Broj riječi: 2046

Nastavak je o M&A. 😊❤️

Ostavite VOTE i KOMENTAR!!

Danas je 20.rođendan jednoj jako slatkoj, predivnoj, prelijepoj i naravno prezgodnoj osobi. Lukiceee, sretan rođendan. 😊❤️ Nema više jareće ni brčića. Slatkoća kao i uvijek. 😍😍😍😍

MARKO

"Svjetsko prvenstvo je počelo prije par dana i mnogo sam sretna." Rekla je Ana veselo.

"I ja. Još pogotovo kad znam da ću ići na neku od utakmica."

"Ozbiljno? Ići ćeš u Rusiju?"

"Da, da."

"Blago se tebi, čovječe. S kim ideš?"

"Sa tatom." Odgovorio je.

"Aha." Ana je klimnula glavom.

Što se tiče njegovih roditelja, razvod je riješen, sve je potpisano, ali je sve i uredu. Marko je skoro pa potpuno prebolio to razdoblje, gdje je bio potresen kao malo dijete, što nije bio.

"Slikat ćeš mi i Rusiju i utakmicu."

"Naravno da hoću. Sve za tebe." Nasmijao se.

"Nemoj da mi ne uslikaš." Zaprijetila mu je, na šta se on nasmijao. Mnogo je slatka ovako. Kad se ljuti i prijeti.

"Ne daj Bože." Stavio je ruku na srce. "Znači da se ne vraćam u Srbiju, ako ne budem slikao?"

"Možeš ti u Srbiju, ali ne i meni."

"Opaa, opasne prijetnje." Nasmijao se. "Onda moram da pazim."

"Upravo tako."

"I mislio sam da ti slikam."

"Hvala." Raširila je ruke i onako niska ga zagrlila oko struka.

"Ma ništa, ljubavi." Osmijehnuo se i ostavio jedan poljubac u njenoj tamno-smeđoj, gotovo crnoj kosi.

"I nemoj da gledaš neke lujke tamo, jasno?" Odmaknula se od njega idalje ga držeći rukama oko struka.

"Jasno, šefe." Nasmijao se. "Ne bih ni sa jednom, kunem ti se. Prelijep sam za svaku osim za tebe."

"Ne znam ja."

"I ako neku pogledam, to će biti slučajno. Ionako volim samo tebe i odmjeravam i odmjeravaću samo tebe." Osmijehnuo se, što je i nju natjeralo da se osmijehne.

"Dobro." Klimnula je glavom.

"Također, hej." Spustio je ruke oko njenog struka povlačeći je bliže sebi.

"Ne brini ti za mene. Majko je moja jedina maja sjatka beba. Sjatkiss majji." Napućila je usne, pa je Marko iskoristio super trenutak odnosno super priliku da ju poljubi.

"Sram te bilo." Nasmijala se u roku poljupca udarivši ga u rame.

"Noo", požalio se, "you like it."

"Naravno. Mucho." Nasmijala se.

"Onda ponovo?"

"Što da ne?" Marko je slegnuo ramenima i ponovo ju poljubio, te je osjetio njene zube zarivene u donju usnu. Momentalno se odmaknuo.

"Jebote, jesi luda." Ciknuo je držeći se za usnu.

"Jesaam." Nevino se iskezila.

"Ali ti ne zamjeram, ako ćemo iskreno."

"Ajojj, srce moje." Zagrlila ga je.

"Feđe nema?" Pitao je najednom.

"I ti si to tek sada shvatio?" Pogledala ga je sa podignutom obrvom.

"Očito."

"Pa siiinee, došao si ovdje prije sat vremena i nisi skontao da nema mog brata."

"K'o kad si mi ti pred očima. Samo ti."

"Ali bukvalno." Ana se nasmijala.

"Eh, to." Odvojila se od njega i krenula negdje.

"Kuda ćeš?"

"Do kuhinje. Da nam donesem smoothie koji sam jutros pravila. Predobar je, vidjet ćeš. Svidjet će ti se sto posto." Krenula je van iz dnevnog boravka, ali je i on krenuo za njom u kuhinju.

