Broj riječi: 2027

Ostavite VOTE i KOMENTAR!!!

Nakon što su završili svoj ručak u
Delta Cityju, zaputili su se negdje, ali Ivan opet nije rekao gdje.

"Gdje idemo?" Pitala je Yasmin.

"Idemo prošetati Knez Mihajlovom i onda Kalemegdanom."

"Aha. Super." Klimnula je glavom.

Ivan ju je odlučio pitati o utiscima, tek kada oboje budu kod kuće.

"Ajmo."

Usput su stali i kupili si sladoled.

"Volim oreo i čokoladu!" Rekla je Yasmin zadovoljno.

"Ja sam kupio šumsko voće. Joj, kako je kiselo, majko moja." Ivan je napravio čudnu, ali i veoma smiješnu facu.

"Sam si sebi kriv."

"Volim šumsko voće, ali je kiselo."

"Pa šta si očekivao? Neće biti slano."

"E, ja baš mislio da oće."

"Ma nemoj?"

Tu su se prepirali kao mala djeca kreveljeći se i ćuškajući se.

"Ispast će mi sladoled, Yasmin. Ne guraj me!"

"A ti mene nemoj škakljati. Ne mogu dovršiti sladoled od tebe."

"To mi je i namjera."

"Također."

Ljudi, pored kojih bi prošli, su se okretali za njima i čudno ih gledali. Neko bi pomislio da su u vezi, ali to je bilo potpuno suprotno od toga. Samo dvoje prijatelja, koji se zabavljaju i jedno drugog zezaju i nerviraju.

"Jao, što ne volim kada ljudi bulje." Yasmin je prevrnula očima.

"Također. Ne volim pozornost."

"Ima stvarno nekulturnih ljudi."

"Da."

"Tvoj brat je jedan primjer."

Ivan se nasmijao.

"Tako nekako."

Šetali su predivnom Knez Mihajlovom.

"Zadnji put sam ovuda šetala s mamom i to onaj dan kad si me ti u Ušću oborio na pod."

"Sjećam se." Nasmijao se. "Još jednom se izvinjavam za to."

"Ništa. Bilo pa prošlo."

"Šta misliš raditi nakon škole?"

"Otići odavde. To definitivno. Prvi plan za budućnost."

"Odmah?"

"Da. Što je prije moguće."

"Zar ti je toliko zgađen ovaj grad?"

"Nažalost." Slegnula je ramenima.

"Pa ima li išta što voliš... znaš, što te veže za njega?"

"Naravno. Pored moje porodice, Ana, Danica, Pišonja i Žuga."

"Ko su ta dvojica?"

"Najbolji prijatelji mog brata."

"Aha." Klimnuo je glavom.

"Šta je sa mnom?"

"Ne razumijem."

"Je l' te i ja vežem za ovaj grad?"

"Naravno. Pa prijatelj si mi."

"Nećemo se je li tako prestati družiti?"

"Naravno da nećemo. Ni govora. Ne prekidam ja prijateljstva. To je ispod mog nivoa. Volim i poštujem svoje prijatelje."

"Drago mi je to čuti."

"Nemaš se šta brinuti. Ionako ću povremeno dolaziti u posjetu."

"Fino. Ali nikad nećeš živjeti ovdje.."

"Pa da. Možda još i ne bih dobila državljanstvo ove zemlje, da tata nije pokrenuo nešto oko vize i tako to."

"Aha. Blago tebi. Možeš i tamo i ovamo."

"Baš."

"Kad budeš dolazila iz Njemačke, donesi mi jednu Milku."

"Obavezno. I dvije ako hoćeš."

"Može. Jedna za mene, jedna za.."

"Ma ništa njemu!" Yasmin je namrštila.

"Draga Yasmin, ispod te tvoje hladne površine, idalje stoji Yasmin, kojoj se sviđa..."

Prekinula ga je.

"Da. Postoji i nažalost će postojati. Uvijek će postojati ona naivna ja."

"Neće. Trebaš se prvo odgovarajuće postaviti prema sebi, da bi se oni odgovarajuće postavili prema tebi."

