(Italija)

Mellani je zazvonio mobitel.

"Zove je dragi." Smijao se Enzo.

"Daj, molim te, Enzo. Nećemo biti zajedno." Mell ga je umirila i javila se na poziv.

/Pozdrav./

/Šta ima? Zašto se nisi javljala?/

/Spavala sam. Nisam čula mobitel. Bila sam jako umorna./

/Kako si?/

/Bolje otkako sam odspavala 4-5 sati./

/Ludo. Ja evo ovdje visim s Manuelom./

/A njegova sestra?/

/Nije mogla doći./

/Aha. Ja sam sa rođacima vani. Baš je vruće./

/Baš, brate. Nego, super ti je ona slika od danas./

/Mora bit' kad me slika najbolji rođak./ Nasmijala se Mellani.

/A ja mislio da je to onaj tvoj sretnik./

/Ma jok. Rođak s mamine strane./

/Aha. Nisam pročitao opis do kraja./

/Heej, smoto./

/Šta ćeš..I nježni labudovi poput mene griješe./

/Labud? Stvarno?/

/Haj, labudice, šuti./

/Nemaš me pravo ušutkivat'. Starija sam./

/De se hvali. Vidjet ćemo kad dođeš u Argentinu./

/Ko kaže da ću dolaziti?/ Pitala je Mell ozbiljno.

/Ček, zar ćeš ostati tamo?/

/Mogla bih. Zašto ne?/

/A nemoj./

/Zašto?/

/Nedostajat ćeš mi. Šta ću bez tebe?/

/Nedostajat ću ti?/ Pitala je Mell iznenađeno i odjednom je osjetila da joj se obrazi ponovo crvene.

/Da. Koga će ovaj nježni labud smarati?/

/A jesi duša./

/De, nemoj ići. Treba mi moj psiholog./

/Tvoj?/

/Naravno. Moj i ničiji više./

/Naravno da neću ostat'./ Nasmijala se Mell. /Ne bih ostavila tako nježnog labudića./

/Baš si duša./

/Znam./

/Vidimo se i lijepo se zabavljaj. Zbari kojeg momka./

/Sto posto. Vidimo se./ Poklopila je.

"A jeste bebe." Rekao je Adriano praveći puppy face.

"Daj ne izvodi i jedi sladoled. Najeo se da Bog da." Odjednom se Adriano počeo smijati.

"Šta je bilo?" Začuđeno je pitao Enzo.

"Oboje imate brkove od sladoleda."

"Vidi stvarno." Rekla je Mellani, te su se počeli smijati.

"Ptičica, ljepote drage." Rekao je Adriano, a ovo dvoje su napravili neke čudne poze. "Postavljeno. Ne znam kad sam se ovoliko zabavio." Obrisao je suze.

"Da i ja. Stvarno mi je drago što sam došla." Mell je obrisala brkove od sladoleda.

"Idemo još malo prošetati i onda ajmo kući. Počet će se brinuti za nas."

"Ajmo u luna park na ludu vožnju da se ispovraćam." Reče Enzo.

"Fuj, Enzo." Rekla je Mell.

"Ne vjerujem ko mi je brat." Adriano je okrenuo glavu.

"Uz tebe sam." Mell ga je potapšala po ramenu. Svo troje su se nasmijali i krenuli prema luna parku.

(Argentina)

Na naslovnici Instagrama se pojavila slika koju je postavio Adriano. Paulo se nasmiješio kada je vidio koliko je sretna. Trebao bi joj reći nešto. Šta tačno? To da odlazi kući u Laguna Largu.

Ponovo je pogledao sliku, ali je gledao samo u Mellani. Shvatao je njenu ljepotu i dobrotu. Nasmijao se kada je pročitao opis.

/Catfishes. 😂 @enzoabbadelli and my favourite cus'💪 @mellreyes aka Melli Pelli ❤/

(Italija)

"Morao si staviti moj sramotni nadimak." Namrštila se Mell skupivši usne.

"Šta fali?" Štipnuo ju je Adriano za obraz.

"Sve. Ajmo zauzet dobra mjesta na vožnji. I Enzo, molim te nemoj povratiti na mene. Svijetila mi je haljina." Mell je složila gadljivu facu.

"Ne bih ja uništio haljinu svoje drage Melli Pelli."

