Broj riječi: 2156

SLATKOĆAAAAA!! 😇😇

OSTAVITE VOTE I KOMENTAR!!!

Prije samog ulaska u avion, Aliju je poslala poruku da kreće. Zatim je isključila mobitel i stavila ga u džep na torbi. Ušla je u avion, te ubrzo našla svoje mjesto i naslonila glavu na njega duboko uzdahnuvši. Zanimalo ju je šta je u kesi, ali nije željela ni da proviri u kesu, dok ne dođe kući u Berlin.

LUKA

Ostao je stajati sa Danicom i njenom tetkom i gledati kako Yasmin polako ide ka avionu za Berlin.

"Danice, tetka sada ide na posao. Ključ imaš kod sebe. Pazi na sebe, ali i na Cezara."

"Hoću. Ne brini se."

"Super. Vidimo se." Tetka ju je zagrlila i poljubila u obraz i brzim korakom otišla do auta i odvezla se.

Luka je stajao naspram Danice i šutio.

"Šta?" Pitala je na šta se trznuo.

"Molim?"

"Ima šta zanimljivo?"

"Ne, nego.. Tetka ti je baš draga."

"Jeste."

Luka je čučnuo pored Cezara i pomazio ga po glavi.

"Jesi završio?" Pitala je.

"Jesam." Ustao se i čučnja i zbunjeno skupio obrve. "Nego, koji ti problem imaš sa mnom?"

"Nemam problem."

"Očigledno imaš. Jer, napetost se osjeti u zraku."

"Upravu si, osjeti se. Ne ležiš mi još uvijek."

"Znam."

"Pa eto! Onda se ne pitaj što sam ovakva u tvojoj blizini. Rekla sam da ne grizem, ali to ne mora ništa da znači. Mogu da te trpim, ali samo zbog Yas ili eventualno ako se vremenom smekšam." Slegnula je ramenima.

"Znači i tebi i tvojoj drugarici moram dokazati da nisam više isti."

"Anu si zaboravio." Prekrižila je ruke, na šta je on prevrnuo očima. Stvarno je svojeglava.

"Da, i nju."

"Mada, ona se izgleda najbrže smekšala. Isprva te nije mogla očima gledati, ali sad uvjerava Yas da ti vjeruje."

"Ozbiljno?"

"Da. No, ne uzimaj si puno za pravo. Sve može da se promijeni ili vrati na staro. Pa čak i ti."

"Drugačiji sam. Boga mi, bre!" Rekao je šireći ruke. "Joj, Danice."

"To ne trebaš govoriti meni, nego svojoj budućoj djevojci."

"Govorim joj i zakačili smo se malo što se tiče povjerenja."

"Znam. Shvati da joj treba vremena i da joj nije lako, jer si ti zakuhao sve."

"Znam."

"I ako se, ne daj Bože, desi nešto slično onom što se dešavalo prethodne tri godine, znaj da će ti biti gore nego što je njoj bilo. Pobrinut ćemo se mi već za to."

"Mi?"

"Ne moraš sve znati."

"Prvo neka se pobrine Bog, a onda mi."

"Ko mi?"

"Ima Yas svoje ljude iza leđa." Namignula mu je. "Uz nju smo."

Luka je shvatio ko su ti ljudi.

"Prijetiš mi?"

"Ne bih to tako nazvala. To je više kao upozorenje. Ali, shvati to kako hoćeš." Slegnula je ramenima i krenula sa Cezarom, no Luka je požurio za njom, te su tako hodali jedno pored drugog.

"Šta je sad, pijavice?" Pitala je frknuvši.

"Da razgovaramo."

"Zar imamo o čemu?" Zbunjeno ga je pitala.

"Imamo. O Yas."

"Pričali smo sada o onom najbitnijem vezanim za nju."

"Jesmo, ali želim da mi ti pričaš o njoj."

"Zašto? Da se možeš potiho naslađivati onime što je propatila zbog tebe?"

"Ne. Više nisam stari Luka." Rekao je uvrijeđeno kroz zube.