Kada je stala kod radne površine da naspe smoothie, zagrlio ju je s leđa oko struka naslonivši glavu na njeno rame.

"Sve što mi se sviđa upravo grlim."

"Marko", nasmijala se nekako slatko i dječije, "popusti malo. Treba da naspem ovo."

"Ne trebaš." Spustio je usne na njen vrat.

"Ježim se i golica me to."

"Mrš." Rekao je, ali nije micao usne s njenog vrata.

"Udarit ću te."

"Ne bi."

"O da, bih." Klimnula je glavom. "Šakom, rukom, laktom, koljenom, nogom."

"Nećeš." Nasmijao se u njen vrat na šta se stresla.

"Marko.."

"Molim, Markovo?" Široko se osmijehnuo i ujeo ju.

"Debilu!" Istrgnula se iz njegovog zagrljaja držeći se za vrat.

"Ne brini, nije ostalo plavo ili ljubičasto."

"I bolje ti je." Namrštila se i udarila mu šamar, no nije ga mnogo zabolio. Sada je krenula van iz kuhinje.

"Kuda više hodaš?" Zakukao je krenuvši za njom. Kada ju je stigao, uhvatio ju je objema rukama oko struka i podignuo u zrak, tako ju noseći, dok je ona mlatila nogama i rukama.

Nogom je gurnuo odškrinuta vrata njene sobe, te ju unio tamo. Spustio ju je na krevet i onda zatvorio vrata. Vratio se do nje, koja je bila namrštena i pravu mrgud.

"Šta je bilo?" Pitao je tiho.

"Ujeo si me, budalo!" Odgovorila je ljuto. "Boli."

"Ljubav boli." Nasmijao se.

"Kako možeš biti ležeran tako?" Pitala je šireći ruke.

"Lepo. A vidim da hoćeš da te zagrlim." Sjeo je na krevet i zagrlio ju, iako je leškarila na krevetu.

"Neću." Promrmljala je gurajući ga od sebe.

"Nemoj me tjerati od sebe."

"Dosadan si."

"A ti si ljuta na mene."

"Bravo, Kolumbo."

"Dobro." Odmaknuo se od nje, te joj sklonio kosu u stranu i poljubio dio vrata  gdje ju je ujeo.

"Izvini."

"Dobro." Prevrnula je očima. "Dešava se."

"Ti i ja." Uzdahnuo je i legao do nje.

"Šta s nama?" Pitala je.

"Drago mi je što smo zajedno. Volim ovo što imamo." Spustio je ruku na njen stomak. "Ana."

"Reci." Pogledi su im se susreli.

"Želim da ti budeš majka moje djece."

Tada je možda vidio jedan od njenih najslađih osmijeha ikada. Uhvatila ga je za ruku, te su sada imali isprepletene prste.

Drugu ruku je spustila na njegov obraz nježno prelazeći palcem preko jagodične kosti.

"Volim te."

"Volim i ja tebe, jedina." Slobodnu ruku je spustio na njen obraz i započeo poljubac, ne odvajajući svoje usne od njenih ni na sekundu.

U toku svega toga je spustio obe ruke na njen struk.

"Moja jedina." S tim je prekinuo poljubac.

"Tvoja." Njenu nogu je prebacio preko svog struka zadržavši ruku na njenom koljenu.

"S tobom imam sve. Ne želim kraj. Samo me sakrij u svoj zagrljaj." Tiho joj je pjevušio, dok je milovao njenu kosu.

"Našoj vezi nema kraja. Biće kraj, kada budemo u braku."

"Onda će naša ljubav biti još veća."

"Upravo tako."

"Kako si samo lijepa, slatka, fina i zgodna. A tek kako sam ja zaljubljen...Toga nisi ni svjesna." Ponovo je započeo poljubac i zavukao ruku ispod njene majice. Šarao je prstima po njenom stomaku, na šta se ona često smijala u toku poljupca.

