Prošla je nedelja dana. Moj dlan se polako zacijelio i nisam imala problema dok sam vozila ili pisala. Ali imala sam problema kada sam spavala. Njegov lik me je proganjao u snovima i njegovo nejavljanje u danima.

Ali sama sam bila kriva.

Potpuno zainteresovanog čovjeka koji se brinuo za mene ja sam ignorisala i izbacivala iz stana.

Prvi dan sam bila odlučna da mu ne popustim. I drugi takođe. I pola trećeg. Već kod četvrtog dana željela sam ga vidjeti. Petog i šestog sam žudjela za dodirom. A sada samo sam htjela osjetiti njegovu prisutnost u prostoriji.

Jer moji napadi panike su se vratili. I paranoja. Imala sam osjećaj kao da me neko prati. Ali to nije bio on.

Blago sam udarila glavom u zid i uzdahnula. Moje stalno mjesto za razmišljanje je bio ugao kod hodnika i moje sobe gdje sam sjedila na podu i buljila u tepih.

Nisam izlazila iz stana i nisam se nikome javljala nakon 'slučajnog' susreta sa nekim strancem koji je trčao u osam ujutru po parku. Tada je moja paranoja desegla vrhunac.

Koja sam ja srećnica. Imala sam sjebanu prošlost, sada jebenu sadašnjost i neizvjesnu budućnost. Ako ovako nastavim ubiću se u tridesetoj.

Nakon moje žalopojke ustajem sa poda i krećem prema kuhinji. Napravim sebi kafu i pogledam mejlove.

Začujem zvono na vratima i munjevito se zapitam ko bi to mogao biti.

Otvorila sam vrata i zatekla Gabriela kako nervozno cupka nogom dok je držao ruke u džepovima kaputa otkrivajući svoje fantastično tijelo.
"Umoran sam od čekanja." Rekao je i uhvatio me oko struka.

Kroz maglu sam začula lupanje vrata. Prije nego što sam se snašla bila sam pritisnuta o zid dok je grubo svojim usnama razdvajao moje. Uhvatio me je oko struka i natjerao me da ga obgrlim nogama inače bih pala a nisam bila spremna na to.

"Zašto si morala biti takva svađalica?" Rekao je grubo dok mi je rukom prolazio uz rub usana.

Pokušala sam da dođem do daha i odgovorim mu, po mogućosti nečim otrovnim, ali nisam dobila priliku. Ponovo se usredsredio na moje usne, gnječeći ih i tjerajući me da zastenjem.
"I zbog toga ću da naplatim čekanje." Rekao je između poljubaca dok me je nosio ka spavaćoj sobi.

Nisam sumnjala u njegove riječi. Nasmijala sam se i pogledala ga.

Oči su mu bile zatvorene, duge tamne trepavice su stvarale sjene na njegovim obrazima i disao je ubrzano. Kao da je osjetio da ga promatram nasmijao se ne otkrivajući zube i rekao.
"Već si ostala bez riječi?" Upitao me je.
"Ne. Zar si odlučio da prestaneš da se kažnjavaš?" Upitala sam ga podižući obrvu.
"I zmija je povratila svoj jezik." Rekao je oštro.
"Zmija?" Ponovila sam za njim.
"Zmija. Tvoje riječi ubijaju kao i otrov najveće otrovnice." Objasnio mi je.
"Pa ova zmija je bila spremna da nastavi ono što si započeo, ali ti si pomenuo razgovor."
"Imaš pravo. Htio sam te pitati koristiš li zaštitu."
"Uvijek o svemu razmišljaš." Istakla sam
"Da." Rekao je kratko. "I?" Sada je on upitno podigao obrvu.
"Injekciju." Odgovorila sam mu.
"Odlično."

Prije nego što sam mogla smisliti ogovarajući zaljedljiv odgovor poljubio me je i poharao moj mozak.
Noseći me prema krevetu skinuo mi je majicu i ostala sam bez jedine zaštite za grudi.

Začula sam njegovo smijuljenje i njegovi poljupci su se premjestili na vrat, pa ključnu kost i sve bliže mojim bradavicama. Jednu je grickao i obrađivao jezikom dok je drugu blago uvrtao sve vrijeme mi šaljući trnce niz leđa.

