Broj riječi: 2456

*koga mrzi da čita zbog broja riječi i sve prokomentariše, može samo da ostavi VOTE😚 jednostavno, ovoliko je riječi zato što događaj/i mogu i trebaju stati u jedan nastavak i zato ih je ovako mnogo😛i opet ponavljam; kome je tegoba čitati ovoliki nastavak, može da ga preleti i ostavi VOTE ili samo da VOTE ostavi🤷*

inače dobro jutro 😄❤️

(nakon nekoliko mjeseci)

Ni nakon godinu dana se ništa značajno nije promijenilo. Osim što Yasmin završava drugi razred i što je konačno otvorila Instagram, ali nije još ništa postavila. 😅

Ono što je ostalo isto, to je da su odnosi sa Lukom isti, da je idalje prijateljica sa Ivanom i da su Pišonja i Ali idalje single, iako im je danas matura.

Što se tiče Marka odnosno Pišonje, on i Yasmin su se baš zbližili. Neki bi čak pomislili da su u vezi ili da se bare.

PIŠONJA

A jednom, kada su igrali istinu ili izazov u svom razredu na velikom odmoru. Sreća pa taj dan Ali nije bio u školi, inače bi frcnuo.

Naime, neko je Pišonji zadao izazov da izađe ispred škole i nađe Yasmin, te da ju poljubi. Ali poljubi poljubi. To ga je šokiralo, ali je to ipak odlučio uraditi.

Sjedila je na klupi sa Danicom i Anom. Kada ga je ugledala, nasmiješila se i mahnula mu. Prišao joj je i uhvatio ju za ruku, te ju je povukao da ustane.

"Marko, jesi okej ti?" Zbunjeno ga  je pitala.

"Aha. Ali, moram nešto uraditi."

"Šta?"

"Dobio sam izazov da te poljubim."

"Okej." Idalje je bila zbunjena i okrenula mu glavu, kako bi ju poljubio u obraz.

"Misliš da bi bio ovoliko nervozan da te moram poljubiti u obraz?"

Tada se izraz šokiranosti pojavio na njenom licu. Malo je preblijedila.

"Molim?"

"Da."

"Ali Marko, ne možemo. Mislim, ja sam Alijeva sestra, a mi se ne sviđamo jedno drugom i.."

"Pa šta ćemo onda?"

"Nemoj se okretati, ali tvoje društvo se poredalo na ulaz u školu i gleda ka nama."

"O moj Bože." Prevrnuo je očima. "Pa šta ćemo?"

"Evo. Kratak poljubac i to je to."

"Ajde dobro."

Marko je spustio svoje ruke na njene obraze i otisnuo jedan brzinski, blic poljubac.

"Eto ga." Yasmin se nasmijala.

"Hvala." Tiho joj je rekao i odmaknuo se od nje, te se okrenuo svojoj grupici. "Eto ga!" Povikao je.

LUKA

Sjetio se dana kada je na velikom odmoru vidio nekog momka i Yasmin kako se ljube. Zastao je na par trenutaka, dok je to gledao. Bilo mu je čudno kako je ona uspjela naći momka ili šta već.

A onda je nešto u njemu proradilo. Bilo mu je malkice krivo što nije titrala oko njega i što nije samo za njim "slinila".

YASMIN

Birala je odjeću za maturu, jer ide na maturu svom bratu, te Pišonji i Žugi. Onda se odjednom sjetila dana kada se poljubila sa Markom i kada su joj Ana i Danica rekle da ih je Luka gledao. Nasmijala se i odmahnula glavom, te nastavila sa biranjem odjeće.

Alija nije bilo kući, jer je otišao po odijelo sa tatom, a mama je bila na poslu. Tada je čula lupanje na vratima.

"Evo!" Viknula je i izašla iz sobe.

Otvorila je vrata, a unutra su banule Ana i Danica. Obje su je zagrlile.

"Opa, otkud vas?"

"Malo navratile. I nama dosadno." Odgovorila je Danica izuvajući se.

"A i odavno nismo bile ovdje." Rekla je Ana ostavljajući patike po strani.

"Šta radiš?" Pitala je Danica.

"Ma evo, biram šta ću obući za večeras." Yasmin je slegnula ramenima i produžila u sobu, a Ana i Danica za njom.

"Ajde, mi ćemo ti izabrati, pošto si smotana i treba ti X godina da se spremiš. Ajde, Ana." Danica je Ani mahnula rukom, te su obje stale ispred njenog ormara.

Nakon par minuta, Ana i Danica su na njen krevet bacile bijele hlače i crnu majicu dugih rukava.

"To?" Pitala je Yasmin zbunjeno gledajući u svoj krevet.

"Da." Danica je klimnula glavom. "Ti u jednostavnoj kombinaciji izgledaš zapanjujuće i ljepše od većine."

