Broj riječi: 2341

Dobro jutro vam želim početkom druge sezone "Pod sretnom zvijezdom". 😄😄

Y&N trenutak, kao i I&D!

Uživajte i ostavite VOTE i KOMENTAR!!! I hoću cjelokupan utisak o ovom nastavku dolje na kraju!

Inače kakvo je vrijeme kod vas? Kod mene je: ⛈️😢😢

YASMIN

Znala je ko je osoba, koja ju je zagrlila s leđa. Čim je osjetila taj zagrljaj oko struka, zatvorila je oči i pustila suzama da se sliju niz njene obraze, te je tako spustila svoje ruke na njegove. Zaledila se na njegov poljubac. Još veći šok je uslijedio nakon toga.

"Izvini. Za sve."

Kada je prekinuo zagrljaj, spustila je ruku na viličnu kost i okrenula se za njim. Gledala je kako njegova visoka figura nestaje u daljini. Gledala je za njim sa suzama u očima.

"Yas." Čula je Nemanjin glas i osjetila njegove snažne ruke oko ramena.

Zagrlila je Nemanju i pustila jecaj.

NEMANJA

To je bio toliko bolan jecaj, da je i njega zabolio.

"On, zar ne?"

"Uvijek je on, Nemanja! Uvijek!" Povikala je i gužvala njegovu jaknu, dok je plakala. "Otišao je! Zauvijek je otišao!"

"Nemoj tako." Prelazio je rukom preko njenih leđa. "On je zauvijek u tvom srcu. Od tamo nije otišao."

"Nisam znala da će se pojaviti. Nisam!"

"A je l' ti bilo drago?"

"Jeste. Onda je otišao. Kao da nije ni bio tu."

"Samo..Samo sam željela da budem sretna."

"Hajde, lepa. Briši te suze. Smiri se."

"Joj, Nemanja. To me boli!" Uzdahnula je. "Kao što tebe boli to što te neka glupača ostavila."

"Znam kako ti je."

"Zar znaš? Ja sam beznadežno zaljubljena u njega, a on me vrijeđao. Nije mu stalo. Sada mu je stalo kada ja želim biti sretna!"

"Vidiš da i on želi biti sretan."

"On ni ne zna šta hoće!"

"On hoće tebe!" Povikao je, na šta se Yasmin odmaknula od njega i pogledala ga zbunjeno skupljenih obrva.

"Molim?" Pitala je promuklo.

YASMIN

"Čula si." Nemanja je uzdahnuo i prošao prstima kroz kosu.

"Je l' mi lažeš?"

"Ne, Yasmin!" Namrštio se. "Zašto bih?"

"Pa, Lukin si prijatelj."

"Ne, ne lažem. Govorim ti istinu."

"Luki je stalo? Do mene?"

"Da. Stalo mu je."

"Ali ovaj..." Spustila je glavu i počela se igrati prstima. "Kasno je sad. Mislim, otišao je." Uzdahnula je i obrisala suze. "Ajmo se pridružiti ostalima."

"Može." Klimnuo je glavom.

Pridružili su se ostalima i čekali ponoć.

"Nova godina sa suzama u očima." Promrmljala je Yasmin.

"Ja sam muško, pa sam eto zaplakao." Rekao je Nemanja prebacivši ruku preko njenog ramena.

"Baksuzi smo."

"Zaista jesmo. Nego, jesmo mi prijatelji?"

"Naravno da jesmo." Klimnula je glavom. "Mada, teško je zaboraviti sve..."

"Razumijem. Drago mi je što smo prijatelji. Ne mrzimo i ne lajemo jedno na drugo."

"Istina."

Tada joj je zavibrirao mobitel u džepu.

"Samo malo." Uzela je mobitel iz džepa.

"Halo."

"Gdje si ti?"

"Evo me među rajom, braco."

"Ajde dođi kod izlaza. Društvo se okupilo."

"Stižem. Vidimo se."

"Šta kaže?" Pitao je Nemanja, kada je vratila mobitel nazad u džep.

"Da dođem kod izlaza. Ostali su tamo."

"Ajde onda, idi da te ne čekaju."

"A ne, i ti ideš sa mnom."

"Zašto bih?"

"Zato. Ajde." Povukla ga je za ruku, te su otišli do izlaza.

Kada su ih ostali vidjeli, bili su paf. Zbunjeni i šokirani. Ivan i Danica najviše, jer oni baš i nemaju fino mišljenje o Nemanji.

"Hej." Mahnula im je, te su neki odgovorili ili su samo mahnuli.

Prvo je zagrlila Ivana, jer ga nije dugo vidjela.

"Hej, sestro slatka. Kako si?"

"Nikako. Ti?"

