ANASTASIJA

Nikada nisam volela letove avionom, ali oni su bili neophodni ukoliko nisam želela da u vožnji do Crne Gore provedem više od dvanaest časova. Tako da sam prethodnu noć sletela i ubrzo nakon toga bila sam u hotelu proveravajući sva dokumenta koja trebala da dostavim vlasnicima zemljišta koje Stefan tako jarko želi. Uspela sam sve da završim do kasnog popodneva, ali sam nakon toga bila mrtva umorna da bih izašla do plaže. Na kraju sam odspavala tri sata pre nego što sam se morala spremiti i krenuti ka restoranu u kome me očekuju vlasnici.

Šminkajući se maštala sam o udobnosti bračnog kreveta koji sam imala u sobi, ali taj odmor će morati da sačeka dok ne rešim pitanje kupovine zemljišta. Obukla sam jednostavnu belu košulju i usku crnu suknju, a ceo izgled sam upotpunila odgovarajućim blejzerom podvrnutih rukava i salonkama. Na izlazu iz sobe pokupila sam aktovku sa papirima i uputila se ka restoranu.

Ljudi se obično teše da izgled nije bitan u poređenju sa unutrašnjom lepotom, ali surova realnost, pogotovo za žene, jeste da će im prvenstveno suditi na osnovu izgleda. Osetila sam to u mladosti i zbog toga se sada trudim da u svakom trenutku pazim na sliku koju stvaram o sebi. Daleko više volim udobnost farmeki i pamučnih majica od poslovnih kombinacija, ali tokom radnog vremena se uvek prilagođavam situacijama.

Na ulazu se javim hostesi koja me ljubazno otprati do stola za kojim je sedelo šest muškaraca koji su neobavezno razgovarali. Tiho se zahvalim hostesi, a zatim svoju pažnju usmerim ka strankama.

"Dobro veče gospodo, vidim da ste poranili." -Pozdravim ih i privučem njihovu pažnju, a zatim se smestim na jednu od slobodnih stolica.

"Možda ipak Vi i Vaš klijent kasnite." -Jedan od muškaraca mi se ljigavo osmehne.

"Zapravo poranila sam petnaest minuta, a moj klijent večeras neće doći jer je imao neodložne obaveze." -Pogledam u ručni sat koji uvek nosim.

"Onda verujem da ćemo ovo morati da odložimo za sledeći put." -Čovek sa aktovkom progovori, verujem da je on jedan od advokata.

"Zapravo ja imam punomoće gospodina Kostića, a verujem da svi želimo da što pre završimo sa ovim formalnostima." -Ljubazno se nasmejem.

Vidim kako me gledaju ispod oka, dok me neki od njih otvoreno odmeravaju i ljigavo mi se osmehuju, ali ne znaju da sam ja odavno navikla da radim sa mnogo većim ološima od njih. Ipak sam ja advokat braće Kostić, a njihova klijentela obično ne pripada ljubaznoj grupi ljudi.

"Dogovor je bio da on dođe lično."

"Kao što sam rekla, imao je neodložnih obaveza."

"Onda odgovor otpada." -Drugi advokat se pobunio i ustao, a drugi su počeli da se komešaju.

"Ukoliko odgovor otpadne, bojim se da ću u sve ovo morati da umešam inspekciju. U poslednje vreme su pistali značajno rigorozniji, zar ne?" -Samouvereno prekrstim noge i privučem njihovu pažnju.

Zar su zaista mislili da ih Stefan nije pažljivo proverio? Čak i da rade sve legalno, taj bi im nešto podmetnuo i učinio da svi u njima vide krivce. Nemanja možda i zna za granice, ali stariji brat ih nikada nije poznavao.

"Da li je ovo pretnja?!"

"Nipošto, ovde sam da bismo našli zajednično rešenje kao civilizovan svet." -Ljubazno se osmehnem i poručim piće od konobara.

Nastavili su sa komešanjem još neko vreme, ali nisu znali da ih je Stefan držao u šaci onoga trenutka kada je bacio pogled na zemlju u njihovom posedu, a ja sam ovde bila samo zbog formalnosti. Njihovi potpisi će stajati na mojim dokumentima, bili oni dati milom ili silom.

Kada su shvatili da su u bezizlaznoj situaciji želeli su višu cenu koju sam mogla da im pružim jer sam imala Stefanovo odobrenje, ipak to nisam učinila iz čistog principa. Bila sam iscrpljena i umorna, a oni su gubili moje vreme.

Nakon što sam proverila sva tri potpisa uredno sam spakovala ugovore u svoju aktovku, a zatim sam zamolila konobara da račun za večeru pošalje na adresu moje hotelske sobe. Jedan od njih se osmelio i krenuo za mnom, ali jedan pogled ka mom obezbeđenju bio je dovoljan da ga udalje od mene.

