Broj riječi: 1962

Ostavite VOTE i KOMENTAR!!

Očekujte malo dramice btw. 😘

Kada su svi zajedno ručali, podijelili su se. Neki su boravili u dnevnom, a neki u dvorištu. Yasmin, Ali, Nidal, Marko i Danijel su sjeli u dvorište, a stariji su ostali u dnevnom.

Yasmin je sjela na lazy bag i nikom nije dala da sjedne.

"Ima li mjesta?" Pitao je Marko, koji je stajao pored nje sa mobitelom u rukama.

"Ne može!" Isplazila se. "Ne dam. Moje!"

"Vidiš li ti ovo Ali?" Pitao je Marko okrenuvši se ka Aliju.

"Aha. Samo jako, sestro." Ali je podigao šaku u zrak.

"Al' me vi mrzite."

"Ne mrzimo te. Samo te ne volimo." Ispravio ga je Ali.

"E, to me je baš utješilo." Rekao je Marko sarkastično.

"Joj, koja pekmeza." Yasmin je prevrnula očima i pomaknula se u stranu, tako napravivši dovoljno mjesta za Marka. "Ajde, sjedi."

"Hvala." Sjeo je pored nje. Kako je sjeo, Yasmin se prevalila na stranu i pala.

"Joj." Zakukala je i polako ustala.

"Izvini." Marko joj se približio. "Jesi dobro?"

"Osim što sam pala k'o debil, da. Da, jesam."

"Drago mi je."

Ponovo su zajedno sjeli na lazy bag, pričali, smijali se i slikali.

"Alo, i mi smo ovdje!" Mahao je Danijel.

"Neka te." Marko je odmahnuo rukom.

"Kako vas dvojica izdržavate s njom?" Pitao je Danijel Alija i Nidala.

"Nikako." Odgovorio je Nidal.

"Isto ti sa Danijelom. Nemoguće."

"Ljudovi nas ne doživljavaju. Možeš mislit'." Danijel je odmahivao glavom.

"Imamo pametnijeg posla." Promrmljao je Marko gledajući u mobitel.

"Kakvog? Međusobno barenje, a?"

Na to su ga Yasmin i Marko oštro pogledali.

"Eto vidite! Pronašli ste se."

"Nemoj da te šakom pronađem." Zaprijetio mu je Marko.

"Idi pij čaj, Pišonjo."

"Prekini više s tim."

"Neću. U inat, dušmaninu."

"Koja budala." Marko je promrmljao.

"Pusti ga, kad je budala."

"Kako tebi ide sa Lukom?" Pitao je Marko okrenuvši se ka njoj.

"Joj Marko, pitaš me to kao da smo u vezi."

"A znaš na šta mislim."

"Ma naravno. I ne, ne ide nam nikako. Idalje se ne podnosimo i tako će vjerovatno ostati do daljnjeg."

"Žao mi je."

"Ja ni ne znam koji je njegov stvarni problem. Samo se osjećam glupo i odvratno, nakon svega što mi je do sad izrekao otkako se znamo."

"Slušaj, žensko si. Dama si. Ne daj da te gazi i ispire usta tobom i tvojim imenom."

"Već sam na tom putu. Pa..donekle."

"Lijepo. Korak po korak."

"Naravno."

"A ako ti bude šta trebalo, znaš da možeš računati na svog Marka." Namignuo joj je.

"Tenks, Pišonja. To mi mnogo znači." Naslonila je glavu na njegovo rame.

"Nema na čemu. Uvijek." Rekao je  prebacivši svoju ruku preko njenog ramena.

"Awwww." Začuo se Danijel.

Tada je najednom Marko uzeo čizmu koja je bila u blizini i njome pogodio Danijela.

"Hej!" Yasmin je udarila Marka po ramenu. "To mi dedina čizma!"

"Šteta čizme." Dodao je Ali.

Čizma je pogodila Danijela pravo u čelo.

"Bravo ja." Rekao je Marko ponosno.

