Broj riječi: 2436

Auuuu, niste ni svjesni šta vas čeka u sljedećim nastavcima!!!😆😆😆😆 It's gonna be L I T!

Inače, i ovdje ima drame. I&D drama! danicasidereum da da,u tebe gledam. 😂😂

Ostavite VOTE i KOMENTAR!!!

"Hoću li joj odgovoriti?"

"Pa red bi bio." Odgovorio je Ivan. "A sad požuri. Trebamo naći taxi, jer Ikica još uvijek nema vozačku, pa ne bi mogao vratiti auto nazad sa aerodroma. Možda i bi, ali s policijom."

"Evo idem." Luka je stavio ruksak na leđa i povukao kofer za sobom. Obuo je patike i izašao, a za njim i Ivan.

"Jesi ponio sve?"

"Jesam."

"Super. Nego, odgovorit ćeš joj?"

"Naravno. Samo ću aktivirati 3G mrežu." Uzeo je mobitel iz džepa i uključio internet. "Eto ga."

Otvorio je chat sa njom, gdje je ostavio seen prije nekoliko minuta.

Ona💖
zadnji put gledano danas u 22:04

Hvala. 🙂 Ti također.❤️

Za divno čudo, odmah je pogledala poruku i počela tipkati.

Ona💖
Pozdravi Ikicu i reci mu da mi je žao što sam prekinula poziv onako.

Hoću. Idem ja sad. 👋

Kada je krenuo zatvoriti chat, vidio je nešto zanimljivo.

Ona💖
tipka...

To je trajalo nekoliko sekundi, a onda je prestalo i ostalo na tome.

Ona💖
zadnji put gledano danas u 22:06

Šta je htjela napisati, pa je stala i odustala?

"Pozdravlja te, bato i izvinjava se što je onako prekinula poziv."

"Uredu je. Razumijem ju, tako da joj uopšte ni ne zamjerim."

"Da je meni imati prijateljski odnos s njom, kao ti. Prijatelji, ako ništa drugo."

"Šta ćeš.." Ivan je slegnuo ramenima. "Ja sam od početka bio fin. Prvi utisak, Luka. U tome je fazon. Pao si joj u očima još kad si ju počeo vrijeđati nakon što si saznao da joj se sviđaš."

"Ali me je voljela uprkos tome."

"I sada te voli kakva god situacija."

"Znam. Zato joj i vjerujem."

IVAN

"Zar nećeš da mu spomeneš Adžu?" Pitao je glas.

"Ne."

"Kome ti?" Pitao je Luka.

"Ma, razmišljam na glas."

"Aha."

"A taman Luka rekao da joj vjeruje."

"Mislim da to ne bi ništa promijenilo." Rekao je u sebi, te se tako, bez izgovaranja bilo kakvih riječi, nastavio svađati sa svojom savjesti. "Idalje bi ju volio, kao i ona njega."

"To bi mu možda slomilo srce ili ako ne bi, bio bi vjerovatno tužan, što on nije taj odabrani."

"Ali Yas nije odabrala Adžu. Samo su prijatelji."

"Za sad. Samo Bog zna da li će se ikada smuvati."

"Ne želim da mislim o tome."

"To će da ti bude u podsvijesti."

"Ne želim!"

"Ali biće! Ljubav ne čeka nikog, pa tako neće ni njih dvoje."

"Hoće! Luka i Yas će se smuvati. Joj, savjesti, kako si pesimista."

"Realista, molim lijepo."

"Šta me briga! Ja želim da moj brat bude sretan, a Yas mu je obećana."

"Ako jeste, zašto nisu zajedno?"

"Zato što tako treba biti. Ono što se dugo čeka, bude najslađe."

"Al' vremenom zna postati svejedno. Zapamti to, Ivane."

I na tome je svađa odnosno rasprava sa savjesti završena.

Sjeli su u taxi i krenuli ka aerodromu "Nikola Tesla".

"Nervozan si?" Pitao je Luku.

"Mnogo." Odgovorio je Luka, koji je trljao dlan o dlan.

"Biće to sve dobro. Samo jako. Imaš veliku podršku."

"Znam. Hvala. Volim vas sve."

"Znamo." Ivan se nasmijao.

Nije im dugo trebalo da dođu do aerodroma. Ivan je krenuo za Lukom, koji je vukao kofer lijevom rukom, dok je u desnoj držao kartu i pasoš.

"U koliko ti je let?"

"Za dvadeset minuta." Odgovorio je Luka razgledajući okolo.

"Super. Na vrijeme da se ukrcaš."

"Baš to."

"Samo jako, bato. Ne daj se." Ivan mu je namignuo, te su se bratski čvrsto zagrlili.

"Naravno. Također. Čuvaj se, Ivane."