"Da sam to ranije uradila, sada bi sve bilo drugačije." Tužno je spustila glavu.

"Hej, glavu gore." Spustio je ruku na njeno rame. "Na sebi se uvijek može raditi. Tu uvijek ima posla."

"Upravu si."

"Siguran sam i nadam se da će ti biti bolje i da ćeš doći do izražaja, jer si stvarno super osoba i prijateljica."

"Hvala, Ivane." Zagrlila ga je.

"Ništa, sestro slatka. Uz tebe sam."

"Hvala."

"Nema na čemu. Ajmo mi sad na Kalemegdan, da se možemo slikati."

"Naravno. Ti se više slikaš nego ja."

"Zašto to?" Pitao je kroz kratki smijeh.

"Pa ja sam djevojka i obično se djevojke slikaju X puta."

"To si upravu. Ali šta ću kad me kamera voli." Prošao je rukom kroz kosu popravivši je. "A ja ne bih mogao imati toliko dugu kosu kao ti. Jednostavno, ne bih mogao. Nikad! Ne!"

"I nemoj. Ne bi ti valjalo."

"Znam da ne bi. Zato sam to i rekao."

Nakon šetnje Knez Mihajlovom, polako su se zaputili ka Kalemegdanu.

"Zar ne bi trebao ranije kući?" Pitala je.

"Ne. Zašto?"

"Pa škola, a vjerovatno imaš i trening sutra."

"Pogodila si. Imam trening. Ali, trebam si dati malo oduška od svega."

"I to što kažeš."

"Kao i ti. Opustiti misli i barem se malo udaljiti od Luke."

"Ma da. To će biti tek kad završim srednju."

"Ne možeš čekati kraj srednje. Moraš se boriti i dati mu do znanja kakva si. Dati mu do znanja da ne može s tobom kako hoće. Ne možeš ni ti biti dobrica svo vrijeme, kada je on takav. Vrijeme je da zatvoriš ta vrata. Ne iz ponosa, arogancije ili straha. Jednostavno, zato što više nikuda ne vode."

*citat via: Paulo Coelho*

"Odnosno tvoja zaljubljenost me vodi nigdje. Vidiš da samo bivaš povrijeđena. Naslađuje se tvojom boli i nesrećom. Koristi to što si zaljubljena u njega." Dodao je.

"Znam. Ali teško da mogu protiv toga."

"Možeš. Samo trebaš to čvrsto odlučiti i dokazati sebi da hoćeš i možeš."

Sjeli su na klupu i ispružili noge.

"Ali, uživaj u ovom danu. Carpe diem."

"Znaš latinski?" Pitala je.

"Ne. Samo znam ovu izreku, koja je jako dobra."

"Jeste."

"Zato je primjenjuj." Potapšao ju je po ramenu.

LUKA

Luka je tražio Ivana, nakon što je ušao u svlačionicu. Nije ga bilo, pa je slegnuo ramenima i pomislio da je ranije otišao kući da se odmori, jer lik zaista voli spavati. Presvukao se i krenuo ka izlazu. Na parkingu je sreo Bakulu, Žuleta, Borjana, Radonju i Gišku.

"Hej!" Okrenuli su se ka njemu. "Ovaj, jeste vidjeli Ivana negdje?"

"Jesmo, malac." Odgovorio je Borjan.

"Znate li gdje je?"

"Ne znamo gdje je, ali znamo s kim je." Odgovorio je Žule.

"S kim?"

"S nekom djevojkom." Ponovo je odgovorio Žule.

"Djevojčicom." Ispravio ga je Bakula. "Dijete ima 15 godina."

Tada je shvatio da je otišao sa Yasmin.

"Uredu. Hvala vam." Okrenuo se i pošao kući shvativši da je danas na repertoaru još jedna rasprava sa Ivanom, koja će prerasti u svađu.

YASMIN

Nakon što su se prošetali Kalemegdanom i islikali se, krenuli su kući. Najednom je Ivan stao, na šta ga je Yasmin zbunjeno pogledala.