"Nemoj da ti vratim." Danijel ga je ljuto pogledao.

"Samo naprijed."

"Znaš šta?" Pitala ga je Yasmin tiho.

"Šta?"

"Uslikati se s tobom i sliku namjerno poslat' onoj Nataliji što joj se sviđaš."

"Zašto?" Marko se zbunjeno nasmijao.

"Zezala me za Luku, pa ću i ja nju za tebe."

"Opaa, niska je opasna!"

"Nego šta! A zamisli da je saznala za onaj poljubac. Frcnula bi."

Na to se Marko počeo smijati.

"Upravu si. To bi bilo ludilo."

"Šta se vas dvoje cerekate?" Pitao je Danijel.

"Šta tebe briga?!" Odvratio je Marko i vratio se razgovoru sa Yasmin.

"Ali, Ali ne smije saznati za to."

"Šta ne smijem saznati?" Ali se začuo iza njih, te su oboje skočili na noge, jer ih je prepao.

"Ništa." Odgovorili su u isto vrijeme.

"Ajde, znam da mi oboje lažete." Prekrižio je ruke naslonivši se na niski zidić.

"I da ti lažemo, nećemo ti reći šta skrivamo." Yasmin je prekrižila ruke.

"Yasmin je upravu, Ali. Nećemo ti reći."

"Pa, dobro bi bilo kad bi rekli. Jer, pod jedan: ne volim laži, pod dva: nisam baš strpljiv momak."

"Ne bi zar problem napravio zbog toga?" Pitao je Marko ustajući.

"Sve zavisi."

"Daj Ali, smiri se." Yasmin je ustala nakon Marka.

"Smiren sam. Samo mi recite šta skrivate."

"To je nešto što se tiče samo mene i Marka."

"Yasmin, recite mi šta skrivate." Ali je bio miran, a činilo se kao da će svaki čas puknuti.

Yasmin je pogledala Marka, koji je već gledao u nju. Razgovarali su pogledima.

"Dobro." Marko je teško uzdahnuo. "Ajmo van."

"Vani smo." Rekao je Ali.

"Znam, ali ajmo se skloniti od ostalih."

Danijel i Nidal su ih zbunjeno gledali.

"Dobro. Krenite." Ali je pustio Yasmin i Marka da prvi izađu.

"Kuda ćete vi?" Pitala ga je mama, jer su prolazili pored dnevnog boravka.

"Idemo popričati malo." Odgovorio je Ali, a Yasmin se plašila problema.

Kada su izašli ispred ulaznih vrata, Ali ih je zatvorio i naslonio se na njih.

"Slušam."

"Ja ću prva."

"Bilo ko. Samo već jednom recite šta je u pitanju."

"Tog dana, to je bilo nedugo prije kraja škole, nisi došao u školu."

"Ah da. Sjećam se. Nastavi."

"Na velikom odmoru sam bila ispred škole zajedno sa Danicom i Anom, kada je došao Marko." Pokazala je na Marka, koji je stajao naspram nje.

"Zašto?"

"Šuti i slušaj." Odgovorio je Marko.

"Dobro. I?"

"Došao je do mene, jer je trebao uraditi jedan izazov." Tada ju je uhvatila velika nervoza.

"Kakav?"

"Joj.." Yasmin je promrmljala.

"Kakav, Yasmin? Odgovori mi!" Rekao je glasno približvši joj se, na šta je Marko reagovao. Stao je ispred nje.

"Smiri se malo."

"Kakav izazov? Šta si radio?" Pitao je Ali nervozno i pomalo ljutito.

"Poljubio sam ju."

"Uredu.. Molim? Šta?" Pitao je potiho i odmaknuo se par koraka od njih.  "Je li to istina, Yasmin?"

Yasmin je šutjela.

"Sestrice, odgovori mi."

"Da.." Klimnula je glavom.

"Ne mogu da vjerujem." Odmahnuo je glavom. "Lagali ste me prethodnih mjeseci?"

