Aktivirajte se! Prošli dio je skupio manje od 50 pregleda. ☹️

Broj riječi: 2024

"Izvini, moram da idem." Rekao je Ivan i brzo ustao sa klupe i dotrčao do Luke.

IVAN

"Šta je sad?" Pitao je.

"S kim si ono razgovarao?" Pitao je namršteno.

"Sa djevojkom?" Ivan je upitno podignuo obrvu.

"Ono tebi liči na djevojku?"

"Da, zašto? Djevojka je baš normalna. Ustvari, to je ona što sam ju oborio na pod neki dan u Ušću."

"Yasmin.." Promrmljao je Luka.

"Ah da, Yasmin. Tako se zove!" Ivan se osmijehnuo, jer se sjetio njenog imena, a onda je zaradio Lukin ljutit pogled.

"Čemu taj pogled?" Pitao je Ivan šireći ruke.

"Čuj čemu?"

"Da, čemu?"

"Ne možeš s njom pričati ili se družiti!"

"Zašto ne?"

"Zato! Glupa je i odvratna."

"Zašto?" Ivan ga je pogledao zgroženo. "Sasvim je dobra i fina."

"E pa, nije! Okej?"

"Ne, nije okej! Ne shvatam šta joj fali."

"Sve joj fali!"

"Vidi Luka, ne znam koji je tvoj problem, ali ja sam sebi biram društvo."

"Biraj, ali nemoj nju!"

"Zašto?"

"Zato! Rekao sam ti!"

"Pa, nije baš neki razlog!"

"Meni jeste, kao i drugima!"

"Kojim drugima? Teu, Nemanji, Kristini, Nataliji?" Ivan se polako počeo ljutiti.

"Da!"

"Luka, sam sebi biram društvo i zamoliću te da se ne miješaš. Nije tvoja stvar!" Na peti se okrenuo i ušao u školu.

LUKA

Nije mogao vjerovati koliko je njegov brat tvrdoglav. Ne želi da se Ivan druži sa Yasmin. Ako se on ne druži sa njom, onda neće niko drugi. Možda pomalo zlo i bezobrazno, ali njemu odgovara.

YASMIN

Sjedila je na klupi i posmatrala Lukinu i Ivanovu svađu, raspravu ili šta god. Bilo je burno. Znala je da je ona razlog tome i osjećala se loše. Zbog Ivana naravno.

Nakon što je Ivan bijesno otišao u školu, Yasmin je još neko vrijeme promatrala bijesnog Luku. Skrenuo je pogled na nju. Nešto je rekao, ali ga nije razumjela, jer je bio dalje od nje.

Ustala je s klupe i ušla u školu, kako bi možda stigla Ivana i izvinula mu se. Ugledala ga je na kraju hodnika, kako sjedi na klupi ruku oslonjenih na bedra. Gledao je u pod. Odlučila mu je prići. Koračala je prema njemu polako i nesigurno. Samo je čekala kada će se odnekud pojaviti elita i početi zadirkivati.

"Hej." Rekla je kada je došla do njega.

"Hej." Odgovorio je ni ne pogledavši je.

Sjela je pored njega.

"Jesi okej?" Pitala je.

"Bio sam i bolje." Odgovorio je podignuvši glavu.

"Slušaj, žao.." Rekli su u isto vrijeme, te su se nasmijali.

"Ajde, ti prva."

"Žao mi je."

"Zbog čega?"

"Posvađao si se sa svojim bratom."

"Ma, uredu je. Dešavalo se to i prije."

"Ali opet, žao mi je. Nisam željela da se zbog mene posvađaš s njim."

"Hej, uredu je." Pogledao ju je pravo u oči.

"Ne, nije uredu. Ne želim da ti imaš problema zbog mene."

"Ne brini se, riješit ću ja to."

"Sigurno?"

"Da, sigurno. A ti, nemoj se brinuti. Luka je ionako budala."

"Uredu onda. Kako hoćeš." Slegnula je ramenima.

"Eto, riješeno." Osmijehnuo se, što je i njoj izmamilo osmijeh na lice.

"Da. Drago mi je što sam te upoznala." Pružila mu je ruku.