"Super. Zašto to?"

"Ispričat ću ti."

"Okej."

Onda je zagrlila svoje najbolje drugarice, zatim Maju, Marka, Danijela i Alija.

"A šta će on ovdje?" Pitala je Danica aludirajući na Nemanju.

"On je sa mnom. U paketu smo." Nasmijala se.

"S tobom?" Zinula je.

"Ne brini, nismo zajedno."

"I bolje vam je."

"Prijatelji smo."

"Pa taj ne zaslužuje biti tvoj prijatelj." Danica ga je odmjerila.

"On dobro zna šta je uradio onaj dan." Ivan je dodao pogledom streljajući Nemanju.

"Ljudi, smirite se. Opušteno. Nije više takav. I on je svjestan toga, Ivane. Samo bez svađa večeras, okej?"

"Okej." Rekli su svi.

"Joj mali", obratio mu se Marko, "da si mi prije bio pod rukom, neko vrijeme bi otežano pričao i žvakao."

"Okej.." Reče Nemanja zbunjeno.

"Isto važi i za mene." Danijel je podignuo ruku, na što ga je Maja blago udarila.

"Ljubavi, smiri se." Rekla je.

"Ali mislim da ćemo te svi trpiti zbog naše Yas." Rekao je.

"Uredu." Nemanja je klimnuo glavom.

"Još nam samo fali Ilić stariji." Nasmijao se Marko. "On je najviše dužan."

"Upravu si." Promrmljao je Ivan. "Jeste mi brat, ali ga je pretjerao. No, drugačiji je sada."

"Kako to misliš?" Upitao ga je Marko.

"Pa znaš...možda mu se sviđa Yas."

"Nije možda nego da." Nemanja je prevrnuo očima.

"Nisam tebe pitao ništa!" Odbrusio mu je Ivan namršteno.

"Smirite obojica!" Konačno je Ali progovorio. "Ne upropaštavajte sebi noć. Ohladite."

"Dobro." Rekli su.

"Odlično. A sada idemo na kafu ili toplu čokoladu." Ali je krenuo prvi.

"Sada ja vozim." Napomenula ga je Yasmin.

"Super. Evo ti ključevi." Stavio joj je ključeve u već ispruženi dlan.

"Hvala."

"Ko ide s tobom?"

"Danica, Ikica i Nemanja."

"Znači ja idem sa dva ljubavna para. Divno." Ali je prevrnuo očima.

"Ne žali se. Barem nećeš biti ostavljen pored puta i smrzavati se." Rekao mu je Danijel.

"Odlično. Idem onda sa vas četvero."

Otišli su na parking i sjeli u dva auta. Yasmin je po ulasku u auto upalila grijanje.

"Eto, društvo. Grijte se." Nasmijala se i pokrenula auto.

Danijel je prvi krenuo, pa ga je Yasmin odlučila, naravno, pratiti.

"S kim će biti tvoj brat?" Pitala je Yasmin razbijajući tišinu.

"Ne znam." Ikica je slegnuo ramenima. "Možda sa Joveljićem i Terzom."

"Aha."

"Što?"

"Onako. Bez obzira na svoje greške, ne bi trebao biti sam ovo veče."

"Slažem se."

"A voljela bih da nije otišao."

"Otišao gdje?"

"Uff, rekla sam ti ispričati. Vjerovatno kada dođem kući."

"Okej."

"I mene računaj." Javila se Danica.

"Naravno. Ti i Ana se podrazumijevate."

Dovezli su se do Ušća, gdje su se parkirali i ušli u veliki šoping centar.

"Gdje ćemo?"

"Će vidiš." Odgovorio joj je Danijel.

Popeli su se na drugi sprat i sjeli u kafić Doncafe, te si naručili toplu čokoladu. Yasmin je skinula jaknu i ostavila ju preko svoje stolice.

"Atmosfera je stvarno divna." Rekla je.

"Naravno." Marko se složio klimajući glavom. "Pogotovo kad smo skoro jedine mušterije ovdje."

"Pazi da ne spržiš jezik toplom čokoladom opet." Rekla mu je Ana.

"Opet?" Upitali su prisutni.

"Da." Klimnula je glavom. "Na početku decembra smo nas dvoje izašli u jedan kafić u Knez Mihajlovoj i on je naručio toplu čokoladu i kada je stigla, odmah je navalio na nju i fino spržio jezik, kao i usta."

"Istina." Potvrdio je Marko. "Sad pazim."

"A čajevi ništa to?" Pitao ga je Ali koji se cerio.

"Pazi da se ne spržiš toplom čokoladom, Ali. Ne daj Bože, da te neko slučajno drmne nogom ispod stola i ti prospeš čokoladu u krilo." Marko je naglasio ono slučajno.