Nakon što se vratim u hotel jedva smognem snage da skinem šminku i obučem spavaćicu te konačno dobijem mogućnost da odmorim. Pre nego što sklopim oči pozovem Stefana, ali dobijem govornu poštu i jednostavno odustanem. Očekivala sam da ću duže spavati, ali već sa izlaskom sunca bila sam budna i nije bilo šanse da se vratim nazad u svet snova; te iskoristim priliku da uživam u jutarnjem vazduhu i zvuku talasa sa ležaljke.

Kako je hotel bio na samoj obali mora kroz svega par minuta uživala sam u jutarnjem suncu i sklopila sam oči dobuštajući sebi da se u potpunosti opustim. Bila sam sama na plaži, jer verujem da niko nije toliki mazohista da na odmoru ustaje u pet ujutru. Stavim naočare za sunce i uživam u blagim sunčevim zracima nego vreme, nakon čega mi neka senka prekine izvor zraka.

"Donećete mi moku sa šlagom i kiselu vodu." -Obratim se konobaru, ali ne otvaram oči očekujući da će se uskoro pomeriti.

"Anastasija, nisam ti ja konobar." -Dočeka me poznati frustrirani glas, odmah otvorim oči da se uverim da ne sanjam i podignem naočare.

"Stefane, šta radiš ti ovde?"

Ugledam ga u šortsu kako se smešta na ležaljku do moje zajedno sa novinama, iskreno se pitam gde je uspeo da ih pronađe ovako rano, ali me to ni malo ne iznenadi. On je staromodan tip koji u tehnologiji vidi nužno zlo, ali ko sam ja da preispitujem njegove navike.

"Zbog posla naravno." -Odgovori već počinjući da lista svoje novine.

"Zašto me nisi obavestio da dolaziš?"

"Zvao sam te nakon tvog propuštenog poziva, ali se nisi javila."

"Kako god, neću dozvoliti da mi tvoja namrgođenost pokvari jutro. Ugovori su potpisani, dođi kasnije do moje sobe da ti ih predam."

"Nisam ni sumnjao u tebe." -Zadovoljno mi se osmehne.

Nakon toga nastupi neprijatna tišina, jer on nastavlja da gleda u svoje novine i zvuk listanja papira počinje da me nervira, ali prećutim.

"Da li želite nešto za piće?" -Prilazi nam konobar i ja odahnem jer ću makar uživati u svom piću.

"Ja ću moku sa šlagom i kiselu vodu." -Poručim sa osmehom, a onda uhvatim Stefanov prodorni pogled na sebi.

"Tursku kafu." -Stefan prostreli mladića pogledom i on se ubrzo izgubi, ponovo nas ostavljajući same.

"Ne znam kako možeš da piješ taj bućkuriš od ranog jutra, a još ga i nazivaš kafom." -On prokomentariše i vrati pogled na novine.

"Ja stvarno ne znam  zašto si ti pored prazne plaže izabrao da se smestiš baš do mene. Dakle ako imaš još neku primedbu slobodno se premesti što dalje od mene i ignoriši moje postojanje. Na odmoru sam i prekini to da mi kvariš." -Demonstrativno ustanem i krenem ka moru osećajući njegov pogled na sebi, ali se ne obazirem.

Provedem pola sata u vodi, ali kao meni za inat more je toliko hladno da sam bila primorana da se vratim na ležaljku na kojoj se namćor još uvek nalazio. Ispijao je svoju kafu, a novine si bile uredno odložene na sto do njega.

"Još uvek si ovde?" -Prostrelim ga pogledom koji on ignoriše.

"Nisam znao da voliš tako izazovne kupaće kostime, ipak mislim da nisu primereni za jednu advokaticu."

"Inače nosim pantalone i sako, ali sam ih zaboravila u Srbiji te sam osuđena na kupaći." -Sarkastično uzvratim uzimajući svoju kafu sa stočića.

"Nešto smo otrovni od jutros. Jel bilo sve u redu?"

"Nije, jer mi uništavaš odmor!"

Ignoriše me i ustaje sa ležaljke, skida majicu i pruža mi pogled na mišićava istetovirana leđa i ramena koja sunce savršeno obasjava. Nisam se razumela u tetovaže, ali po prvi put sam shvatila da ih je iskoristio da prekrije ožiljke koji su se nalazili ispod crnog pigmenta. Jeza mi prođe kroz celo telo pri samoj pomisli na to kako ih je zaradio, ali po običaju ne želim da zadirem u njegovu privatnost. 