"Da, i meni također." Nije prihvatio ruku, što ju je začudilo, a još više ju je začudilo to što ju je umjesto rukovanja zagrlio.

Uzvratila je zagrljaj. Zvono je prekinulo njihov zagrljaj.

"Moram ići." Brzo je ustala. "Vidimo se." Mahnula mu je i otišla.

IVAN

Osmijeh mu je bio na licu i nakon što je Yasmin otišla. Jednostavno, nije razumio zašto mu Luka brani da se druži i da priča sa Yasmin. Sasvim je okej i dobra djevojka. Ništa joj ne fali. Ali Luka očito ne misli tako. Odlučio se družiti sa Yasmin bez obzira na to šta će reći njegov ludi brat.

Ustao je sa klupe i krenuo u svoju učionicu.

YASMIN

"Pa on nije normalan!" Rekla je Danica ljutito nakon što je Yasmin njoj i Ani ispričala scenu na velikom odmoru.

"Samo da mu je da upravlja tuđim životima." Ana je prevrnula očima.

"Ali znate šta je nakon toga bilo?"

"Šta?" Pitale su.

"Otišla sam za Ivanom. Vidjela sam ga kako sjedi na kraju hodnika na klupi. Prišla sam mu i izvinula se zbog one scene ispred škole. Onda smo se zagrlili i to je to."

"Aaaaa!" Ciknula je Ana, a Danici je osmijeh bio od uha do uha.

"Dobra si ti." Danica ju je potapšala po ramenu.

"Nije to ništa."

"Kako nije?" Danica ju je zbunjeno pogledala. "Znaš li koliki je Ivan slatkiš?"

"Danica je upravu. Presladak je." Dodala je Ana.

"Upravu ste. Jeste lijep."

"I sladak." Dodala je Danica.

"Presladak." Ispravila ju je Ana, te su se sve tri nasmijale.

"Yasmin!" Čula je Lukin glas. Okrenula se i vidjela ga kod vrata. Zbunjeno ga je pogledala.

"Šta ovaj hoće?" Danica je šapnula Ani.

"Šta hoćeš?" Pitala ga je Yasmin.

"Da popričamo. Dođi." Pokazao joj je rukom da mu priđe.

"Nemamo mi o čemu pričati."

"Imamo. Itekako imamo."

"Hajde, idi vidi šta hoće." Gurkala ju je Ana.

"Otresi budalu." Šapnula joj je Daniva.

Yasmin je ustala i prišla mu.

"Šta?" Pitala je i prekrižila ruke.

"Kloni se Ivana, jasno?"

"Molim?!"

"Dobro si čula. Kloni se Ivana." Zadnju rečenicu je rekao kroz zube.

"A zašto?"

"Zato što ja tako kažem!" Ljuto ju je pogledao. "Moj brat se ne može  i neće družiti s nekim poput tebe."

"Poput mene?" Upitno je podigla obrvu.

"Da, poput tebe. Luzerima i potpuno ružnim i nezanimljivim osobama."

"Pa vidiš da se druži."

"E, pa neće više."

"Aha. Super. Vidimo se." Odmahnula je rukom, te se okrenula i vratila se na svoje mjesto.

"Seljanko." Dobacio joj je mrmljajući, ali ga je čula.

"Nek' si ga malo iskulirala."

"Slažem se. Napast je."

"Ali mi se idalje sviđa." Tiho im je rekla i spustila glavu na klupu.

"Eh, ne znam onda." Danica je slegnula ramenima. "I da tu kažemo da ga zaboraviš, ne možeš."

"Jedino da se udaljiš od njega. Al' ono baš. Niti da gledaš njegove slike niti išta što je vezano za njega." Ana je nabrajala.

"Mislim da bi idalje bilo isto. Gdje god da odem, on je ovdje." Yasmin je pokazala na svoje srce. "Iako je kreten."

"Ajde, barem Ivan nije kreten." Rekla je Ana praveći jastuk od svoje dukserice.

"I to što kažeš. Ali, on mi se ne sviđa."

"Nema veze. Nije kreten. To je bitno." Ana je spustila glavu na svoj jastuk.