"Daj, prestanite. Pliz."

"A da je njen dragi Dybala tako nazove, procvjetala bi." Rekao je Enzo obraćajući se Adrianu na šta je Mellani samo prevrnula očima.

"Totalno se slažem. Slatkice su." Rekao je Adriano.

(...)

Nakon zabavnog dana, trio fantastiko se vratio kući predvečerje.

"Gledaj ovih partijanera." Nasmijala se tetka.

"Mama, ovaj put Enzo nije povratio na roler kosteru." Reče Adriano veselo.

"Da. A Mell je svo vrijeme govorila kako ću joj uništiti haljinu ako povratim." Dodao je Enzo.

"Ajme, s vama non-stop neme zgode."

"Naravno. Ipak smo mi Talijani." Ponosno je rekao Adriano. "Najgori od sve djece."

"Dosta zamajavanja, djeco." Rekao je djed oštro. "Perite ruke i za stol. Večera će biti uskoro." Naredio im je kao maloj djeci, a oni su ga poslušali.

Nakon večere, Mell je otišla pod hladniji tuš, te kasnije navukla ljetnu piđamu i legla na krevet. Stigla joj je poruka od Paula.

/Nazovi me./

Začudila se ovoj poruci. Imala je osjećaj da se nešto loše desilo.

/Šta nije uredu? Je l' hitno?/ Panično je pitala na što je, kao odgovor, dobila Paulov osmijeh.

/Ma nije, ali eto../

/Šta je reć'?/

/Ja sutra putujem./

/To je super. Gdje?/ Veselo je pitala ne sluteći kakav će odgovor dobiti.

/Vraćam se kući u Laguna Largu./

Mellani je samo tužno uzdahnula.

/Jesi tu?/

/Da./

/Želim posjetiti porodicu. Nisam ih dugo vidio./

/Pa to je lijepo. Najbolji način da se iskoristi odmor./

/Upravu si./

/A kad ćeš se vratiti?/ Nesigurno je pitala.

/Ne znam. Zašto?/

/Ma nije bitno. Lijepo se provedi./

/Mellani, jesi dobro?/

/Samo sam umorna./

/Je li samo to ili ima još nešto?/

/Ne baš. Ne želim da te zamaram./

/Reci šta god da je. Pronaći ćemo rješenje./

/Neka./ Blago se osmijehnula. /Odmaraj se za put. Vidimo se. Lijepo se provedi i laku noć./

/Laku noć i tebi, Melli Pelli./ Nasmijao se što je Mell izmamilo osmijeh na lice.

Ugasila je svjetlo i nastavila razmišljati o Paulu. Već joj sada nedostaje, a kako će joj nedostajati kad se vrati u Buenos Aires, a on ne bude tamo. Da li će se uopšte vratiti?

(Argentina)

(...)

"Imam neki osjećaj." Paulo je skupio obrve.

"Kakav?" Pitao je Lanzini. "U vezi čega?"

"Mellani. Pitalaa me kada ću se vratiti iz Laguna Large."

"Normalno pitanje. Ne razumijem čemu ta nesigurnost."

"Glas joj je drhtao tada. Ne znam zašto."

"Možda se plaši nečega."

"Čega bi se to ona plašila?"

"Toga da te ne izgubi." Manuel se malo izlanuo, pa je okrenuo glavu češući se po vratu.

"Objasni." Pitao je Paulo nekako sumnjičavo.

"Pa stalo joj je do tebe i ne želi te izgubiti. Prijatelji ste. I ti bi tako za nekog." Manuel se u sebi zahvaljivao Bogu što se nije otkrio. Paulo je odmah uzeo mobitel u ruke.

"Šta ćeš s tim?"

"Nazvati Mellani." Rekao je odlučno.

"Tebra, dva sata ujutro je. A kod nje je sigurno četiri ili pet. Spava."

"Valjda se neće ljutiti."

(Italija)

Mell je sanjivo protrljala oči i povukla zelenu slušalicu.

/Halo./ Rekla je promuklim glasom. /Šta trebaš, Paulo?/

/Želim da znaš da sam veseo, živ i zdrav, te da ću takav ostati zauvijek. Gdje god da odem. Ne brini se. Nježni labudić će uvijek biti tu. Ne brini se, Melli Pelli. Laku noć. Slatki snovi i izvini na uznemiravanju./

/Uredu je, Paulo. Laku noć./

(Argentina)

"Je l' ti sad sve potaman?" Podsmjehivao se Lanzini.