"Ja idem desno."

"A ja pravo."

"A gdje živiš? Oćeš da te otpratim kući?"

"Ne, hvala."

"Dobro onda. Vidimo se." Zagrlio ju je.

"Vidimo se. Hvala." Uzvratila je zagrljaj, te je svako krenuo svojim putem.

Stvarno joj je bilo lijepo. Ivan je stvarno drag i super je prijatelj. To što ima razlike u godinama ne znači ništa. Ne sprečava ih da budu prijatelji.

IVAN

Čim je došao kući, mogao je osjetiti negativnu vibru.

"Zatišje pred buru." Mislio je.

Ostavio je stvari u sobi, te se presvukao i osvježio. Kada je ušetao u dnevni, dočekao ga je namrgođeni Luka. Znao je šta se sprema.

"Hej." Pozdravio ga je, a ovaj ga je pogledao namršteno.

"Gdje si bio do sad?"

"Bio sam vani."

"S kim si bio?"

"Zar je bitno?" Ivan je slegnuo ramenima.

"Da, jeste! Znam da si bio sa Yasmin!"

"Pa zašto pitaš ako znaš?"

"Da vidim da li ćeš lagati."

"Zašto bih lagao? Misliš da se stidim nekoga? Da se stidim to što sam izašao sa Yasmin?"

"To je upravo ono što mislim."

"E pa, pogrešno misliš. Nema me razloga biti stid izaći sa prijateljem."

"Zašto s njom?"

"Zato što sam htio tako. I nemam ti razloga lagati, jer nisam od tog posla!"

"Zar ne vidiš da..?"

"Šta? Šta ja to ne vidim?"

"Ne vidiš kakva je! Kvari te!"

"Znaš šta? Ti ne vidiš kakva je! Zaslijepljen si kojekakvim gluparijama i bezazlenim stvarima. Ne kvari me! Da sam mislio da me kvari i da je loše društvo, ne bih joj se približio, ne bih se uopšte družio s njom!"

"Pored svih drugih tvojih prijatelja, ti našao nju!"

"Pa šta? Je l' ti krivo možda?"

"Ne!" Luka se štrecnuo, ljutito ga pogledavši. "Nikad!" Odbrusio je.

"Pa eto onda! Da ti je djevojka, pa da sam izašao sa njom, eh onda bi imao za šta biti ljut! Ovako nemaš! Zato, poklopi se, Luka!"

"Molim? Ti to meni?"

"Da! Ja to tebi!"

"Bolje ti je da držiš jezik za zubima, Ivane! Ne pričaj svašta!"

"To važi i za tebe! Opameti se, Luka! Dođi pameti malo, e!"

"Ma ti ćeš mi reći!"

"Da, ja ću ti reći!"

"Šta se dešava ovdje!" Njihov tata je povikao.

Obojica su se okrenuli ka njemu.

"Čemu tolika strka i galama?"

Obojica su šutili i imali spuštene poglede.

"Pitao sam nešto!"

"Ja sam kriv, tata." Ivan je podignuo glavu.

"Ivane sine, ti nikad ne započinješ svađu." Reče njegov otac tiho. "To je više nešto što liči na tvog brata."

Ivan je pogledao oca, pa Luku, pa ponovo oca.

"Ja sam kriv. Zakačili smo se oko djevojke."

"Zaljubljeni ste u istu djevojku?"

"Ne!" Luka je podignuo glavu. "Ne, tata. Nismo. Niko nije zaljubljen u nju."

"Pa šta je onda?"

"Luka drami kao i obično." Odgovorio je Ivan.

"Zašto?"

"Misli da može da mi bura društvo i da mi diruguje s kim ću se družiti."

"Luka, je li to istina?"

Luka je šutio.

"Hajde, Luka." Rekao je Ivan na šta ga je Luka pogledao nedefiniranim pogledom. "Budi iskren."

Pošto Luka nije odgovarao, Ivan je bio na rubu gubljenja strpljenja.

"Ivane, zašto si rekao da si ti započeo svađu, kad nisi?"