Izvila sam se na njegovim kukovima i još više pogurala izbočinu na njegovim pantalonama ne bih li ubrzala stvar. Htjela sam da osjetim kožu na koži, ali on me je namjerno tjerao da se smirim.

Jecaj mi se omakao sa usana dok sam pokušavala da mu skinem kaput. Gurnula sam mu kaput i sako zajedno sa ramena i začula sam padanje tkanine i prigušeni udarac. Nije me bilo briga. Bacila sam se na dugmiće i malo po malo oslobodila sam njegovu predivnu kožu prepunu tetovaža. Vid mi je bio zamućen ali odlučila sam da se kasnije pozabavim time.
"Dosta istraživanja." Zarežao je i ponovo je zauzeo moja usta. Rukama je prekrio moj cijeli struk i shvatila sam koliko sam zapravo sitna. Malo straha se umješalo u našu požudu.

Nakratko me je pustio i položio na krevet dok je skinuo košulju i pnatalone. Stajao je preda mnom skoro nag dok je moje srce kucalo milion na sat tjerajući me da se preznojim i osjetim drhtavicu.

Nakon nekoliko sekundi izuo je cipele i pridružio mi se na krevetu. Pokušala sam da skinem svoje farmerke, ali zaustavio me je stavljajući mi ruke iznad glave.
"Ja ću time da se pozabavim." Proprmljao je o moj stomak dok je ruke spustao sa mojih grudi na struk i niže na kukove. Otkopčao ih i mučno polako povukao nadolje zajedno sa gaćicama.

Osjetila sam njegove ruke kako se penju uz noge, preko koljena i butina do tog mjesta koje je žudilo za njim i njegovim dodirom.

Oštro sma udahnula kada je položio prst na klitoris tjerajući me da se uvijam. Polako se spustio dolje i stavio je jedan prst u mene.
"Tako si jebeno spremna." Rekao je tiho.

Nakon toga osjetila sam kako nestaje i podigla sam pogled. Skinuo je bokserice stojeći spreman i siguran u sebe.

Usta su mi se osušila. Bio je ogroman. Ali nije mi dozvolio dalje posmatranje. Vratio se u prijašnji položaj i kratko me pogladio po butinama šireći mi noge.

Nervoza je narasla u mom stomaku i izašla na usta u kratkom jecaju kada je vrh njegovog penisa bio u meni. Kratko me je pomazio po obrazu i ušao u jednom potezu.

Uzdahnula sam i širom otvorila oči nenaviknuta na taj osjećaj. Kratko se nageo i poljubio mi grudi da bi potom izašao i ponovo ušao u mene.

Zastenjala sam i ugrizla se za usnu. Osjecaj oslobođenja je dolazio polako, ali sigurno. Vrhunac je bio neizbježan i osjetila sam kako se njegovo ime kotrlja sa jezika kada sam se stisnula i svršila. Sekundu kasnije i on se ukočio, glasno opsovao i ispraznio se u meni. 

Povukao me je prema sebi i obgrlio rukama spremajući me za odmor. Nekoliko sekundi prije nego što sam utonula u san njegove oči su me posmatrale i tjerale u san.

Nisam znala da li je ovo ispravilo sve između nas, ali jedno je bilo sigurno. Savršeno smo odgovarali jedno drugom. I drugo, čekao nas je dug razgovor nakon sna.

Budi me neka buka napolju. Odmah osjećam da mi je prevruće. Pokušavam da odgurnem tu toplotu, ali me samo jače stisne.
"Gabriele, prevruće mi je." Govorim još uvijek pokušavajući da ustanem.
"Ne." Progovori još zatvorenih očiju i još me jače stisne uz sebe.
"Gabriele!" Povičem.
"Ne. Spavaj." Kaže.
"Kako ću spavati kad je šest sati naveče?" Upitam ga.
"Fino. Zatvoriš oči i usta i spavaš."
"Hej!" Povičem.
"Dobro." Pusti me i odmah se istegnem osjećajući ukočenost mišića. Trebala bih krenuti u teretanu.