Gledam ga kako sa lakoćom ulazi u vodu i počinje da pliva, kao da ne primećuje hladnoću koju sam osetila pre svega par minuta. Vešto se kreće kroz vodu dok ja čak i sa ove udaljenosti nazirem kontrahovanje i opuštanje njegovih nadlakatnih mišića. Stavim naočare za sunce da sakrijem svoju zainteresovanost, ali samo jedan njegov pogled bio bi dovoljan da me prozre.

Po prvi put sebe uhvatim kako na taj način razmišljam o njemu i odmah se prekorim zbog toga. Poznajem njegovu narav i znam da mu jedna žena nikada nije grejala postelju duže od jedne noći. On je neuhvatljiv za sve, ali isto tako jasan od samog početka. Stefan ne pruža lažnu nadu, a čak i pored toga pripadnice lepšeg pola bi bez reči prihvatile sve njegove uslove da ga imaju pored sebe makar na par sati.

Ispijam svoju kafu uživajući u pogledu, ali nakon što ispijem poslednji gutljaj pića Stefan izlazi iz vode praćen devojkama koje gotovo ćerke mogu da mu budu. Shvatim da mi je dosta njega za jedno jutro i prođem pored njega ulazeći u more, trenutno mi ni temperatura vode nije smetala.

Plivala sam gotovo sat vremena, a nakon mog izlaska plaža je gotovo bila puna. Deca su radosno vrištala, a roditelji su ih prekoravali jureći za njima. Nasmejem se prizoru i shvatim da je vreme da krenem, jer ovde više neće biti mira koji toliko cenim.

"Gospođice Vojinović!" -Čujem nekoga kako me doziva i instinktivno se okrenem.

"Dobro jutro." -Nasmejem se kada ugledam Lazarevića i pozdravim kolegu sa kojim sam studirala.

"Otkud ti ovde, mislio sam da imaš suđenja?" 

"Klijent je povukao tužbu tako da sam ostala bez slučaja i odlučila da odmorim do kraja nedelje. Ti?" -Delimično sam bila iskrena sa njim, jer je on neko ko i dalje deli moja nekadašnja mišljenja da je pravda jedini izbor.

"Društvo me nagovorilo da krenem sa njima na letovanje. Dve nedelje odmaram od užurbanosti grada i svih suđenja, ovo mesto je pravi raj za turiste."

"Jeste, ali ja mnogo više volim mirnija mesta."

"Hoćeš li možda sa nama na piće? Društvo me očekuje u obližnjem kafiću."

Taman kada poželim da pristanem jer bi mi prijalo da se malo opustim u poznatom okruženju, čujem kako se neko nakašljao i ubrzo osetim peškir oko sebe.

"Izvoli peškir koji si tražila." -Stefan prostreli Nikolu pogledom.

 "Stefan Kostić." -Nakon toga mu pruži ruku koju ovaj nespretno prihvati.

"Nikola Lazarević." 

Poželim da Stefanu pokažem njegovo mesto, ali jednostavno ne želim da napravim scenu pred punom plažom. Okrenem se i prostrelim ga pogledom, ali on me ignoriše.

"Nikola, ovo je moj klijent i prijatelj Stefan." -Osmehnem se kolegi koji sa nelagodom gleda u gromadu od čoveka iza mene.

"Neću vam onda više smetati, vidimo se onda ovih dana. Drago mi je da sam Vas upoznao, gospodine Kostiću." -Nikola se ubrzo izgubi u masi, a ja pokažem Stefanu da me prati što on eventualno i učini.

"Kako se usuđuješ?! Molim te objasni mi ko ti je dao za pravo da se tako ponašaš prema mojim poznanicima?!" -Vičem na njega kada ostanemo sami jer je preterao svaku meru.

"Znaš da moram da pazim na to ko se nalazi u tvojoj okolini zbog bezbednosti, a njega po prvi put u životu vidim. Kada ga moji ljudi provere, neću imati ništa protiv njega." -Stefan mi nezainteresovano odgovori.

"Takođe Anastasija, zar moram da te podsećam na to da se ti prezivaš Arsić?"

"Vidi moja stvar je koje prezime koristim, kao i to sa kime se družim. Zar treba da objašnjavam zašto sam odjednom promenila prezime pre godinu dana svima koje poznajem?!"

"Izvini, ali nemam vremena za ovo jer mi sastanak počinje za sat vremena. Razgovaraćemo večeras." -Stefan se okrene na peti i jednostavno ponovo odšeta od mene ostavljajući me da se kuvam od besa.

Dosta mi je! Zvanično mi je dosta Stefana Kostića i njegovih igara.