"Šta? Opet se nisi naspavala?" Nasmijala se Danica.

"Jesam. Nego, sada mi se spava." Zatvorila je oči.

"A referat?"

"Znam ga napamet."

"Bićete vi dobri prijatelji."

"Nadam se, Danice. Ako Luka sve ne upropasti."

"Neće."

"Hoće sigurno. To je Luka."

"Yasmin draga, da tebe tvoja Danica pita nešto."

"Reci."

"Ko je jedini u tvom srcu?"

"Luka."

"A poslije njega?"

"Lu..." Tu se zaustavila. "Ouu..Shvatam."

"Ne bih baš rekla."

(...)

DANICA

"Ana, Danice, jeste se spremile za danas?" Pitao je profesor.

"Naravno." Odgovorila je Danica ushićeno, jer je baš učila za ovaj referat, kao i Ana.

"Ajde, čas prepuštam vama."

"Hvala."

Danica i Ana su preko laptopa i projektora uradile svoj referat odnosno prezentaciju iz biologije o gmizavcima.

Ana je odlučila pričati, jer ne bi mogla listati slajdove na laptopu, jer se užasava gmizavaca.

"Dobar dan, razrede. Naša tema za današnji referat bila je o gmizavcima."

I tako je prošlo pola sata. Ana je pričala i pričala o gmizavcima, a Danica se već smorila listajući slajdove.

"To bi bilo to." Ana je tim riječima završila svoje izlaganje.

"Odlično." Profesor se osmijehnuo. "Ko je šta radio ovdje?"

"Ja sam tražila slike, a Ana je sređivala tekst. Nije mogla slike, jer se užasava od ovih gmizavaca."

"Fino."

"A profesore." Ubacila se Danica opet.

"Reci, Danice."

"Možemo li dati još primjera ovih gmizavaca?"

"Naravno." Profesor je klimnuo glavom. "Ako ih imate."

"O, da." Danica se podmuklo osmijehnula. "Itekako imamo."

"Ajde, da čujem."

"Kao što već čuli, gmizavaca ima nekada u vodi, ali većinom na kopnu. Pa moj primjer je jedno stvorenje u našem okruženju kojeg viđamo skoro svaki dan."

"Šta je to?"

"Ko, profesore. Ko je to." Ispravila ga je Danica.

"Dobro, ko je to?"

"Onaj smeđokosi momak iz zadnje klupe. Ilić Luka."

Tada je većina razreda prasnula u smijeh, a Danica je pogledala u Luku ponosno i sa podsmijehom. Onda joj je pogled pao na njenu drugaricu Yasmin, koja se također nasmijala.

"Mislim da je izlaganje gotovo. Ali, biće vam ocjena manje."

"Ah, nema veze." Danica je odmahnula rukom.

"Meni odgovara i četvorka." Ana je slegnula ramenima.

(...)

YASMIN

Danica, Ana i Yasmin su se idalje smijale onome što je bilo na času biologije, dok su napuštale školu, jer je nastava gotova.

"Nisam mogla držati jezik za zubima." Danica se iskezila.

"Znamo." Ana je potapšala Danicu po ramenu. "Znači, ne vraćamo se zajedno kući?" Pitala je Ana okrenuvši glavu ka Yasmin.

"Ne."

"A da, ide sa roditeljima i Alijem na večeru." Danica se udarila dlanom po čelu. "Kako sam nekad zaboravna. Što trebam zapamtiti, ne mogu."

"Također." Yasmin se složila s njenom izjavom. "Ja ću ovdje stati. Vidimo se."

"Vidimo se." Rekle su, te su se sve tri zagrlile.

"Čuvajte se."

"Hoćemo! I ti isto!"

"Hoću!"

Mahnula im je, a one su joj ubrzo nestale iz vida. Tada je osjetila nečiju ruku na ramenu, na šta se trznula. Prvo, zato što je mrak, a drugo, zato što ne zna ko je.

"Smiri se. Ja sam."

Prepoznala je taj glas.

"Joj", okrenula se ka njemu, "Ivane, šta hoćeš?"