"Hej, tigre, nemoj meni da škrgućeš zubima ovde. Ako mi prekipi, vrlo lako možeš da popiješ pljusku, jasno?"

"Danice, molim te, pričaj mi."

"Šta da ti pričam? Djevojka je patila kako je i kad god je stigla, kad god bi se sjetila tebe ili vidjela tvoju sliku ili tebe lično. Sve ju je dotuklo kada joj je Adža priznao da mu se sviđa i kada je pokušao da je poljubi. Odbila ga je zbog tebe. To ti je sigurno rekla. Znam kakva je."

"Jeste."

"Ma znam ja. Da te je preboljela u ovih šest mjeseci i kusur dana, sigurno bi sada bila sa Adžom. Šanse bi bile pedeset posto. Eto, ja ti kažem. To ni Yas nisam rekla, ali evo tebi kažem. Mada, da preboli sve tri godine u šest mjeseci..slabo, vala." Odmahnula je glavom.

"I meni je žao Adže. Izvinuo mi se momak kada ju je pokušao poljubiti. Mislio je da smo zajedno zbog naših komentara na našim slikama."

"Jesi li mu slagao da ste zajedno?"

"Naravno da nisam. Rekao sam mu da nismo zajedno. Ne bih ga mogao lagati. Dobar mi je prijatelj."

"Vidi se da je momak duša od čovjeka. Fin je i drag."

"Jeste. A i on je rekao da ionako ne bi mogao biti s njom, jer zna da mi se ona sviđa."

"Fino. Pametniji momak od tebe."

"Pa sad..."

"Nema se tu šta premišljati. Naravno da jest!"

"Dobro, dobro."

"Šta li je sada sa Adžom?" Pitala je zamišljeno, onako više samu sebe.

"Po slikama djeluje da je dobro."

"Sve to djeluje, Luka. Niko se ne ponaša isto kada je s nekim i kada je sam. Nadam se da će momak naći svoju sreću i da neće patiti, ako već pati ili šta već."

"I ja se također nadam. Amin. Jer, Luka je stvarno dobar momak i zaslužuje sreću i uspjeh. Kako u fudbalu, tako i u ljubavi i svemu ostalom."

"Istina." Danica je klimnula glavom. "Otkad si ti postao ovako pametan?"

"Ne znam." Slegnuo je ramenima. "S godinama i pamet dođe, kao i zrelost."

Danica se počela smijati, te se već u sljedećem trenutku držala jednom rukom za stomak ne prestajući sa smijanjem.

"Ti i zrelost." Rekla je kroz smijeh, na šta se i Luka nasmijao i prevrnuo očima.

"Nemoj da me vrijeđaš sada."

"Čuj nemoj?" Prestala se smijati usput se ispravivši. "Tebe i treba vrijeđati."

"Uredu. Hvala." Formirao je usne u ravnu liniju.

"Nema na čemu. I drugi put."

"Možeš li da me trpiš? Barem zbog Yas? Ne želim više svađa oko sebe."

"Razmislit ću."

"Danice, molim te."

"Luka, išli smo četiri godine zajedno u razred. Mislim da znaš kakvog sam karaktera."

"Znam. I to vrlo dobro. Nisi mi jednom šamar spucala, jer sam te znao nabiti loptom u glavu ili općenito nabiti loptom, ali sad je baš potrebno da ne budeš takva Danica."

"Nego kakva da budem?"

"Susretljiva?" Iskezio se nadajući se da će Danica propustiti.

"Uff, ovo radim zbog Yas." Prošla je prstima kroz kosu i pružila mu ruku. "Dogovoreno."

"Super." Široko se osmijehnuo, te su se rukovali.

"Možda se moje mišljenje o tebi promijeni, pa te ne budem trpila zbog Yas, nego te možda prihvatim kao prijatelja."

"Nadam se da će biti tako."

"Vidjet ćemo. Sve zavisi od tvog ponašanja."

YASMIN

Osjećala se sretno i ispunjeno, dok je stajala pred svojim zgradom u Berlinu.