"Nismo. Samo smo skrivali." Tiho je rekla Yasmin.

"O, Bože." Ali je prošao rukom kroz kosu.

"Brate.." Marko mu se pokušao približiti, ali mu Ali nije dopustio.

"Nemoj."

"Daj, ne ljuti se."

"Kako da se ne ljutim?! Otkud ti pravo da ljubiš moju sestru? Jesi ti normalan? Nemaš pravo na to!"

"To je bio izazov i ništa više. Ionako smo samo prijatelji." Marko je odgovorio, a Yasmin je stajala iza Marka, te gledala i slušala njihovu raspravu.

"Bio, ne bio izazov, opet si ju poljubio! Moju sestru, moju krv! Ne može to tako!"

"Bilo pa prošlo."

"Slušaj me dobro, ovo ti je prvi i posljednji put da si ju poljubio. Ne želim da se moja sestra petlja s mojim najboljim drugovima, niti vi sa njom u smislu ljubavi. Jasno?"

"Jasno, ali nisam sa njom ni mislio ništa više od prijateljstva, brate mili. Šta je s tobom?"

"Moju sestru nikad, ali nikad da si više poljubio!" Ali je ponovo podignuo ton. "Zagrliti možeš, a obraz...pa i tu bi ti bilo bolje da paziš!"

"Pričaš gluposti, Ali." Yasmin mu je prišla. "To je bilo pa prošlo. Idalje smo prijatelji. Kao da se ništa nije ni dogodilo. Smiri se."

"Sestrice..."

"Molim te, Ali." Uhvatila ga je za obraze iako je bila dosta niža.

"Uredu." Klimnuo je glavom, a onda ju je privukao sebi i poljubio u čelo. "Žao mi je, brate."

"Sada je sve pet. Uživaj u rođendanu. Ne kvari si dan." Marko se osmijehnuo.

"Upravu si."

"Je li sve uredu?" Pitao je Danijel kada su se svo troje vratili u dvorište.

"Da." Yasmin je klimnula glavom, kao i ova dvojica.

"Na trenutak sam pomislio da je moglo biti svega."

"Pa, moglo je kakvog sam raspoloženja bio u tom trenutku." Rekao je Ali i sjeo na stolicu.

"Znači, sad je sve uredu, šta god da ste rješavali?"

"Da." Potvrdili su.

"Super. I Yasmin, pozdravila te je Maja."

"Ajoj, pozdravi i ti nju."

"Naravno."

"Je l' se brine?"

"Ma jok. Zna s kim sam."

"Fino."

"Ajmo mi igrat' FIFU!" Rekao je Ali i ustao.

"Pa sjedi li ovaj ikad?" Promrmljao je Nidal udarivši se dlanom u čelo.

"Kako?" Pitala je Yasmin. "U dnevnom je i TV i Playstation."

"Pa iznijet ćemo TV ovdje." Slegnuo je ramenima.

"A sjećaš se šta je bilo kada si prošli put iznio TV u dvorište?" Pitao ga je Nidal. "Nosili smo ga zajedno. Onda si ti zapeo za papuču koja ti je spala s noge, te si tako ispustio TV koji je mene poklopio." Prekrižio je ruke i upitno podignuo obrvu.

"Pa, jao!" Zakukao je Danijel pljesnuvši rukama. "Je l' bila plazma?"

"Da, jest."

"Pa eto onda! Nije bilo štete."

"Ma jok. Osim što sam ja bio stušen velikim plazma TV-om zahvaljujući mom veoma snalažljivom rođaku Aliju."

"Oćete iznijeti TV il' šta?" Pitao je Marko koji se već ugnijezdio na lazy bag-u.

"Hoćemo." Odgovorio je Ali.

"Na-a. Nema šanse." Nidal se odmaknuo od njega.

"Ne učestvujem." Yasmin je sjela na veliku ljuljačku.

"Ja se nećkam, ali ipak neću." I Danijel je sjeo, a Ali je ostao sam stajati.

