ANASTASIJA

Izlazim iz sudnice zadovoljna ishodom prethodnog suđenja i razmišljam o najboljem načinu za provođenje ostaka dana, ali mi ništa ne pada na pamet. Odlučim da odem do svog najdražeg restorana na ručak, a nakon toga bih mogla u spa centar sa prijateljicama.

Od trenutka u kome je Dimitrije Arsić ušao u moj život sa tvrdnjom da mi je otac uništio je svaku mogućnost za normalnu svakodnevnicu. Odrasla sam okružena ljubavlju majke i oca koji mi to zapravo nije bio, studirala sam željeni fakultet i maštala o porodici nakon istog; a onda mi je kralj podzemlja sve to oduzeo. Gotovo sam i prestala da brojim pokušaje otmica, ali obezbeđenje koje me u stopu pratilo me svakodnevno podsećalo na moju novu normalnost. Prezime koje sada nosim nosilo je svoju težinu sa kojom još uvek pokušavam da naučim da se nosim, a moja osećanja prema Dimitriju su ostala ista. On je možda čovek sa kojim je moja majka zatrudnela, ali on nikada ne može biti moj tata.

Prestala sam da maštam o ljubavi, jer su za mene postojale dve grupe osoba; oni koji me želele zarad novca ili oni koji pokušavaju da preko mene dođu do mog biološkog oca. Dimitrije je čovek koga jednostavno ne želite za neprijatelja, ali isto tako je poželjan kao saradnik. On mi je srušio snove o dobroti u ljudima i pokazao mi pravo lice uspeha, a ja sam zbog njega postala u potpunosti druga osoba. Pružio mi je mogućnost luksuza o kome nekada nisam mogla ni razmišljati, ali mi je oduzeo osobe sa kojima sam to mogla podeliti.

Više ne verujem ljudima i proveravam svaku osobu koju imam u svojoj blizini. Poslovni saradnici me opisuju kao hladnu i bezosećajnu; a ja bih to više nazvala opreznošću. Moj krug prijatelja je toliko uzak da sve osobe iz njega mogu nabrojati na prste jedne ruke, ali vremenom se čovek navikne na to.

Poručim čašu svog omiljenog belog vina listajući meni koji gotovo da znam napamet, iako znam da ću na kraju odabrati svoj standardni obrok. Nekada sam uživala u kuvanju, ali sada mi pripremanje hrane ne predstavlja uživanje jer sam okružena hladnoćom zidova svoga stana. Nekada sam bila devojka koja je svakog vikenda organizovala druženja kod sebe, a sada se gotovo i ne sećam poslednjeg puta kada sam nekome dopustila da uđe u moj dom.

Nakon što mi konobar donese piće i ode po moju narudžbinu jedan od mojih poslovnih saradnika i prijatelja se smesti za moj sto. Odelo mu je još uvek bilo uglađeno što je značilo da je do nedavno bio na dužnosti, a njegovo lice je odavalo umor koji je osmehom pokušavao da prekrije.

“Da nije malo rano za alkohol?” -Nasmeje se i da znak konobaru da mu donese piće.

“Mislim da bih ja tebi to trebala da kažem, zar ne bi trelao da si kod kuće sa porodicom?” 

Nemanja je od nedavno saznao da ima decu sa ženom koju je oduvek voleo i zakleo se da joj više neće dopustiti da ode. Nisam u potpunosti shvatala zašto je toliko vezan za nju, jer je on osoba koju jedna žena ne bi mogla vezati za sebe; ali znam da će mi kada dođe vreme za to ispričati njegovu stranu priče.

“Zbog toga mi i trebaš.” -Na usnama mu se pojavi lukavi osmeh.

“Prava je retkost čuti da ti tražiš pomoć, a sada me baš interesuje o čemu je reč.” -Otpijem veliki gutljaj svoga pića.

“Hoću da mi pomogneš da Dijanu napravim ljubomornom.”

“Molim?” -Nisam uspela da suzdržim osmeh.

“Ona je intiligentna za razliku od mnogih žena sa kojima sam se do sada viđao i ukoliko bih jednostavno platio devojku odmah bi to shvatila. Ona je previše distancirana od mene i ponestaje mi ideja kako bih to mogao da rešim.”

“Ne mogu da verujem šta me pitaš, a isto tako mislim da ti to nije dobra ideja.”

