ANASTASIJA

Neuspešno sam pokušavala da se oslobodim njegovog stiska oko zgloba, ali nisam imala šanse. Bio je daleko jači od mene i bila bih glupa da poverujem u suprotno, iako sam bila previše ponosna da odustanem bez borbe. Jedino što sam mogla je da ga pratim u stopu, zagledana u njegova izdefinisana leđa. 

 Imao je daleko bolju građu od mnogo mlađih od sebe, jaka i široka ramena bila su sakrivena ispred dizajniranog crnog odela koje je uvek nosio. Nije bilo ni mesto, a ni vreme za to; ali nisam uspevala da potisnem svoje misli.

Upravo me ponizio ispred prijatelja koga poznajem još iz školskih dana i to onog čija se majka uveliko druži sa mojom. Malo je reći da sam bila ljuta, ali to nije bilo ni nalik onome što je on osećao. Stefan koji je uvek izgledao nezainteresovano i čije je lice bilo bez i jedne emocije, upravo je stezao vilicu koja se praktično tresla od besa. Znala sam da me nikada ne bi povredio, ali ipak…nije mi bilo prijatno da ga vidim ovakvog.

Usne su mu bile sastavljene u ravnu liniju, a pogled fokusiram na mene. Njegove smaragdne oči su postale tamnije za dve nijanse, kao da su upijale tamu prostorije u kojoj smo se našli.

Kada je uz tresak zatvorio vrata iza nas, dopustio mi je da se oslobodim njegovog stiska. Odmaknula sam se par koraka od njega, a on me pogledom pažljivo gledao kao predator svoj novi plen. Mislila sam da sam kroz godine upoznala sve njegove strane, ali ova je bila nova i za mene.

"Stefane šta bi ovo trebalo da znači?!" -Viknula sam na njega kada sam bila na sigurnoj udaljenosti.

Nešto se desilo i morala sam da saznam šta. Možda je bio teška i hladna osoba, ali ovakvo ponašanje nije bilo ni malo nalik njemu. 

"Mislim da sam ja onaj koji bi trebao da postavi to pitanje." -Ugao usne mu se izvio u nešto nalik osmehu, ali glas mu je bio leden. 

"Upao si u moj stan i napao mi gosta. Daj saberi se i reci mi šta se dešava!"

"To ti je on, "gost"?" -Tama u njegovom pogledu i cinični osmeh na licu su u meni pobudili nelagodu. Osetila sam neobjašnjivu hladnoću i stresla se pri samom pogledu na njega.

"Koji je tvoj problem danas?!"

"Pripazi na taj tvoj jezik…" -Njegova ruka se ovoga puta našla na mojoj vilici, njegov dodir nije bio nežan, ali nije bio ni preteći. Možda je u drugima budio strah, ali ja ga se nikada ne bih mogla plašiti; koliko god pokušavao da me zastraši.

"Ili će se šta dogoditi?" -Namerno sam ga izazivala želeći da vidim koliko daleko je spreman da ode.

"Ili ću mu odmah naći bolju namenu." -Palcem je prelazio preko moje donje usne. Još uvek je bio pun gneva, ali takođe i fokusiran na moje lice.

Mrzela sam sebe što sam ga i u ovakvoj situaciji želela. Moje telo jesnostavno je žudelo za njegovim dodirima i ispustila sam uzdah koji nisam mogla da iskontrolišem, a to mu je izmamilo još jedan samlzadovoljni osmeh.

"Da li si ti to ljubomoran?" -Zavodljivo sam ga pogledala ispod obrva, želeći da izvučem potvrdu iz njega. Osećala sam njegov muževni parfem oko sebe i na trenutak sam pomislila da će odustati, jer je on u emocijama oduvek video samo slabost. Želela sam pobedonosno da mu se osmehnem u lice kada se povuče, ali to se nije dogodilo.

Umesto toga me odgurnuo od sebe tako da padnem na krevet, a zatim se nadvio iznad mene. Osećala sam toplotu njegovog daha na vratu dok su se njegove usne približavale mom uhu. 