"Hoću, brate. Ti također. Bez djevojaka." Nasmijao se.

"Naravno." Luka se također nasmijao, iako je Ivan mislio da neće, jer nije djelovao baš raspoloženo.

"Pokaži im kako mi Srbi igramo."

"To sigurno."

"Navraćat ćeš?"

"Naravno. Čim budem mogao, dolazim. I to u Niš kod mame i tate."

"Super. Samo mi javi."

"Naravno. Bez brige. Bit ćeš obaviješten."

"Odlično. Hajde ti sada na let. Ukrcaj se na vrijeme, dok nije nastala velika gužva."

"Dobro si. Idem. Vidimo se, bato." Još jednom su se zagrlili.

"Vidimo se." Ivan ga je teško pustio.

Luka mu je ipak za vrijeme boravka u BG-u bio i mama i otac. Sve za šta mu je trebala pomoć, pitao bi Luku, rijetko kad nekog drugog. Odrasli su zajedno, igrali se zajedno, jeli, pili, smijali se, svađali..Većinu vremena su provodili zajedno, pa mu je sad bilo teško pustiti ga. Nije navikao na to. Kada je Luka bio na izlazu iz terminala, okrenuo se i sa velikim osmijehom na licu mahnuo u njegovom smjeru. Ivan se osmijehnuo i uzvratio mahanje, dok su mu oči malo zaiskrile.

Taxijem je došao do zgrade, ali ne svoje. Izvadio je mobitel iz džepa i odabrao jedan broj od nekoliko njih koji su na brzom biranju.

"Halo."

"Ispred sam. Aj izađi."

To je bilo sve. Vratio je mobitel u džep dukserice i čekao. Ubrzo mu je postalo pohladno, pa je ruke smjestio u džepove hlača.

Pogledao je u smjeru zgrade, te ugledao nju, kako lagano ide prema njemu. Kada ju je vidio, lagano joj je prišao i zagrlio ju i teško uzdahnuo.

"Je li sve okej?" Pitala je uzvrativši zagrljaj i tako ne mrdajući svoje ruke od njegovog struka.

"Ne znam šta bih ti rekao."

"Ivane, šta je bilo?"

"A Luka je otišao u Holandiju." Odgovorio je pomalo slomljen tom činjenicom.

"Ahaa. Pa dobro, to toga je moralo doći prije ili kasnije." Prelazila je rukom preko njegovih leđa, što ga je malo i smirivalo. "Je l' plačeš?" Pitala ga je.

"Ne." Odgovorio je promuklo. "No, malo mi je falilo."

"Nemoj. Nije Luka preko bijela svijeta. Do Holandije se dođe za par sati. Možeš ga posjetiti kad god želiš."

"Znam, ali pomalo mi je teško. Sada ću biti sam u stanu, a navikao sam biti sa Lukom. Brat mi je, ali u isto vrijeme mama i tata, dok smo u BG-u."

"Znam, ljubavi, ali ne tuguj. Živ je, zdrav i prav. Ne brini. Ionako ćeš ga zvati. Okej?"

"Okej." Klimnuo je glavom i olabavio zagrljaj.

"Je l' sad sve uredu?" Pitala je posmatrajući njegovo lice.

"Jeste."

"Sigurno."

"Naravno. Nego, ja sam zvao, a nisam te ni pitao."

"Šta?"

"Jesam li te probudio?"

"Možda. Baš kad sam zaspala. U tom momentu mi je zazvonio mobitel."

"Izvini."

"Uredu je. Da si trebao pričati sa mnom, pričala bih s tobom. Nebitno koje je doba dana, nebitno bio ti ispred zgrade ili ne."

"Hvala." Spustio je ruke na njen struk i svoju glavu na njenu spojivši im čela. "U majici si." Promrmljao je.

"Nema veze."

"Ima. Trebaš se još i prehladiti zbog mene."

"Opusti se, bre."

"Opušten sam. Tvoj zagrljaj me smirio i opustio."

"Drago mi je."

"I meni je drago što te imam." Desnu ruku je sa njenog struka prebacio na njeno lice i spojio njihove usne. "Volim te, Dano."

"Volim i ja tebe, Ikica."

"Tvoj Ikica."

"I trebat ćemo popričati o još nečemu."

"Ko? Ti i ja?"

"Da."

"O čemu?"

"Može čekati."

"Zvučiš zabrinuto, Danice. Ne želim da budeš zabrinuta."

"Dešava se."

"Nisi mi jasna. Reci mi šta je. Daj da popričamo o tome i riješimo to zbog čega si zabrinuta."

"Ne mogu. Nemam snage."

"Za šta?"

"Da ti kažem nešto."

"Šta? Ne plaši me, molim te." Uplašeno ju je gledao, jer je bio ubijeđen da će mu reći bolnu rečenicu sastavljenu od jedne riječi.