"Aww, hvala Dani."

"Vidiš, Ana." Danica se okrenula ka Ani. "Sad više ne govori 'A nisam, ima i ljepših' i još kojekakvih glupavih izgovora."

"Upravu si, Danice." Ana je klimnula glavom.

"Bijele su mi hlače." Yasmin se požalila.

"Šta? Bojiš se da nećeš do.."

Yasmin ju je prekinula.

"Ne. Prošlo je to. Ali, bijele se hlače lako prljaju."

"Ajde, neka su. Nećeš samo nositi ni crno i sivo." Danica se zavalila na krevet.

"Slobodno, Danice. Odspavaj ti." Nasmijala se Yasmin.

"Mogla bih." Danica se raširila po krevetu koliko je duga i široka.

Yasmin je ispod nje izvukla svoju odjeću i ostavila ju na stolicu.

"Gdje su tvoji?" Pitala ju je Ana.

"Ali je sa tatom otišao u grad po odijelo, a mama je na poslu."

"Znači možemo ludovati?" Danica se brzo ustala s kreveta.

"De, lezi ti." Ana ju je gurnula nazad na krevet. "Pa da nam ona bakica ispod opet lupa oklagijom  u plafon."

"Ana je upravu. Možemo gledati neku seriju i jesti."

"Ako se jede, eto me." Danica je skočila sa kreveta i istrčala iz sobe, a onda se čuo blagi tupi udarac.

Yasmin i Ana su izašle iz sobe i na podu vidjele Danicu kako leži.

"Ko ovdje stavi zid?" Pitala je Danica valjajući se po podu, a ove dvije su se nasmijale.

"Dnevni boravak je lijevo, Danice." Yasmin joj je pomogla da ustane.

"Eto, vi se raskomotite, a ja ću nam donijeti nešto za jesti." Yasmin je otišla u kuhinju, koja je  bila u sklopu dnevnog boravka, samo ih je dijelio mali zid odnosno šank.

"Hoćemo zajedno na maturu?" Pitala je Danica.

"Može." Odgovorila je Ana.

"Nažalost nećemo moći!" Javila se Yasmin iz kuhinje.

"Zašto?"

"Trebam sa Alijem svratiti do Marka."

"Pišonja!" Ciknula je Ana. "Mogu s vama?"

"Možeš samo sa prozora gledati, mala." Danica ju je "utješila".

"Kakvog prozora?" Pitala je Yasmin.

"Bilo kojeg." Danica je slegnula ramenima. "Naravno, bilo koji prozor na Markovom stanu."

"Ahaa..Pa doći ćeš na maturu, Ana i slikati se s njim."

"Joj, to mi nije palo na pamet." Rukama je prekrila lice.

"Eto, sada ti ja kažem. Dogovorit će to tebi Yasmin sve." Yasmin joj je namignula i nastavila vaditi hranu iz plakara.

"Uff, moram biti cakum pakum, djevojke."

"I bit ćeš. Imaš nas." Danica se ponosno osmijehnula.

"Hvala. Joj, jedva čekam." Rekla je ushićeno.

"Evo i hrane." Yasmin je na stol u dnevnom boravku spustila razne čipseve, čokolade, sokove.

"Pa u šta vam stane?" Pitala je Ana.

"U stomak!" Odgovorile su Yasmin i Danica.

"Da počnemo." Ana je prva navalila na hranu.

"Da ti se neće mama ljutiti ili tata ako izmrvimo okolo?"

"Ma neće. Dat ću vam usisivač i to je to."

"Ma čuj ti nje." Danica je stavila ruke na kukove. "Danica i Ana će usisavati, a Yasmin će zijevati."

"Nemoj tako, Danice, neće. Ona će uhoditi Luku sad kad ima Instagram."

"Pa da, Ana. Dobro kažeš."

"Neećuu.." Yasmin je mali osmijeh pobjegao sa usana.

"A eno osmijeha.."

"A jesi li primijetila da te malo manje zeza?" Pitala je Ana.

"Jesam, ali idalje zeza. Na isto grub način kao i prije." Yasmin je slegnula ramenima.

"Ali onaj pogled kada te je vidio kad si se poljubila sa Pišonjom prije proljetnog raspusta.."

"Nisam vidjela, Ana."

"Ali jesmo mi. I bio je čudan. Neko bi pomislio da mu je krivo."

"Ne vjerujem da mu je bilo krivo. Ali, bilo mu krivo ili ne, nećemo biti zajedno. Ne podnosi me, a ja sam zaljubljena k'o budala."

"Samo imaj na umu kakav je pogled imao."

"Aha. Budem." Yasmin je klimnula glavom i sjela na fotelju.

"Šta ste našle da gledamo?"

"Stranger Things na Netflixu." Odgovorila je Danica.

"Super."

(...)