"Da." Paulu se nacrtao osmijeh na licu.

"Brate, ti kad god pričaš sa Mell imaš taj slatki osmijeh na licu."

"Pa šta? Mell me uvijek oraspoloži." Slegnuo je ramenima.

"Da. To je razlog." Rekao je Lanzini ironično.

"Ne vjeruješ mi?"

"Ne. Imam osjećaj da ti se Mell sviđa."

"Manuel, molim te ne lupaj. Ne može mi se ona sviđati."

"Zašto?" Lanzini ga je znatiželjno pogledao podižući obrve.

"Zato. Ne idemo zajedno."

"Zašto? Oboje ste lijepi, fini, slatki...Ne vidim razlog zašto ne biste išli zajedno."

"Pa ne može mi se ona sviđati niti ja njoj. To tako ne ide."

"Kakve veze ima ako se ti njoj sviđaš ili ona tebi?"

"Ta veza sigurno ne bi uspjela. Imam karijeru. Ne bi mogla podnijeti razdvojenost i ne bi se često viđali. Veza bi propala."

"Otkud znaš? Možda i ne bi. Uostalom, ne poznaješ ju dugo. Kako možeš znati kako bi se ponašala u vezi?"

"Ne poznaje ni ona mene."

"Ali te voli." Manuel je iste sekunde stavio ruku preko usta.

"Manuel, je li to istina?"

"Zašto bi bila? Ionako joj se sviđa drugi."

"Da, upravu si. Zašto bih joj se ja sviđao?" Paulo se igrao prstima.

"Brate, je l' bi ti volio da joj se sviđaš?"

"Pa..." Zastao je. "Ne."

"Mislim da osjećaš nešto prema njoj."

"To je nemoguće. Ne želim." Paulo je stavio glavu u jastuk.

"Ja idem kući. Kasno je." Lanzini je potapšao Paula po ramenu i odvezao se kući.

Paulo je čitavu noć razmišljao o razgovoru s Lanzinijem i preispitivao svoje odluke.

"Mell." Nasmiješio se i polako utonuo u san odmarajući se za put kući.

(Italija)

"Mellani." U bunilu je čula poznat glas. Okrenula je glavu i ugledala dobro poznato lice. "Sandro." Srce joj se ispunilo srećom. Potrčala mu je u zagrljaj.

"Kako si, mala seko?"

"Odlično sad kad si ti tu."

"Nedostajala si mi." Otisnuo je poljubac na njenom čelu.

"I ti meni. Otkud ti ovdje? Kako?"

"Pa rekao sam ti. Nedostajala mi je moja mala sestrica. Morao sam te posjetiti."

"Presretna sam. Drago mi je što te ponovo vidim. Teško mi je bez tebe."

*Mellani neposredno prije operacije srca*

"Blizanačka veza."

"Da."

"Kako se snalaziš u životu?"

"Teško, ali imam posao. Imam najboljeg prijatelja Manuela Lanzinija i..."

"Paula Dybalu." Sandro je dovršio rečenicu.

"Kako znaš?"

"Veza blizanaca, sekice. Sviđa ti se?"

"Da."

"A ti njemu?"

"Sigurno ne. Ne može mu se sviđati njegova radnica."

"Mi smo samo prijatelji. A i nisam lijepa kao njegova bivša."

"Ne budali, Mell. Nije što si mi sretna, al' si najljepša. Ozbiljno."

"Hvala, braco." Zagrlila ga je.

"Sad moram ići." Odvojio se od nje.

"Ali zašto?" Mell su se oči napunile suzama.

"Žao mi je, sekice, ali moram. Čuvaj Paula. Dobar je on."

"Sandro, još samo minut. Vrati se."

"Idem, sekice. Čuvaj roditelje i pozdravi rođake kad ih vidiš."

"Hoću." Tužno je spustila glavu, a Sandro je nestao u bjelini i nekoj čudnoj magli.

"Sandro." Mellani se glas gubio odjekujući u daljini.

-Ja se izvinjavam što nije bilo nastavka, jer sam fakat imala obaveza. 😕🙈 Ostavite vote i komentar.  Volim vasss.❤❤❤