Ustanem i krenem tražiti odjeću, ali se predomislim i uzmem neku haljinicu iz ormara.

Dok izlazim iz sobe bacim još jedan pogled na uspavanu ljepoticu i pomislim.

Šta se dogdilo?
Zašto je ovo uradio i zašto se odjednom predomislio?

Dok idem prema kuhinji začujem poruku na telefonu i osvrnem se prema dnevnom boravku da vidim gdje je i ugledam ga na podu pored kauča.

"Quels, molim te dođi kod mene!"

Nepoznat broja, ali nesumnjivo znam ko je to. Megi.

Moj razgovor sa Zgodnim Gadom će morati da sačeka.

Odšunjala sam se do sobe i otkrila da još uvijek spava. Uzela sam gležnjače sa visokom petom i obula ih. Iz ladice sam uzela ključeve od auta i pošla prema vratima. Okrenula sam se da ga pogledam i nisam ga mogla tako ostaviti.

Vratila sam se do njega i poljubila ga u usne. Još jednim sam ga pogledala i okrenula se. Bilo je vrijeme da pomognem najboljoj drugarici.

Spustajući se liftom u garažu požalim što nisam uzela jaknu, ali nadam se da nije u nekom restoranu inače ću poluditi.

Izvezem se sa parkinga i nađem se u najvećoj mogućoj gužvi ikada. Zašto svaki put kad negdje žurim moraju biti neke gužve.

Frustrirano uzdahnem i naslonim glavu na volan. Stvarno sam trebala poslušati Gabriela i ostati u krevetu. Ali ne. Moram ja izigravati neku vrijednicu. I jebenu sveticu.

Nakon jebenih 45 minuta za koje mi obično treba dvadeset dođem do Meginog hotela gdje, živi. Nekako je uspjela nagovoriti šefa hotela da joj da na odmor gornji apartman. Nadam se ne za radnje koje se obavljaju na koljenima.

Odmahnem glavon pokušavajući da otjeram te misli i neraspoloženje koje se spustilo na mene iako sam imala najbolje prije podne u životu.  Doduše, leđa su me boljela. Onaj zid nije nimalo mekan.

Uzdahnem i krenem prema ulazu.

Koja sam ja budala, uzdahnem dok ulazim u hotel. Em puše vjetar, em sam ja u ljetnoj haljinici. Budala, nema šta.

Dok sam čekala lift neki muškarac mi je uputio prilično prljav pogled na račun moje haljinice. Htjela sam da ga udarim po sred face. Da li se pogled računa kao uvreda, ako da imala sam slobodu.

Pokucala sam na njena vrata i zijevnula. Opet sam zažalila za odlukom da ostanem u krevetu.

"Nadam se da je vrijedno mog ustajanja i dolaska ovamo. Jer imala sam prezgodnog muškarca u krevetu." Rekla sam ne gledajući je.

"Da jeste." Rekao je neki nepoznati glas. Brzo sam podigla glavu i otkrila da je to onaj iz parka neki dan.

Pokušala sam da vrisnem, ali me je neko uhvatio za kosu i poveo prema sobi.

"Gdje je Megi?" Rekla sam otimajući se.
"Ona mala slatka?" Odogovrio je protiv pitanjem.
"Gdje je?" Rekla sam.
"Poslana je na mali odmor." Rekao je uzdišući.

Duboko sam udahnula i pokušala da se saberem. Neću imati nikakve koristi ako me nastavi vući za kosu.
"Možeš li mi pustiti kosu?" Rekla sam tiho. Nasmijao se i pustio mi je kosu.
"Vrijedi više od tebe." Rekla sam uz osmijeh.

Ponovo me je uhvatio za kosu i nije mu promakla prilika da me uhvati da dojke kada me je povukao nazad.

Glasno sam opsovala. Ja i moj jezik.
"Čini se da znaš psovati." Rekao je uz osmijeh.
"Znam ja svašta." Rekla sam otrovno.
"Vidim." Klimnuo je glavom nekome iza mene i okrenuo se prema drugim vratima.
Neko me je uhvatio za ruke i poveo prema drugoj sobi.

Posjeo me je na stolicu i zavezao mi ruke. Super. Ovdje je zima kao u paklu i ruke su mi zavezane. Dođavola.