LUKA

Odnosi sa Ivanom su bolji nego što su bili do prije par mjeseci. Ne svađaju se više što je i više nego dobro. Braća su i vole se najviše na svijetu.

Luka je igrao igrica sa Nemanjom. Da, kada smo kod Nemanje, Ivan ga idalje poprijeko gleda od onog njihovog incidenta. No, Luka se nije htio miješati među njih, kao što je to i sada slučaj. Ali, ako neko povrijedi Ivana, tu Luka stupa na scenu.

"Luka, oćeš ići na maturu četvrtim razredima?" Pitao je Ivan, dok je ulazio-izlazio iz kuhinje.

Luka ga je nakratko pogledao, a onda vratio pogled na igricu.

"Ne znam." Slegnuo je ramenima.

"Ja ću ići sa svojim društvom, a oćeš ti voditi ikog svog?"

"Ne znam." Ponovo mu je isto odgovorio. "Oćeš ti Nemanja?" Luka je pitao svog druga.

"Naravno." Odgovorio je Nemanja.

"Ništa, onda i ja idem. Kada ti ideš, Ivane?"

"Oni ulaze u hotel u osam, a okupljaju se u sedam i petnaest, tako da ću odavde krenuti možda oko sedam ili malo ranije." Ivan je slegnuo ramenima. Non-stop je hodao tamo ovamo držeći energetsku pločicu u ustima. Kaže da se zdravo hrani.

"Je l' ti stvarno misliš pojesti to?" Pitao je Luka.

"Evo, tjeram se."

"Pojedi to. Nije to nešto veliko."

"Znam, ali eto."

"Ništa što je tu te neće otrovati."

"A faca mu je kao da hoće." Dodao je Nemanja, na šta je zaradio pogled od Ivana.

"Aha.." Ivan je sjeo za stol u trpezariji i dokrajčio energetsku pločicu. "Konačno." Bacio je omot u smeće.

"Uff, idem se spremati."

"Pa koliko je sati?" Pitao je Luka.

"Šest."

"Eto i mene." Luka je zaustavio igricu i ostavio upravljač.

"Onda idem i ja kući, pa se nađemo negdje oko sedam." Rekao je Nemanja pozdravljajući se sa Lukom.

"Naravno. Vidimo se, brate."

Nemanja je otišao, a Ivan je prevrnuo očima i ispustio neki čudan zvuk.

"Hvala Bogu."

"Šta je tebi?" Pitao ga je Luka.

"Neka je otišao. Idalje mu nisam zaboravio facu i ono što je rekao Yasmin prije nekoliko mjeseci."

"Idalje to pamtiš?"

"Pa gdje nećeš ne pamtiti nepravdu?"

"Ma da. Idem se ja istuširati." Luka je prvi otrčao u kupaonicu.

"Hej! Pa ja sam htio prvi!"

"Izvini, braco. Ko prvi, njegovo."

"Ajde, briši!" Ivan mu je odbrusio.

YASMIN

Ona, Danica i Ana su pogledale skoro pola prve sezone serije Stranger Things.

"Vrijeme je i nama da idemo kući." Danica je ustala sa kauča kao i Ana.

"Zar već? Koliko je to sati?"

"Šest i dvadeset."

"Uff. Vrijeme brzo leti."

"Draga, zato i mi moramo brzo letjeti kući. Ajde, Ana." Danica je Anu povukla za ruku.

"Vidimo se ispred hotela."

"Vidimo se, Yasmin!"

"Poyyy, đevojke!" Viknuo je Ali koji je bio u kupaonici.

"Poyyy, Ali!"

Yasmin se otišla presvući, a onda je zastala, jer je shvatila da se nije istuširala.

"Ali!" Povikala je. "Izlazi van! Moram se tuširati!"

"Evo, dok operem zube."

"Ajde više! K'o da pereš protezu škljocavicu, a ne svoje zube!"

"Daj, fuj! Jesi odvratna!"

"Znam. Aj sad van!"

Ali je uskoro izašao imajući izraz gađenja na svom licu.

"Fuj!" Rekao je prije ulaska u svoju sobu.

Yasmin je uzela majicu i hlače sa kreveta, te ostale stvari za tuširanje. Nakon što se istuširala, čitava kupaonica je mirisala na njenu Dove kupku. Obukla se i oprala zube, te otišla u sobu kako bi ukrotila svoju kosu.

Sjela je ispred ogledala i razmišljala šta će s kosom. Na kraju je podigla jedan dio kose napravivši od njega neku malu punđu. Stavila je malo korektora i maskare.

"Jesi gotova, gade jedan mali?"

"Jesam!" Viknula je.

Maknula se od ogledala i sa noćnog ormarića uzela kesicu u kojoj je bio poklon za Pišonju. Uzela je mobitel i izašla. U hodniku je stajao nalickani Ali.