"Ništa. Samo sam te htio pozdraviti."

"Da, tako što si me istravio."

"Izvini." Nasmijao se.

"Gdje ti je Luka?"

"Ne vraćamo se uvijek zajedno iz škole."

"Ali imali ste isti broj časova."

"Neka smo. Malo je namrgođen danas, tako da ćemo se vjerovatno raspravljati, kad budemo kod kuće."

"Aha." Tiho je rekla i klimnula glavom. "Znaš, napao me danas."

"Ko te napao?"

"Pa tvoj brat!" Odgovorila je drsko pogledavši ga namršteno.

"Zbog čega?"

"Zbog tebe!"

"Zbog mene?" Ivan ju je iznenađeno pogledao.

"Da."

"Zašto? Šta ti je rekao?"

"Da te se klonim, da se ne možeš družiti sa mnom."

"Bože, koji idiot." Promrmljao je.

"Tako da, da bi izbjegavao i da bi se okanio svađa sa svojim bratom, najbolje je da se razgovaramo niti da se družimo."

"Ne!" Sada se Ivan namrštio. "Želim da se družim s tobom!"

"Luka to očito ne želi."

"Koga briga šta on želi ili ne želi? Ja ću se družiti s kim hoću! Nema on ništa s tim!"

"Očito ima."

"Nema! Družit ću se s tobom, jer želim tako! Ne zanima me Lukino mišljenje!"

"Uredu onda.." Yasmin je utišala svoj glas. "A sad idi, vidjet će te neko da stojiš i pričaš sa mnom."

"Zaboli me! Neka vide." Tada ju je povukao u medvjeđi zagrljaj.

Yasmin se osmijehnula uzvrativši zagrljaj.

"Treba i tebe zaboljeti, baš kao i mene. Njihovo mišljenje nije bitno. Ne zavisiš od njihovog mišljenja, ne živiš od toga, to ti ne plaća račune niti išta."

"Znam, ali.."

"Nema ali..Ćuti!" Nasmijao se kao i ona.

"Yasmin!" Čula je Alijev glas, te se momentalno odmaknula od Ivana.

"Ali." Izgledala je pomalo uplašeno, dok im je Ali prilazio.

"Treba da idemo."

"Okej."

"Druže izvini, nisam znao da je zauzeta." Ivan je rekao brzopleto. Vjerovatno je i on bio zbunjen i uplašen.

Tada se Ali glasno nasmijao. Samo što nije počeo plakati od smijeha.

"Mali, opusti se."

Ivan je idalje izgledao zbunjeno.

"Mi smo brat i sestra."

"Aha." Ivan je jedva izustio i klimnuo glavom.

Vjerovatno jer je Ali bio čak i viši i snažniji i stariji od njega.

"Ja sam Ali." Ali mu je pružio ruku.

"Ivan." Rukovali su se.

"Znam."

"Kako?"

"Pa, rekla mi jedna lijepa ptičurina." Pokazao je očima na Yasmin.

"Marš!" Odbrusila je Yasmin, na šta su se i Ali i Ivan nasmijali.

"Brate, ti ispade jedini normalan." Uzdahnuo je Ali.

"Zašto?"

"Ah, samo pogledaj kakvog brata imaš."

"Valjda si upravu."

"Naravno da jesam. Nego, sestrice idemo."

"Čekaj." Zaustavio ga je Ivan i odvukao Yasmin malo u stranu.

"Čemu to?"

"Imaš li Instagram? Da te nađem." Tiho je pitao.

"Ne, nemam." Odmahnula je glavom.

"Možeš li mi onda dati svoj broj?"

"Ovaj..da. Može."

Yasmin mu je dala svoj broj.

"Super. Imaš WhatsApp, zar ne?"

"Naravno."

"Odlično. Vidimo se." Uputio joj je osmijeh i otišao.

Mišljenja? Kako vam se čini Ikica? Meni je mnogo drag. 😊💜 A vama? Kako vam se čine Luka i Yas? 🤔 Hajde, hajde, odgovorite mi! Želim da vidim i vaša mišljenja!!

Ostavite VOTE i KOMENTAR!!!