"Marko, ruke su ti led ledeni." Nasmijala se. "Golica me to."

"Joj, vruće mi je." Marko se pridigao u sjedeći položaj skinuvši majicu, na šta je Ana odmah pokrila oči. "Nije ti zar prvi put da me vidiš bez majice?" Nasmijao se.

"Nije, ali..nemoj."

"Što?" Skinuo je ruke s njenim očiju.

"Zato što ćeš se prehladiti."

"Ljubavi, ljeto je i oko trideset stepeni. Ohladi."

"Pa brinem se."

"Dobro, ali sada stvarno nemaš razloga za brigu." Sada nije legao pored nje, nego je stavio svoje ruke iznad njene glave. Bio je malo iznad nje.

"Šta?" Pitala je.

"Ništa. Odmjeravam te." Namignuo joj je.

"Joj, Bože." Prevrnula je očima.

"Ššš." Poljubio ju je jednom na blic, pa dvaput, pa triput...

"Najbolja i neponovljiva."

"Također."

"Nova tura." Nasmijao se, sada ju ljubeći po vratu, na što se ona smijala. Volio je slušati ju kako se smije. "Ali sada za pravo." Sada ju je ujeo ali baš jako.

"Jao, jao." Cičala je tiho stisnutih očiju. "Marko, jesi neki.."

"Jesam."

"Ima da ti vratim za ovo."

"Slobodno." Maknuo se iznad nje i sjeo na krevet. "Tvoj sam."

Sjela je na njegove butine.

"Hajde." Spustio je ruke na njen struk.  "Ili ne smiješ?" Provocirao ju je osmijehom.

"Smijem." Namrštila se. Već u sljedećem trenutku ga je toliko izujedala, da ju je nakon svega toga šokirano gledao.

"Pobjeda je moja." Rekla je ponosno.

"Misliš?"

ANA

"Misliš?"

"Znam." Odgovorila je ponosno.

"Joj, ti mala..." Krenuo je da ju poljubi, ali nije uspio. Prekinuo ih je neki glas, te su se oboje brzo pogledali ka vratima.

"To je Feđa!" Ana je tiho viknula i ustala iz Markovog krila, a ujedno i ustala s kreveta.

"Ako me vidi ovdje, gotov sam."

"Ali on zna da smo se pomirili."

"Nek' zna. To ne znači da sam mu drag."

Marko je krenuo ustati, ali kako je silazio s kreveta, zapeo je za pokrivač i glavom drmnuo od noćni ormarić prevaleći se na pod.

Ana se tiho nasmijala i prišla Marku.

"Ljubav stvarno boli." Rekao je držeći se za glavu.

"Jesi dobro?"

"Jesam. Evo isprobavam plivanje na suhom. Kako si ti?"

"Evo." Pružila mu je njegovu majicu.

"Ana, jesi tu?"

"Jesam!" Viknula je.

"Pa gdje si, nesrećo mala?"

"U sobi, bre! Joj, čovječe." Prevrnula je očima.

"Okej." Čuli su se koraci, te je Marko brzo ustao i obukao majicu uprkos boli.

"Sakrij se negdje." Rekla je Marku tiho, te je Marko šmugnuo u ormar.

Vrata njene sobe su se otvorila i Feđa je ušao u sobu.

"Gdje si ti bio?" Pitala je.

"Blejao po gradu. Šta ću drugo?" Slegnuo je ramenima i zagrlio ju oko vrata jednog rukom, na šta je ona uzvratila zagrljaj.

"Aha."

"Ti? Šta si ti radila?" Pitao je.

"Ništa zanimljivo. Uostalom, šta te briga." Odbrusila je.

Tada se čulo kihanje, te je Feđa automatski pogledao ka ormaru.

"Nazdravlje, Marko." Rekao je Feđa, na šta ga je Ana šokirano pogledala.

"Ne znam te ja, sekice, od jučer." Nasmijao se namignuvši joj udaljavajući se iz njene sobe.