"Ne brini. Pazit ću."

"Naravno."

LUKA

Kada ju je zagrlio, poljubio ju i izvinuo se, okrenuo se i otišao. Čak je u jednom trenutku stao i okrenuo se, iako je znao da ju neće vidjeti. Možda je krenula za njim. Ali zašto bi? Nije kao da joj je stalo više. Ili jeste? Nije imao izbora, nego da ode. Usput je nazvao Dejana i Aleksu, te je sa njima otišao u neki kafić.

"Šta si pokis'o, brate?" Upitao je Jovelja nasmijano.

"Brate, nikakav sam."

"Što to?" Pitao je Terzić.

"Maloprije sam otišao od ljubavi svog života."

"Opaa." Terzić se iznenadio.

"Ajajaj, pričaj." Jovelja ga je potapšao po ramenu.

"Vidio sam ju na dočeku. Sjedila je na klupi. Plakala je i pjevala sa Nemanjom. Bili su zagrljeni.."

Jovelja ga je prekinuo.

"Zbog toga ti je krivo?"

"Ne, naravno da ne." Luka je odmahnuo glavom. "Nemanja se potrudio da sazna gdje će ona biti večeras."

"Fino. Eh, to je drug." Rekao je Terzić klimajući glavom.

"Onda je ustala i malo se udaljila od Nemanje. Stajala je i slušala onu Nađi novu ljubav. Onda sam joj ja prišao s leđa, zagrlio ju i poljubio ovdje", pokazao je na viličnu kost, "i izvinuo joj se za sve."

"I šta je onda bilo?"

"Otišao sam."

"A zašto?" Terzić se uhvatio za glavu. "Pogotovo kad si bio tako blizu i uljepšaš joj ovo veče."

"Očito sam ga upropastio."

"Pa, izgleda tako." Slegnuo je ramenima.

"Ali, kada sam ju zagrlio, nije se opirala. Spustila je svoje ruke na moje. Ljudi, ne mogu vam opisati taj osjećaj."

"Kakav?"

"Osjećaj grižnje savjesti i osjećaj ljubavi. Pomiješali su se."

"Šta misliš, je li znala da si ti?"

"Ne znam. Valjda."

"Je l' misliš možda da si ju rasplakao time?"

"Ni to ne znam. Ako jesam, nije mi prvi put, a ona je dovoljno jaka, a možda i jača. Vidi se to."

"Dovoljno jaka za šta?"

"Da me zaboravi." Odgovorio je.

"A ne ne", Jovelja je iskrivio usta i konstantno odmahivao glavom, "ne može to tako."

"Očito može."

"Ti stvarno nisi sa sobom."

"Pa i nije." Terzić se složio sa Joveljom.

"Šta će biti onda s vama?" Pitao je Jovelja.

"Ništa. Patit ćemo oboje. Nećemo se više ni vidjeti. Ja više neću dolaziti u školu. Igraću za Zvezdu i čekati vrijeme da odem u Holandiju, dok će ona biti ovdje. Nema pričanja, nema viđanja. Biće nam lakše da zaboravimo jedno drugo."

"A šta ako ona nađe nekog drugog? Nekog ko će biti finiji i pažljiviji prema njoj."

"Neka joj je sa srećom onda. Taj momak će raditi ono što ja nisam znao. Priznati joj da mu se sviđa, paziti ju kao kap vode na dlanu i nikad ju ne rasplakati. Voljet će ju."

"Zar tako lako odustaješ, brate?"

"Šta ću?" Slegnuo je ramenima. "Zaslužuje sreću, a ja ju ne činim sretnom."

"Joj, Bože." Terzić se uhvatio za glavu. "Nemoj da nas dvojica odemo po tu malo i dovedemo ju tebi, zaključamo vas u neku prostoriju i ne puštamo van, dok se ne sredite sami sa sobom i međusobno!" Prevrnuo je očima.

"Eh vala baš. Slažem se s tobom." Jovelja je blago udario šakom od stol. "Mislim stvarno. Trebate se srediti."

"Stiglo me sve ono što sebi ranije nisam smio da priznam."

"Je li iko od tvojih ostalih prijatelja dobar sa njom?"

"Da. Nemanja i Ikica, zašto?"

"Neka vam oni dogovore susret."

"Dejane, to neće uspjeti."

"A jebem ti glupog momka." Jovelja se stvarno iznervirao. "Koji vrag se onda žališ ako ne želiš ništa da uradiš?"

"Uradit ću nešto! Udaljit ću se, jer će je to učiniti sretnom. Moja blizina kvari sve. Ne želim da ju još više rasplačem. Biće joj lakše ovako."