"Ivane, ja bi trebala.."

Prekinuo ju je.

"Je l' prekidaš sa mnom?" Pitao je kao iz topa.

"Molim?" Šokirano ga je pogledala. "Ne, uopšte. Ne daj Bože."

"Nego? Reci mi što prije, jer sam stvarno zabrinut i srce mi lupa k'o ludo."

"Idem i ja."

"Ne ideš nigdje, dok mi ne kažeš šta bi trebala."

"Ma ne to, nego idem negdje.."

"Gdje?" Pitao je s bolnom knedlom u grlu.

"U Holandiju."

"Molim?" Pogledao ju je zbunjeno. "Je l' me zezaš?"

"Ne. Uopšte."

"Ne mogu da vjerujem." Odmaknuo se od nje odmahnuvši glavom.

"Žao mi je."

"Kada?"

"Sutra."

"Kad si saznala, kad si se odlučila da ideš?"

"Prije par dana." Tiho je odgovorila.

"Prošlo je par dana i ti mi tek sada kažeš?" Pitao je glasno.

"Rekla bih ti ranije, ali sam zaboravila."

"Kako, molim te lijepo?" Počeo je mlatarati rukama.

"Desi se."

"Ne mogu da vjerujem."

"Žao mi je, Ivane."

"Nemoj mi toga!" Pogledao ju je namršteno. "Koliko ćeš ostati?"

"Ne znam." Slegnula je ramenima. "Možda mjesec dana."

"Divno. Stvarno divno."

"Ivane, smiri se. Mjesec dana je ništa, javljati ću se i.."

"Šuti, molim te!"

Uspio je vidjeti suze u njenim očima, ali ljutnja je radila svoje.

"Ne znam šta se toliko ljutiš. Ostat ću mjesec dana, a ne zauvijek!" Sada je i ona vikala.

"Još pitaš! Neka si mi još više pokvarila ovo veče."

"Šta?" Pitala ga je šokirano.

"I hvala ti na tome. Bravo."

"Ivane, zar je moguće da si napravio ovoliku dramu oko ničega?"

"Ničega? Odlaziš u drugu državu, ženska glavo!"

"Pa šta?"

"Otišla je Yas u Njemačku, otišao je i Luka u Holandiju. De još i ti odi i sjebi sve."

"Ivane, vrijeđaš me." Rekla je žalosno ga gledajući.

"I ti mene sa odlaskom."

"Fino. Hvala." Okrenula se i krenula prema zgradi.

"Danice, čekaj malo."

"Šuti, Ivane. Dovoljno si rekao!" Odbrusila mu je iz daljine.

(...)

DANICA

Legla je na krevet u sobi i počela plakati. Nije mogla vjerovati šta joj je Ivan sve rekao. Još ju je gledao u oči, gledao je u njene suze, ali ništa. Nastavio je po svom.

Uskoro se isplakala i zaspala.

U toku noći je čula neki prigušeni zvuk. Otvorila je oči i pridigla se u sjedeći položaj. Taj zvuk je dolazio ispod jastuka. Zavukla je ruku ispod jastuka i izvukla mobitel. Svjetlo na ekranu ju je zaslijepilo, pa nije mogla jasno vidjeti ko zove.

"Halo." Javila se sanjivo.

"Dano, žao mi je što sam se onako ponio prema tebi. Samo, nisam htio biti ostavljen. Jednostavno ne želim biti sam. Nisam navikao. Molim te, oprosti mi. Ispao sam kreten. Volim te, Danice. Najviše na ovom ludom svijetu."

Nasmijala se.

"Volim i ja tebe, ljubavi. A sada spavaj." Rekla je i prekinula poziv.

Vid joj se malo razbistrio, te je na mobitelu vidjela da je 04:28. Nasmijala se.

"Budalica moja."

YASMIN

"Yas!" Povikao je Ali iz svoje sobe.

"U kuhinji sam!" Rekla je.

"Mogu li dobiti auto danas?" Pitao je.

Yasmin se okrenula prema njemu i vidjela da je sređen za van.

"Naravno. A gdje ideš?"

"Moram ti reći?" Pitao je.

"Moje auto, tako da da."

"Ma rekao bih ti svejedno."

"Fino."

"Odoh po one muffine i u trgovinu, da dopunimo frižider."

"Aha. Može. Muffine ponesi i meni."

"Naravno, debelo moje."

"Ključevi su u mojoj sobi na noćnom ormariću."

"Super. Vidimo se." Brzinski ju je poljubio u obraz i otišao.

Yasmin je spremila sebi doručak i sjela za stol da jede. Sjedila je i usput tipkala po mobitelu. Odlučila je ne gledati Lukine objave i story-e, kako bi se koliko-toliko distancirala od njega.