"Ne morate." Isplazio im se. "Iznijet ću ga sam."

"Kako ćeš? Nećeš valjda ući u dnevni i samo tako iskopčati TV i donijeti ga ovamo?"

"To je upravo ono što ću uraditi, sestrice."

"O, Bože."

"Ali ne u dnevnom."

"Nego gdje? U kući ima samo jedan TV!"

"Nema."

"Kako nema?"

"Fino. Ima u dedinoj i neninoj sobi."

"Ojj." Stavila je glavu u šake. "Bože, daj zdravlja, za pamet je kasno."

"Amin." Rekla su ostala trojica, dok Ali idalje nije mrdao sa svog mjesta.

"Sam ću ga donijet'." Uzvratio je i otišao po TV.

Uskoro se pojavio sa TV-om u rukama, kojeg je polako spustio na stol.

"Pazi na papuču!" Dobacio mu je Nidal kroz smijeh, a ovaj mu je pokazao srednji prst.

Onda je Ali dovukao ostale komponente. Kablove, utikače, i na kraju Playstation.

"U šta ćeš uključiti sve ovo?" Pitao je Danijel.

"U struju. Ima veliki produžni kabel u sobi."

Ali je sve priključio i sjeo.

"Koji luzer ide prvi?" Pitao je.

"Onaj ko pita." Odgovorio je Danijel.

"Ajde, sestrica i ja."

(...)

"Aa nije fer!" Zakukao je. "Mogla si me barem pustiti da pobijedim, jer mi je rođendan. Baš si zla."

"Šta ću ti ja? Ko zna, zna, a ko ne zna...pa...muči se." Yasmin se nasmijala.

"Sad ja." Nidal je sjeo pored Alija.

"Zar ćeš me i ti pobijediti?"

"Ne znam ja. Moguće je."

"Marš."

"I pazi na papuču."

"Marš. Ti pazi da opet ne budeš stušen."

"Šutim."

LUKA

"Onaj moj video što sam snimio neki dan je imao preko šesto pregleda." Ivan je rekao veselo.

"Aha."

"Ajde, ne pravi se nezainteresiran. Vidio sam da si se smiješio, dok su Mile i Yasmin pjevali Zvezdinu navijačku pjesmu."

"Da, i? Volim Zvezdu."

"Aha. Ajde reći ćemo da je zbog toga."

"Ivane! Je l' stvarno misliš da ima  nešto drugo tu?"

"Čitam između redova, brate."

"Ma šta pričaš ti?"

"Ah, skontat ćeš ti već, dragi Luka. Nisi ti toliko glup." Ivan se ponosno osmijehnuo, na šta ga je Luka idalje gledao zbunjeno.

"Šta hoćeš reći?"

"Da možda gajiš malecke simpatije prema Yasmin."

"Jesi normalan ti? Da nemaš temperaturu možda? A groznicu?" Luka mu je opipavao čelo.

"Jesam. Govorim ono što je možda i istina. Po svom nahođenju."

"Pa..to tvoje nahođenje nije tačno."

"Ma nemoj?"

"Ma damoj."

"Tačno bih se kladio s tobom da sam upravu, samo da klađenje nije zabranjeno i da ne mrzim to."

"Mogu se ja kladiti s tobom." Luka se nasmijao.

"Nemoj. Samo zapamti. Ikica je upravu." Ivan mu je namignuo.

"Ikica, tek sam završio drugi razred."

"Nema veze. Ima treći razred, a bome i četvrti gdje ćeš biti malo zreliji i gdje ćeš malo bolje razmišljati."

"Sigurno."

"Dobro, ti meni ne moraš vjerovati. Niko te ne tjera." Ivan je podignuo ruke u znak odbrane. "Ali eto, samo zapamti moje riječi."

"Aha." Reče Luka nezainteresirano i vrati pogled na mobitel.

Luka, koga ti zezaš? 😂😂😂 Mišljenja???