"Uff, drago mi je da nemam djevojku ni simpatiju." Uzdahnuo je Terzić.

(...)

Tadić Brat😎
Imam neke vijesti. :)

Pričaj, ajde..

Tadić Brat😎
Slomljena je, druže. Ne izgleda dobro.

Ozbiljno? Šta je govorila?

Tadić Brat😎
Sjedili smo zajedno na klupi zagrljeni. Plakali smo i pjevali onu Eh, da je tuga snijeg, onda mi je počela pričati.

Šta to???

Tadić Brat😎
Da ne može više. Da ju srce boli.

Šta je rekla za mene?🙈

Tadić Brat😎
Da ju ne voliš, da niste suđeni jedno drugom.

Ne mogu da vjerujem..

Tadić Brat😎
Ja ti prenosim kako mi je govorila 😶

Je li rekla još nešto?

Tadić Brat😎
Da.

Šta?

Tadić Brat😎
Da se nakon mature vraća u Njemačku.

Je l' to to?

Tadić Brat😎
Ne. Ima još.

Pričaj.

Tadić Brat😎

Kad si otišao, zagrlila me je i plakala k'o godina. Jecala je. Nije se primirila.

Čovječe...🙁

Tadić Brat😎
I rekao sam ju da ju hoćeš, da ti je stalo do nje.

Šta je ona rekla?

Tadić Brat😎
Nije mogla da vjeruje. Rekla je da je kasno, da si otišao.

🙁🙁 Je l' to to?

Tadić Brat😎
Da. To je to.

Jesam zaglibio i sve zeznuo.

Tadić Brat😎
Boga mi, jesi.

I sada kada odem u Holandiju.

Tadić Brat😎
Nema vas.

A nije nas nikad ni bilo.

Tadić Brat😎
A Luka, nemoj tako.. 🙁

Šta ću drugo? Govorim istinu. Ja sam tek sada shvatio ono što sam trebao davnih dana.

Tadić Brat😎
Istina, ali opet...

Cijenim to što su se potrudio. 🙂

Tadić Brat😎
Ma nema problema. :) I brate, još jedna stvar.

Koja?

Tadić Brat😎
Pazit ću ja na nju. Za tebe.

Hvala ❤️ Samo ju ne podsjećaj na mene. Biće joj gore.

Tadić Brat😎
Važi. Ako baš tako hoćeš.

😉 ajde, idi spavaj, brate. Vrijeme je. Već je četiri sata.😂

Tadić Brat😎
Također. 😆

I namjeravao sam.🤣

Tadić Brat😎
Vidimo se.

👋👋

Jedva je zaspao zbog teških misli koje su okupirale njegovu glavu.

YASMIN

Nakon tople čokolade u Ušću, još su malo šetali gradom i onda se vratili ponovo do Ušća i krenuli kući.

"Koliko je sati?" Pitao je Nemanja već pospano.

"Četiri sata i pet minuta."

"Ozbiljno? Zar smo toliko hodali?"

"Očito. Znaš da smo u kafiću sjedili do dva sata i onda smo hodali još dva sata."

"A da.." Klimnuo je glavom i okrenuo ju na drugu stranu suvozačevog mjesta.

"Možeš voziti?" Pitala je Danica.

"Naravno. Mislim da još imam snage da vas sve odvezem kući." Sanjivo se nasmijala i lijevom rukom protrljala oči.

"Ivan je već zaspao." Tiho je rekla Danica.

Yasmin je preko retrovizora u autu uspjela vidjeti Ivana kao sjedi i spava prekriženih ruku. Faca mu je bila preslatka. Ona namrgođena.

"Presladak je." Dodala je Danica.

"Jeste da." Tiho se nasmijala Yasmin.

"Kako sam krenula, i ja ću zaspati."

"Slobodno. Zvat ću vas kad stignemo."

"Tenks."

Prvo je Nemanju odvezla kući, a zatim i Ikicu.

"Oćeš moći sam?"

"Ne znam." Odmahnuo je glavom trljajući oči.

"Danice, je l' ga možeš ti odvesti?"

"Naravno." Klimnula je glavom i izašla iz auta. I ona se tek probudila. "Hajde." Polako je krenula sa Ivanom prema zgradi.

DANICA

"Na kojem si spratu?"

"Sedmi."

"Idemo liftom onda."

Ušli su u lift i za par trenutaka bili na sedmom spratu.

"Eh, sad mogu sam." Rekao je.

"Jesi siguran?"

"Da. Znam gdje su mi vrata."

"Okej. Vidimo se onda."

"Hej, čekaj."

"Šta?"

Ivan je prebacio svoju tešku i umornu ruku preko njenog ramena ostavivši poljubac na njenom obrazu.

"Sretna Nova godina, Danice."