“Anastasija, poznajem je bolje od bilo koga. Nikada to ne bi priznala jer je isuviše ponosna, ali moram proveriti svoju teoriju. Ukoliko je zaista nastavila dalje kao što tvrdi neće je to dotaći, a meni će olakšati da makar znam na čemu sam sa njom.”

“Ponašaš se kao zaljubljenni tinejdžer, a ti obično nisi neko koga mnogo dotiču mišljenja žena.”

“Ona je drugačija, jer sa njom moram uspeti.”

“U redu, svakako nemam planove za danas, a ovo mi zvuči zanimljivim. Šta treba da radim?”

“To bi ti trebala najbolje da znaš, šta je to što vas žene čini ljubomornim?”

Gledala sam ga sa nevericom, jer ga nikada nisam videla ovakvog. Ta devojka mora biti posebna jer je Nemanja obično nedostižan za sve pripadnice suprotnog pola. Znao je uživati u njima, ali ni jednoj nije obećavao ništa više osim svoje postelje na jednu noć. Ni pomislila ne bih da bi ga neka mogla ovako manipulisati, ali izgleda da sam se prevarila.

"Nemanja, prepusti to meni."

"Hvala ti Anastasija, ovo mora uspeti kako zbog nas tako i zbog dece."

"Znači od sada si porodičan čovek?"

"Zarad nje ću biti i mnogo više od toga."

"Dobro Kostiću, kada planiraš plan da sprovedeš u delo?"

"Nadam se da si danas slobodna."

"Ne mogu da verujem šta sve radim zbog Stefana i tebe."

"Častim te ručkom zbog toga." -Zavodljivo mi se osmehne i izmami mi još jedan osmeh.

"Mislim da nije adekvatna razmena, ali popustiću ovog puta."

"Tvoj sam dužnik, uživaj u ručku." -Ispije svoje piće do kraja, a zatim ustane od stola i popravi odelo.

Nasmejem se kada ga izgubim iz vidokruga, izgleda da ljubav ipak ne zna za granice. Nemanja je inače izuzetno teška i zahtevna osoba, ali od kada se ta žena pojavila u njegovom životu on se promenio. Posle svega kroz šta je prošao zbog Stefana, on zaslužuje sreću; a nadam se da će ona to uvideti. Voleti njega biće teško i izazovnno, ali on je vredan borbe.

Uživala sam u ručku koji mi je konobar doneo razmišljajući o najboljem načinu za izazivanje ljubomore kod žene, ali ništa mi nije padalo na pamet. Ne sećam se ni kada sam poslednji put bila u vezi, jer je to bilo pre nego što mi je Dimitrije preokrenuo svet i taj period mi se sada činio tako dalekim. Osobe kao što sam ja sebi ne mogu priuštiti luksuz ljubavi, jer su greške bile fatalne. Više ne znam ni ko sve želi da me vidi mrtvu samo iz osvete prema mom biološkom ocu, a to je teret koji ne mogu preneti na dete o kojem sam oduvek maštala.

Izgleda da ću morati da se oslonim na svoj instinkt i potrudim se da budem uverljiva, jer zaista želim da mu pomognem, ali nemam vremena da previše razmišljam. Nakon izvrsnog obroka sam se smestila u svoj automobil, popravila šminku i frizuru, a zatim se zaputila ka Nemanjinom stanu. Pokupila sam jednu od fasciki sa zadnjeg sedišta i pronašla neki od računa od prethodnih kupovina koji mi je izgledao dovoljno nalik na poslovni ugovor.

Pozvonila sam na ulazna vrata i par minuta čekala da ih neko otvori, a ubrzo sam ispred sebe ugledala Nemanju nagog do pojasa. Kosa mu je još uvek bila vlažna od prethodnog tuširanja, a na licu je imao zadovoljni osmeh.

“Stigla si u pravom trenutku.” -Namignuo mi je i poveo me ka dnevnom boravku.

Nisam često dolazila u njegov stan, ali sam imala dovoljno iskustva da se snalazim u njemu samostalno. Iskoristila sam to kao svoju prednost i ubrzo sm se susrela sa smeđim očima žene koja me odmeravala sa ugaone garniture. Osmehnula sam joj se, a zatim sam svoju pažnju usmerila ka Nemanji koji mi se zavodljivo osmehivao.

“Anastasija, ovo je Dijana.” -Nemanja je rukom pokazao ka njoj, ali njen izraz lica je ostao hladan.