"A da uđeš možda?" Pitao je glas.

"Baš vala." Rekla je samoj sebi, te ušla u zgradu i naravno stepenicama došla do petog sprata.

Spustila je ruku na kvaku od vrata. Otključana su. Polako ih je otvorila i ušla unutra odmah se izuvajući. Spustila je torbu na pod u hodniku i ušla u dnevni. Zatekla je Alija kako spava na kauču sa daljinskim upravljačem u ruci.

Tiho se nasmijala, te je laganim i tihim koracima prišla kauču gdje je spavao. Uzela je daljinski upravljač iz njegove ruke spustivši ga na stol. Sjela je na pod i osmijehnula se gledajući u njega. Prešla je rukom preko njegove kose.

"Ali." Zovnula ga je dovoljno glasno da ju barem, koliko-toliko čuje.

Ali se promeškoljio i otvorio oči, ali ne skroz.

"Jesi to ti?" Pitao je umornim u promuklim glasom.

"Jesam." Nasmijala se klimnuvši glavom.

"Nedostajala si mi, ženo draga." Odmah se podigao i zagrlio ju, kao i ona njega.

"I ti meni."

"Jesi mi donijela šta?"

"Nisam, joj. Nije mi bilo ni na kraj pameti, vjeruj."

"Ma nema veze. Samo nek' si ti živa, zdrava i u komadu stigla ovdje."

"I ja kažem. Hvala Bogu. Nego, jesi bio kod dede i nene?"

"Jesam. Bio sam jučer i onaj dan kad si ti otišla u Holandiju."

"Aha. Kako su oni?"

"Dobro su. Drže se s obzirom na svoje godine."

"Vazda su bili takvi." Nasmijala se.

"Baš. Deda pogotovo."

"Deda kralj!"

"Kako si se provela tamo?"

"Super. Tu je bila Danica. Imali smo girls night sa puno slatkiša."

"Joj, samo slatko." Coknuo je odmahujući glavom.

"Neka malo. Šta fali?"

"Ko je još bio tamo?" Pitao je s osmijehom, na šta se Yasmin glupavo i zaljubljeno osmijehnula spustivši glavu.

"Luka." Odgovorila je.

"Kako vam ide?"

"Dobro. Još nismo zajedno, ali eto.."

"Što to?"

"Može se reći da još uvijek sabiramo utiske od prvog poljupca, a i ne želimo da žurimo. Znamo u kakvoj situaciji smo bili prije, pa zato."

"Aha. Kontam. Ništa, nadam se da ćete uskoro biti zajedno."

"I ja se nadam. Volim ga mnogo."

"Vidi se."

"Idem se ja presvući, pa ćemo ćaskati."

"Može. Taman se i ja odoh umiti i usput razbuditi."

"Ajde, ajde." Yas je ustala i uzela torbu sa poda i ušla u svoju sobu.

Stavila ju je na krevet, a onda joj je za oko zapala kesa, koju joj je Luka dao na aerodromu.

Prvo se presvukla iz hlača u crne helanke. Nakon toga je konačno odlučila proviriti u kesu. Otvorila je kesu i iz nje izvukla nešto šuškavo. To je bio upakovani crno-žuti dres. Izvadila je dres iz najlona razmotavši ga.

Od srca se nasmijala i mnogo raznježila kada je vidjela da nazad piše ILIĆ i ispod broj 40. Čak je mirisao na njegov parfem. U najlonu, zajedno sa dresom je bila i mala poruka na papiru.

Nadam se da ti se sviđa poklon. Volim te, lepotice.💛

Obukla je dres, koji joj je naravno bio velik, ali je od Luke, tako da.. koga briga je li velik ili ne. Svezala je kosu u rep i sjela na krevet prinjevši tkaninu dresa svom nosu.

"Bože dragi." Tiho je ciknula ne mogavši skinuti osmijeh s lica.

Uzela je mobitel iz džepa na torbi želeći da se javi Luki zbog dresa. Sjela je u dnevni, gdje je već bio budniji i veseliji Ali.