"Ajde van." Rekla je Marku koji je ubrzao izašao iz ormara.

"Kako je skontao?" Pitao je.

"Pametan je Feđa. Jako je mudar. Možda je vidio tvoje patike ili čuo da ipak nisam sama u sobi." Slegnula je ramenima.

"Kako ću mu sada na oči?"

"Lepo. Hajde." Povukla ga je za ruku, te su izašli iz njene sobe.

U dnevnom je sjedio Feđa presvučen u majicu i trenerku, pijući njen smoothie.

"Dobro ti je ovo." Rekao je podižući čašu u zrak.

"Hvala." Ana je sjela na kauč, a Marko preko puta Feđe, na drugu fotelju.

"Pa, oće neko da mi kaže šta se događa?" Pitao je Feđa, za divno čudo mirnim i normalnim tonom glasa.

"Marko se zadesio kod mene i eto." Odgovorila je Ana.

"Aha." Feđa je klimnuo glavom. "Prekinuo sam vas u nečemu?"

Tada su se Ana i Marko pogledali, te je Marko odmahivao glavom. Ana je vratila pogled na Feđu.

"Da." Odgovorio je Marko.

"Ako misliš na ono na šta ja mislim, letjeti ćeš na toj fotelji kući." Feđa je pokušao primiriti svoj temperament, ali mu nije baš išlo od ruke.

"Opusti se. Nije to."

"Imaš sreće." Feđa ga je pogledao strogo. "Ona je moja sestra, moja krv i zakletva. Nemoj da bi pokušao, jasno?"

"Jasno."

"Drago mi je što smo se razumjeli." Nakon toga je ustao i sa praznom čašom krenuo ka kuhinji. "Idem si nasuti još ovoga."

"Kažem ti ja da mu nisam drag."

"Pa očito je da još nije prešao preko naše svađe i onih riječi koje si mi rekao."

"Ne bih rekao da će ikad. Vidi mu se na licu, da se neće skoro smekšati."

"Feđa je takav. Stariji me je sedam godina i ja mu dođem k'o mala sestra. Kao da imam osam, a ne osamnaest godina. Eto tako on mene čuva i brani. I da pogriješim, branio bi me opet. Jednostavno, naša bratsko-sestrinska veza je takva."

"Vidi se." Marko se osmijehnuo nakratko.

Tada se Feđa vratio i sjeo na mjesto gdje je maloprije sjedio.

Šutio je i vrtio smoothie u čaši.

"Je li ima još toga u blenderu?" Pitala je.

"Ima. Blender je od litar i pol."

"Super." Ana je ustala i otišla u kuhinju, tako ostavivši Feđu i Marka same.

"Samo da ne naprave neki problem." Promrmljala je kada je ušla u kuhinju.

Nasula je smoothie u svoju staklenu čašu sa slamčicom na pruge, te krenula nazad. Kako se sve više približavala dnevnom boravku, mogla je čuti šta pričaju.

"Meni je još uvijek teško da razlučim šta se desilo. Brzo ste se pomirili i sretan sam zbog svoje sestre, ali strepim od toga da ne bude povrijeđena. Zato ne želim da joj se približiš dovoljno."

"Feđa, znam da ti nisam nešto naročito drag, ali stvarno ne moraš da brineš. Svoju grešku sam shvatio. Pričao sam i sa Anom. Nas dvoje smo to riješili i možeš biti siguran da neću povrijediti tvoju sestru. Ne bih si to dozvolio."

Ana je ušetala u dnevni, tako prekidajući njihov razgovor, jer su obojica pogledala u nju. Šutjela je. Nije željela da im išta govori, ali su se međusobno zgledali, povremeno gledajući i u nju.

"Sve je uredu." Rekla je spuštene glave.

"O čemu ti?" Pitao ju je Feđa.

"Marko je upravu." Pogledala je Feđu. "Ne moraš da brineš. U dobrim sam rukama." Nasmiješeno je pogledala u Marka i to je bilo to. Sreća.