“Drago mi je Dijana, ja sam Stefanov i Nemanjin advokat.” -Predstavim se i nakon toga se smestim za trpezarijski sto.

“Želiš li nešto da popiješ?” -Nemanjin glas je postao hrapav i rukom je okrznuo moju, potrudivši se da ona to primeti.

“Belo vino bi bilo idealno.” -Pratila sam njegovu glumu i zavodljivo mu se osmehnula. 

"Idem da se presvučem dok ti pripremiš dokumente."

Nemanja je bio popularan među ženama upravo zbog svog šarma i izdefinisanog tela, ali ja sam u njenu oduvek videla samo prijatelja. Imali smo mnogo toga zajedničkog i znala sam da uvek mogu da se oslonim na njega, tako da ću mu rado pomoći da ostvari svoje namere.

Ne znam ništa o ženi koja me strelja pogledima, skrećući pogled kada god bih pogledala u njenom smeru praveći se da razgleda magazin; ali jedno je sigurno, ona ga želi za sebe i verujem da će to uskoro i sama shvatiti. Nadam se da ga je ona dostojna, jer on zaslužuje sreću posle svih ovih godina.

Nemanja se vratio sa mojim pićem, a ja sam za prihvatila uz još jedan osmeh. Raširila sam papire duž trpezariskog stola i pobrinula se da izgledam opušteno, a on se uskoro smestio pored mene.

"Nisi uzeo sebi piće?" 

"Meni je još uvek rano za alkohol." -Namignuo mi je, a zatim je uzeo jedan od papira iz moje ruke i glumeći fokusiranost. Vrteo je olovku između prstiju i zabacio se u stolici, a druga ruka mu je ubrzo završila oko stolice na kojoj sam sedela.

On je preterivao i već je postajao providan u svojim lažima, ali nije prestajao ni nakon svih mojih signala. Očekivala sam da će Dijana sve shvatiti, ali ona je u jednom trenutku samo demonstrativno ustala i krenula ka spavaćoj sobi.

"Dijana, da li je sve u redu?" -Nemanja je podigao pogled sa papira, praveći se da ne razume povod za ovakav odlazak.

"Naravno, idem da proverim dečake." -Prostrelila ga je pogledom, a ja ni sama ne znam kako sam suzdržala smeh.

"Mislim da ti je plan uspeo." -Rekla sam kada sam se uverila da nas ne može čuti.

"Izgleda da jeste, Anastasija zaista bi bila odlična glumica." -Zadovoljno se nasmejao.

"Laskavče, ti si toliko providan da ne znam kako do sada nije sve shvatila. Užasan si političar, koliko da znaš."

"Cilj opravdava sredstvo, zar ne?"

"Ponašaš se kao nezreli tinejdžer, a mislim da je najbolje da krenem dok tvoja devojka nije izgubila strpljenje."

"Mnogo ti hvala za ovo, dugujem ti uslugu."

"Dodaću je na listu onih koje mi još uvek duguješ." -Našalim se sa njim.

Pokupila sam papire i ostavila ga da rešava svoje ljubavne probleme, a zatim pozovem jednog od članova obezbeđenja i dam mu ključeve od svog auta. Popila sam svega dva pića i odlično sam se osećala, ali ipak sa vožnjom nisam želela da rizikujem.

Nakon što se smestim na zadnje sedište i sklopim oči na trenutak željna sna, telefon mi poremeti planove i ugledam ime drugog Kostića na ekranu. Braća mi danas ipak neće pružiti mir koji mi je toliko potreban.

"Anastasija, jesi li slobodna? Trebaš mi zbog sastavljanja nekog ugovora."

"Zar ne može da sačeka jutro? Moje radno vreme je gotovo."

"Znaš da ne može, inače te ne bih uznemiravao." 

"U redu, gde želiš da se nađemo?" -Shvatim ozbiljnost situacije i ne postavljam dalja pitanja.

"Moj stan, biću tamo za pola sata." -Kaže i ubrzo se veza prekine. 

Duboko udahnem pre nego što kažem vozaču da promeni adresu i pokušam da odmorim makar par minuta, jer znam da će me susret sa Stefanom izmoriti. Ne znam kako je imati brata ili sestru, ali gotovo mogu da tvrdim da njih dvojica nemaju ništa zajedničko osim ambicioznosti i želje za uspehom.

_____________