"Ohoho, šta je to?" Pitao je nasmijano gledajući u nju i njen dres.

"Luka mi je poklonio dres." Odgovorila je sa osmijehom.

"Ma nemoj?" Podignuo je obrvu. "Lijepo."

"Naravno da jest. Još miriše na njega."

"De, nemoj se samo raznježiti opet."

"Kasno. Već jesam." Tiho je ciknula i sjela pored Alija zagrlivši ga čvrsto.

"Čemu to?"

"Sretna sam." Rekla je ushićeno.

"Duša draga." Pomilovao ju je po glavi. "Neka si. Drago mi je."

"I meni." Otišla je na WhatsApp nadajući se da će Luka biti tu.

Otvorila sam poklon kad sam došla. 😄

Luka❤️
I? Je l' ti se sviđa?

Pa naravno da mi se sviđa. Kakvo je to pitanje?😆

Luka❤️
Drago mi je. 💛

Još predivno miriše.😍

Luka❤️
Jelde?😜

Odmah sam ga obukla.😂

Luka❤️
Duša draga. 😁

Kako si ti?

Luka❤️
Super. Ti? Kako je prošao put?

Dobro je prošao. Konačno sam kući i mogu da jedem i odmaram.😂

Luka❤️
Ti bi samo da jedeš.😅

Pa naravno.😛

Luka❤️
Jesi debela? 🤔

Naravno da nisam. Mogu mnogo jesti, ali mi se ništa ne prima. Ne debljam se. 😎

Luka❤️
Fino. Svaka čast.👏

Dankeee😜

Luka❤️
Dragi moj Nijemac.😙

Tvoj.🙈

Luka❤️
A šta sam ja tebi?

Moj dragi zgodni fudbaler. Moja beba, moja ljubav, najslađi osmijeh..😍
Eto..😅

Luka❤️
I ti si meni sve to. Ma i više, koliko te volim.💛

Volim i ja tebe🤗

Luka❤️
Drago mi je💛 Inače sam teška osoba. Ponekad komplikovana za voljeti  i razumjeti. To si i sama sigurno zaključila.

I ja sam isto komplikovana.🙈
No, meni nisi komplikovan za voljeti i razumjeti. Vjerovatno ti je ljubavi i prije trebalo, pa si zato imao većinom harem oko sebe. 😅

Luka❤️
Ljubav mi više ne treba. Ne moram da je tražim, jer sam ju već našao. U tebi. 💛 Dugo mi je trebalo, ali sam ipak uspio na kraju saznati ko je moja ljubav i kome sam ja ljubav.

Voli te tvoja ljubav najviše na svijetu. Nikad nećeš biti ostavljen i zapostavljen, sam ili nešto slično. Imaš mene. Tu sam da te volim, pazim, grlim, čuvam i podržavam. Jednostavno, imaš osobu odnosno osobe kojima značiš i koje te vole, bez obzira šta si uradio, šta radiš ili šta ćeš uraditi. Bez obzira na tvoje mane i greške. Jer, ja sam te voljela uprkos tvojim manama. I sad te volim, ali najviše zbog tvojih vrlina, očiju punih slatkoće i očaravajućeg i zaljubljivog osmijeha.😊❤️

Luka❤️
Pa ljubavi moja draga, nisi mi mogla ništa ljepše i bolje napisati. Hvala Bogu što te imam, što mi te dao tako lijepu i tako takvu.😍 Volim te do neba i nazad, lepotice moja mala. Nećeš ni ti nikad biti sama. Uvijek ćeš imati Luku uz sebe. 💛

Ova ljubav je divna😊

Luka❤️
Jeste. Komplikovani se sastali.😂

Upravo tako.😂😂

"Stvarno se volite." Rekao je Ali, koji je očito uspio pročitati štogod iz njihovog dopisivanja.

"Da." Odgovorila je nasmiješeno.

"Neka vam je sretno." Ali je objema rukama obuhvatio njeno tijelo i zagrlio ju.

"Hvala, braco."