"Pa nije vam neka usluga." Rekla sam pokušavajući ponovo privući pažnju glavnog, ako mi se činilo da je on glavni.

Okrenuo se prema meni i ja sam iskoristila priliku i razgledala oko sebe. Nihe bilo nikakvih tragova krvi. Ne znam da li je to dobro ili loše.
"Zar princeza želi još nešto?" Upitao me je isto kao i ja njega.
"Malo grijanja. Možda čašu vode, ili nešto da jedem. " Zamislila sam se.
"Ne. Čekaj. Ubila bih za grožđe. Ne crno već bijelo. Ono je navodno zdravo. Kao ne šteti organizmu i drugo. I možda koji komadić.."
"Začepi!" Povikao je glavni i pogledao me.
"Zašto ne začepiš?! Sklupčaj se kao upašena. Plači. Kukaj. Bili šta. Samo ne pricaj." Rekao je još vičući.
"Nisam kao ostale zrtve otmice."
"Možda te natjeram da se tako ponašaš " Rekao je sa osmijehom prilazeći mi. Uhvatio me je za bradu i natjerao me je da ga pogledam.

"Možda. Ali nisam podčinljiva." Rekla sam tjerajući se da se osmijehnem.
"Svako može da se podčini. Samo je bitno biti strpljiv  i imati dosta povjerenja u osobu da želi biti podčinjena."
"Prilično sam sigurna da mi je dobro i ovako." Rekla sam oblizujući usne.
"Ne nisi." Rekao je.
"Jesam. I od kada ti znaš kako ja razmišljam?" Upitala sam ga.
"Ne znam. Ali znam dobro da čitam ljude.  I sada znam da glumiš."
"Ne glumim." Rekla sam.
"Ili je ovo tvoje stvarno lice ili jako dobro glumiš."
"Ovo jeste moje pravo lice." Rekla sam.
"A  sada gdje je moje grožđe?" Upitala sam uzdišući.
"Ovaj razgovor me zamara. Hoću da mi odvežete ruke i da me pustite, ako to nije moguće onda hoću grožđe i grijanje. Jebeno je hladno."
"I razmažena princeza se vratila."  Odmakao se od mene i uzdahnuo.
"Ne možemo te odvezati, a trebala si se bolje obući."
"Pa možda bih da sam planirala otmicu. Najavite se sljedeći put da vas isplaniram u kalendaru." Rekla sam oštro.
"Možda." Rekao je uz osmijeh.

Zavitlavao me je u znala sam to. Ali ja sam njega više. Nije imao pojma šta se krije u mom mozgu. Možda su njegove zelene oči mislile da mogu da me čitaju, ali nisu.

Niko nije mogao da me čita, čak i da je htio. Jer jedina osoba koja je to znala je mrtva.

"Tvoje grožđe je stiglo." Rekao je Plavi.
"Divno." Coknula sam usnama i nasmijala se.
"Hoćeš li me sada odvezati?" Upitala sam ga.
"Ne." Nasmijao se.
"Dakle, odlucio si da me nahraniš?" Rekla sam provokativno.

Ponovo me je uhvatio za bradu. "Pazi se. Možda ja mogu da se kontrolišem, ali oni baš i ne mogu." Rekao je tiho.

Mozda je očekivao da ću se uplašiti ili da ću početi plakati, ali sasvim nije očekivao da ću se nasmijati. Vidjela sam po tome kako su mu obrve poskočile.
"Ni tvoja kontrola nije nešto. Ali moram napomenuti da volim društvo." Rekla sam.

"Može li ona ikada zašutiti?" Upitao je neko iza mojih leđa.

"Može. Samo je odalami po glavi." Drugi je rekao.

"Ma samo joj začepi usta." Treći se nadovezao.

Nisam mogla izdržati. Morala sam se ubaciti. "Momci, momci. Nema potrebe da se svađate. Biće dovoljno za svakoga." Rekla sam smijući se.

I to je otprilike kada sam dobila prvi šamar. Plavi me je toliko jako ošamario da sam osjetila krv u ustima.

Stvarno, ali stvarno moram začepiti.