Pokušavam da podsetim sebe da se nas dvoje međusobno mrzimo i da je ovo samo privremena zabava za oboje, ali hemija između nas je previše jaka da bih joj se oduprla. Predložila sam ovaj odnos svesno, želeći da ispunim svoju trenutnu požudu-ali čak i nakon toga ni jedno od nas nije se zaustavilo. Nastavili smo da se viđamo, a koliko shvatam nećemo prestati u skorije vreme.

"Šta to radiš?!" -Iznenađeno sam viknula na njega, ali njegov prst se ponovo našao preko mojih usana ovoga puta me ućutkujući.

"Dušo, hajde da na vreme raščistimo neke stvari na vreme. Ja ne volim da delim, a budem li ponovo video ruke drugog muškarca na tebi ostaće bez njih. Dokle god si sa mnom za tebe drugi ne postoje. Tvoje telo pripada isključivo meni." -Njegov glas je postao hrapav.

"Da li sam bio jasan?" -Topli dah na mom vratu i ruka u mojoj kosi bili su dovoljni da zaboravim na sve oko sebe, ali sam ipak pokušavala da se oduprem njegovom uticaju.

"Ne sećam se da smo ikada definisali naš odnos. Rekao si da želiš da niko ne zna za nas." -Jednostavno sam uživala u tome da gledam kako menja svoja pravila zbog mene; možda čak i previše da bih to priznala sebi.

"Promenio sam mišljenje."

"Ne možeš da menjaš dogovor kada god to poželiš."

"Mogu i hoću."

Njegova ruka se našla ispod mog gornjeg dela pidžame, klizeći duž mog stomaka i naviše. Na njegovim usnama sam ugledala dobro poznati samozadovoljni zlobni osmeh, jer je shvatao kako utiče na mene.

"Stefane, nismo sami." -Koliko god želela da nastavi bila sam svesna da se na svega par koraka dalje od ove sobe nalazio moj dugogodišnji prijatelj. Nije bilo ni vreme, a ni mesto za njegovu posesivnost.

"Onda bi ti bilo bolje da budeš tiha." -Osmeh mu je postao širi, a požuda u njegovom pogledu je samo rasplamsavala strast između nas.

Ugrizao me za usnu, posesivno mi dokazujući svoju nadmoć nadamnom na šta se nisam bunila. Njegove usne su me nasilno ućutkale i gorovo sam bila sigurna da ću izgubiti samokontrolu, ali onda me snažni oštri bol u donjem delu stomaka podsetio na prvobitni razlog Markovog dolaska. Instinktivno sam se zgrčila od njegovog intenziteta, a Stefan se odmaknuo od mene i prestravljeno me pogledao.

"Anastasija, šta ti je?" -Njegova posesivnost se iznenada pretvorila u zabrinutost koju sam mu jasno mogla čuti u glasu. Stefan je bio zabrinut, a to se gotovo nikada nije dešavalo.

"Samo pozovi Marka." -Rekla sam sa nadom da će bol uskoro popustiti.

"Kakav sad Marko? Anastasija, idemo u bolnicu."

"Možeš li nešto da uradiš bez raspravljanja i postavljanja bespotrebnih pitanja?" -Procedila sam kroz zube, jer sve što sam želela je da bol prestane.

"Anastasija, ne šegači se sa mnom, ne ovako."

"Marko je doktor! Šta misliš zašto sam ga zvala?!"

Njegovu zabrinutost je zamenilo iznenađenje. Ne znam ni kako je mogao da pomisli da bih drugog muškarca pozvala u stan poznajući njegovu preku narav, tom jadničku bih potpisala smrtnu presudu i ni malo prijatne poslednje dane. Sa druge strane bila sam besna jer je uopšte pomislio da bih sebi dozvolila da istovremeno izlazim sa dvojicom, jer sam odanost i poštovanje kod partnera najviše cenila; ali sada nije bilo vreme za tu raspravu.

Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se sabere, ali nakon toga je bez reči izašao iz sobe. Njegovo lice je poprimilo ponovo onu njegovu masku hladnog i nedostižnog koju je imao ispred ljudi. Nekada sam bila uverena da on uopšte nema emocije, ali istina je da je on vremenom samo naučio da ih vešto prikrije. Ubrzo se vratio sa Markom, a ja sam se iskreno ponadala da se na meni ne vide tragovi njegovih usana.

Marko je odmah prionuo na posao, postavljajući mi pitanja i istovremeno pripremajući infuziju. Iz istog razloga bi dolazio svakog meseca, a ukoliko sam imala sreće-nekada bih mogla da predahnem od njegovih poseta. Gotovo od tinejdžerskih dana sam svoj prvi dan ciklusa morala da usklađujem sa svojim rasporedom i organizujem sve tako da imam mogućnost da ga provedem kod kuće. Bolovi su bili neizdrživi i posle bezbroj poseta različitim lekarima jednostavno sam odustala od mogućnosti da će se bilo šta popraviti.

Stefan se smestio u ugao prostorije pažljivo prateći svaki Markov pokret, upućujući mu preteće poglede ukoliko bi pogledao u njegovom smeru. Bio je naslonjen na zid i izgledao je nekako odsutno, ali i pored svega toga uspela sam da vidim zabrinutost na njegovom licu. 

Bila sam svesna činjenice da se iza mog odnosa sa Stefanom krila samo međusobna potreba za zadovoljenjem telesnih potreba i da ga moje stanje nije interesovalo dalje od blage zainteresovanosti za dugogodišnjeg poznanika; ali čak i pored toga nisam mogla da ne osetim olakšanje što neko brine za mene, makar to bilo samo na kratko.

Nisam želelela da uplećem emocije u ovo, jer smo oboje to razjasnili na samom početku. Između nas je postojala intenzivna hemija, ali ni jedno od nas nije moralo da brine o tome da ćemo razviti međusobna osećanja. Dovoljno smo se međusobno mrzeli da znamo da to nije opcija.

"Samo seks, bez emocija?" -Upitno sam ga pogledala želeći njegovu potvrdu.

"Takav je plan." -Zadovoljno se nasmejao pre nego što je strgnuo belu košulju sa mene.

"Siguran si da nećeš prekršiti dogovor?"

"Dušo, ja sam čovek od reči."

Odnos sa njim bio je komplikovan, ali isto tako me rešavao problema potrage za adekvatnim partnerom koji želi isto što i ja. Nisam morala da gubim vreme na besmislene izlaske koji su se gotovo uvek katastrofalno završavali ili padam u iskušenje da oprobam sreću na sajtovima za upoznavanje. 

Nekada sam verovala da su žene te koje gotovo uvek prekrše početno datu reč, ali iskustvo me razuverilo. Muškarci su u mom slučaju bili oni koji bi poželeli više, a tada je bilo vreme da prekinem taj odnos i ponovo upadnem u začarani krug.

"Moj posao je ovde završen, pozovi ukoliko ti nešto bude potrebno." -Markov glas me vratio u sadašnjost, toliko sam se izgubila u sopstvenim mislima da nisam ni primetila da je prethodnu iglu u mojoj ruci zamenio flaster. Život mi se definitivno pretvorio u melodramu, a to je bila moja krivica.

"Hvala ti i izvini zbog neprijatnosti." -Indirektno sam pokušala da ne prozivam Stefana, jer nisam želela da prijatelja uvalim u još goru situaciju. 

"Ispratiću te…"

"Nema potrebe, sam ću izaći." -Prijateljski mi se osmehnuo očima pokazujući na moj trenutno najveći problem u životu, čiji je pogled blago rečeno bio ubitačan.

Sačekala sam da ode pre nego što sam duboko udahnula i pripremila sebe na još jednu besmislenu svađu koja će upravo uslediti. Možda smo u krevetu bili dobitna kombinacija, ali van njega bili smo dva potpuno različita sveta.

"Anastasija, bolje bi ti bilo da počneš sa objašnjavanjem."

Zaista sam znala kako da zakomplikujem svoj život.

______