Onda se sjetila Adže. Pokušala ga je naći i uspjela je.

adzinho17

Liked by danicajovanoviic, tonitheboss1 and 5,373 others

adzinho17 New season new shirt 2018/19

View all 43 comments

Naravno, i ona mu je lajkala sliku  i odlučila mu se javiti.

Nemaš stomaka na onoj slici na predstavljanju dresova za novu sezonu😂

Nastavila je jesti i kada je završila sa doručkom, stigla joj je poruka. I to baš sa Instagrama od Adže.

adzinho17
Ah, pa naravno 😎🤙 Mada je ovo slika od prije par dana, pa ju tek sada postavljam. Sagorijevam kalorije sad pa sad.

Fino. 😂 Meni se ne prima ništa. Slabo da se šta debljam.

  adzinho17
Pa kad si lenčuga😝

Šta ću? Ne izlazim non-stop kao u Beogradu, ne krećem se, ne studiram, ne treniram...😅

adzinho17
Neko bi rekao da ti je teško 😅

Ma vala nije. Meni je baš super. Tu sam sa bratom, a u Berlinu su i roditelji od moje mame, tako da nismo sami.

adzinho17
A nećeš studirati?

Ne bih rekla. 🤔 Mislim da neće ni moj brat. On će se zaposliti vjerovatno. Deda će mu pomoći. Moj brat je radiša, tako da neće biti problema.

  adzinho17
Fino. Ja se bavim fudbalom, tako da sam batalio školu. 😁

Nema veze. Više si bio naklonjen fudbalu. 😄

   adzinho17
Bitno je da sam ja završio osnovnu i pola srednje. Tu i tamo. 😆

Ma da. Bitno je da se ima osnovno znanje. 😂

adzinho17
Upravo. Samo, neki me znaju zezati pitajući me kako glasi Pitagorina teorema. 😅

😂😂

  adzinho17
Ma sad imam zanimaciju u životu i težim tome da budem što bolji.

Fino. Tako treba. 😊

  adzinho17
A šta ti radiš, lepa? 😝

Maloprije sam jela. A inače ne radim ništa. Tugujem. 😅

adzinho17
Tako i treba. Debeljaj se. 😜

Pokušavam.😂

adzinho17
A zašto lepa tuguje? Momak neki u pitanju?

Pa da. 😶

adzinho17
Ajajaj 🙈 ne valja to. Neka on zbog tebe tuguje. 😅😆

Ne mora, vjeruj. 🙈

  adzinho17
Raskid? Svađe?

    Ne možemo zajedno, a ni jedno bez drugog. 🤦

adzinho17
Auu😶 to neka velika ljubav, izgleda.

Ne znam šta da ti kažem. Ma i ne bih da te smaram s tim. Imaš i ti svojih obaveza i znam kako je to. Momak koji se spominje je fudbaler.

adzinho17
Opaa😅 nađi golmana onda😆 jebote, tipični kliše😂😂😂😂

Ma ništa to.😂

adzinho17
Mada i napadači i veziste i štoperi znaju da čuvaju djevojku. 😜

Istina. Ali eto..on to ne radi.

adzinho17
Onda mu je to velika greška, jer si stvarno super djevojka. 😉

Čemu dugujem takvo mišljenje? 😄

  adzinho17
Skontao sam te još onda kad smo izašli. Spontana si i ne pretvaraš se da si neko i nešto, da bi fascinirala nekoga.

Hvala. 😊 Ni ja tebe ne znam, samo iz Zvezde, ali si super momak.

adzinho17
Hvala, lepa. 😊 Fino je znati da ne misle svi da su svi fudbaleri nafurani.

Mada i ima nafuranih, ali čast izuzecima.😄

  adzinho17
Ja izuzetak. Ja poseban. 😎😂😂

Sigurno. 😂

  adzinho17
Pa zar nisam?

Jesi, naravno.

adzinho17
Ovo je čisto bila zeza, ali drago mi je da si priznala. 😂

Svi su posebni na svoj način. 😊

adzinho17
Ti pogotovo.

😊😊

adzinho17
Neiskvarena si duša i mnogo lijepa i fina djevojka i jako niska. 😆😆

Ima nas i takvih. Hvala. 😁

adzinho17
Nema na čemu. 😉 A taj tvoj će vjerovatno shvatiti šta je izgubio.

Valjda je..

  adzinho17
Jer uvijek naiđe neko drugi.😉 Neće ljubav njega čekati dok se odluči. Inače dobro jutro, lepa.😘

Dobro jutro, Adža. ❤️

adzinho17
Idem ja sada na trening, pa ti se vjerovatno javim kasnije.

I na tom je razgovor završio, a ona je iznova i iznova čitala njegovu predzadnju poruku.