"Valjda zato što sam pametniji odnosno gluplji i uvijek pokušavam popraviti stvari." Prošao je rukom kroz kosu. "Idem ja." Na peti se okrenuo i ušao u svoju sobu.

Uzeo je mobitel i odlučio pitati Yasmin ono što je htio.

Hej.. :)

E.Y.Bal😊
Hej, hej. 😄

Kako si? :)

E.Y.Bal😊
Super. Ti?

Onako..Može i bolje.

E.Y.Bal😊
Mogla sam pretpostaviti. Taj emotikon mi je bio sumnjiv. 😶 Ajde, pričaj šta je bilo.

Ivan je krenuo pisati, ali Yasmin ga je preduhitrila i poslala još nešto.

E.Y.Bal😊
Ustvari, ne moraš ni pričati. Znam da si se posvađao sa Lukom.

Žao mi je što ti svaki dan moram pokvariti pričom o njemu. 😔

E.Y.Bal😊
Nisi mi pokvario dan, nego si me zabrinuo. Svaki put je tako.

Vidiš? Pokvario sam ti dan!

E.Y.Bal😊
Nisi! Nego ja tebi!

Ma šta pričaš sad?

E.Y.Bal😊
Pričam to da ti kvarim odnos sa bratom.

On ga kvari sam!

E.Y.Bal😊
A Yasmin doprinosi.

Ne, ne doprinosiš! Ne pričaj gluposti!

E.Y.Bal😊
To nisu gluposti, Ivane, nego istina.

Jedina istina je to da je Luka debil i da sam kvari naš bratski odnos.

E.Y.Bal😊
Ne želim biti razlog nečije svađe. Ne želim i ne mogu.

Nisi ti kriva, alo ee!!!

E.Y.Bal😊
Jesam! Svaki dan se iznerviraš i posvađaš sa Lukom zbog mene! Vidiš da sam ja razlog!

😒😡😡

E.Y.Bal😊
Vidiš da donosim nevolju i probleme.

Nemoj tako! Ne donosiš!

E.Y.Bal😊
Ne okolišaj. Znam da je tako.

Nije tako! Luki nije niko kriv što od muhe pravi medvjeda.

E.Y.Bal😊
Trebale bi se uvesti određene sankcije.

Ne kontam. Kakve crne sankcije??

E.Y.Bal😊
Možda bi bilo bolje da se prestanemo družiti. Nema problema za tebe, a nema ni za mene.

Ne, ne može! Yasmin, o čemu ti pričaš???

E.Y.Bal😊
Može itekako.

Ja to ne želim! Našao sam još jednog dobrog prijatelja. Zašto da ga izgubim zbog gluposti? 😧

E.Y.Bal😊
To nije glupost! Nije mala stvar! Svađe sa porodicom nikad nisu male stvari!

Doći će Luka pameti nekad.

E.Y.Bal😊
Nadam se. Ali, za sad je najbolje da se udaljimo jedno od drugog, ne pričamo niti išta slično.

Ne pristajem na to! Nema šanse!

E.Y.Bal😊
Žao mi je, ali tako je kako je. 🙁

Nema ti šta bit' žao, jer ne prekidamo ovo prijateljstvo!

E.Y.Bal😊
Moramo!

Ne moramo! Nemoj me nervirati!!

U Ivanu je već krv kolala, dok je imao bijesan izraz lica.

E.Y.Bal😊
Žao mi je, ali situacija je takva.

A daj...

E.Y.Bal😊
Nećemo više razgovarati. Žao mi je, Ivane. 💔

I meni je! Doviđenja!

Napustio je WhatsApp chat i bacio mobitel na pod. Nije ga bilo briga je li se razbio ili nije. Prešao je rukom preko lica, dok su mu se oči polako punile suzama. Gotovo je! Izgubio je prijatelja, kojeg nije toliko ni poznavao, ali opet, kao da su se znali od malih nogu. Nije se mogao pomiriti s činjenicom da više neće razgovarati sa Yasmin.

"Luka, Luka." Odmahivao je glavom.

Mišljenja???