"Wow, Ali! Goriš, brate!" Prišla mu je i potapšala ga po ramenu.

"Hvala. I pazi, gužvaš mi odijelo!"

"Ma nemoj?" Izbeljila mu se.

"Ma damoj." Uzvratio joj je istom mjerom.

Onda su se oboje nasmijali i zagrlili.

"Nevjerovatno. Ko bi rekao da si maturant?"

"Vala baš. I da mi nije smanjeno vladanje zbog onog Ilića, koliko sam puta rekao da ću popričati s njim."

"Znam ja kako ti pričaš. Kod tebe se rečenica ne završava tačkom, nego šakom."

"Šta ću? Takva mi gramatika."

*scena iz serije 'Viza za budućnost' 😆*

"Djeco, da mi ne kasnimo?" Javio se tata, koji je upravo ušezao u hodnik.

"Ne znam." Yasmin je slegnula ramenima i obula patike.

"Ne kasnimo. Ionako moram prvo do Marka, tata." Odgovorio je Ali.

"Aha. Dobro."

(...)

"Čekat ću vas u autu." Rekao im je tata.

"A mama?" Pitala je Yasmin.

"Ona će s posla odmah krenuti prema hotelu."

"Aha." Yasmin  je klimnula glavom.

Yasmin i Ali su izašli iz auta i ušli u Markovu zgradu.

Sreća pa lik živi na prvom spratu.
Ali nije kucao, nego je lupao na vrata. Otvorio im je Marko.

"Znao sam da si ti. Niko ne lupa ovako k'o ti."

"Ruska škola." Nasmijao se Ali i ušao u stan.

"Aa vidi niske!" Zagrlio ju je Marko.

"Markoo!" Veselo je uzvratila zagrljaj.

Nakon što je zagrljaj bio gotov, Yasmin mu je uručila poklon.

"Pa ti stvarno nisi normalna! Šta će mi poklon?"

"Prijatelj si mi, a ionako te više neću viđati po školi, tako da..."

"Stvarno nisi trebala. Boga mi."

"Nema veze."

Marko je iz kesice izvadio kutijicu, a iz kutijice sat.

"Opaa, bato!" Izgledao je iznenađeno. "Baš će mi ići uz odijelo. Hvala." Poljubio ju je u obraz.

"Nema na čemu."

"Nas troje trebamo napraviti puunooo zajedničkih slika prije odlaska u hotel." Rekao je Marko uzimajući mobitel iz džepa.

"Gdje su tvoji?" Pitao je Ali.

"U gradu su, pa će do hotela."

"Super, jer mi imamo prijevoz." Rekla je Yasmin veselo.

"Ozbiljno? Tooo!"

"Ajmo se slikati!"

Prvo su se slikali Yasmin i Marko. Napravili su puno zajedničkih slika. Yasmin je jednu do njih postavila na svoj Instagram story.

"Ta slika nam je jedna od boljih." Rekao je Marko, dok je gledao njen story.

"Ajde, dosta vas je! Sad ja!" Ali se ubacio kako bi se i on slikao.

(...)

Bijeli Audi se zaustavio ispred hotela, te je kompanija (Yasmin, Ali i Marko) izašla van.

"Hvala na prijevozu." Marko se zahvalio njihovom ocu.

"Nema na čemu, Marko. Gdje su se tvoji?"

"Tamo kod ograde."

Svi su krenuli tamo, te su usput sreli mamu od Yasmin i Alija.

"Mama!" Ciknula je Yasmin i prva ju zagrlila.

"Dušo!"

Svi se zagrlili, izljubili i islikali.

"Evo mog sina!" Do njih su došli Markovi roditelji.

"Gdje je Žuga?" Pitao je Ali razgledajući okolo.

"Pa ništa bez mene, rođeni." Žuga mu je skočio na leđa, te su se svi nasmijali. Tu su bili i Žugini roditelji kao i Maja.

LUKA

Stigao je sa Nemanjom ispred hotela, gdje je sreo Ivana i njegovo društvo. A onda je nekoliko metara od sebe ugledao nju. Yasmin. Stajala je sa svojim bratom, nekom djevojkom, dvojicom muškaraca u maturantskim odijelima i mnoštvom roditelja.

"Ne možeš nju gledati." Nemanja se nasmijao lupivši ga po ramenu.

"Nema se šta ni vidjeti." Slegnuo je ramenima i okrenuo glavu.

Uzeo je mobitel iz džepa i odlučio malo ući na Instagram. Listao je story-e onih koje prati, ali i onih koje ne prati. Otvorio je story nekog Instagram profila pod nazivom amneeria.

Kada je vidio story, iznenadio se. To je bio story od Yasmin. Ona i neki Marko. Nakon toga je zaključao mobitel i okrenuo se prema mjestu, gdje ju je vidio. No, više nije bila tamo.