Mellani je stalno imala osmijeh na licu. Idalje joj je bila nevjerovatna pomisao da se sviđa Paulu Dybali.

(...)

"Ko je sad?" Mellani je progunđala podižući glavu. Jutro je.

"Kad je prije svanulo?" Namrštila se i uzela mobitel, te ušla na Whatsapp.

"Ko ovako rano šalje poruke?"
Protrljala je oči.

Imala je 10 poruka od Paula.

"Dragi Paulo." Uzdahnula je i otvorila poruke.

/Budi se ajde/

/Dosadnooo mi jeeee😖/

/Bez tebee mi dosadnooo🙈/

/Halo/

/Bebooo/

/Holaa,Mellaniiiii/

/Probudi se/

/Ustaj,mala/

/Ljubavii😋/

/Mellani,baeee..ajde/

Mellani se nasmijala i odgovorila na poruke.

/Budna sam🙈Ti si me probudio/

/Bravo ja😺/

/Aa rano je😪/

/Ja se rano probudio, pa nemam skim pričat'./

/Pa si mene našao. Baš ti hvala😪/

/Izvini😬Hoćeš danas doći? Bit će i Lanzini./

/Naravno.Kad?/

/Sad se evo spremam za trening pa ću vidjet'/

/Možee😀/

/Super.Jedva čekam.Vidimo se❤/

/Ajde😇/

Mell se presvukla u šorc i majicu bez rukava i otišla do kuhinje. Roditelji još nisu ustali, pa im je odlučila napraviti doručak. Nakon toga ih je pozvala.

"Mellani,ovo je predivno.Nisi trebala."
Zagrlila ju je mama.

"I ti mene uvijek ovako dočekaš. Sad je red na mene."

"Pametnica moja. Je l' negdje planiraš ići danas?"

"Da.Paulo me zvao na
druženje. Bit će i Manuel tako da ćee biti super."

"Samo se čuvaj,uredu?"

"Mama,zašto mi to.."

Tada je Mellani vidjela suzne oči svoje majke. Odmah joj je prišla i zagrlila ju.

"Nemoj da plačeš, mamice. Suze ti ne stoje." Obrisala joj je suze.

"Zlato moje,ne želim da ti se išta desi. Ne bih mogla podnijeti da te ponovo vidim na bolničkom krevetu."

"Ne brini se.Nećeš. Čuvat ću se. Bog me čuva i ljudi koje volim."

"Uredu." Uzdahnula je njena mama nježo je milujući po obrazu. "Ti si nam sve,Mellani."

"I vi meni.Volim vas." Zagrlila je svoje roditelje.

"Naša djevojxica je u konačno u vezi,Mateo."

"Jao mama,otkud ti sad to? To zvuči kao da nilad u životu nisam vidjela nijednog momka." Mell je prevrnula očima smijući se.

"Onako. Jako mi je drago što si konačno sretna nakon dugo vremena."

"Pa i to što kažeš. Jedina mi je veza bila u srednjoj." Udarila se po čelu.

"Sjećaš se onog Thea?"

"Kojeg?" Mell je mami uputila zbunjen pogled.

"Tvog.." Započela je, a Mell ju je prekinula.

"Znam sad ko je. Pa bili smo u vezi godinu i pol. Bilo je lijepo dok je trajalo."

"Ko zna gdje je on sad."

"Ne znam,mama."

Mell je slegnula ramenima.

"Ne sjećam se ni kako izgleda. Od naše veze je prošlo 5-6 godina. Jedva da se ičega sjećam u vezi njega."

"Bio je fin momak."

"Jeste,ali neću se sad zamarati s tim. Imam Paula i ne treba mi nijedan drugi."

"Drago moje." Mama ju je pomilovala po obrazu.

(...)

"Već ideš?" Pitao je tata.

"Da.Vrijeme je." Klimnula je Mell potvrdno obuvajući patike.

"Samo polako."

"Hoću,tata.Vidimo se." Poljubila ga je u obraz.

"Ajde."

Mell je uzela mob,te javila Paulu da dolazi.Na pola puta se prisjetila Thea, dok je bila u srednjoj.Bio je stvarno divna osoba,ali su eto morali prekinuti.

Lagano je prodrmala glavom kako bi izbacila te misli iz glave.Ne želi da joj prošlost uništi budućnost.

Uzdahnula je i ušla u dvorište Paulove kuće. Tada je Paulo odjednom istrčao iz kuće, a Mell ga je zbunjeno promatrala.Stao je i počeo kašljati.

"Jesi dobro?Šta bi ovo?"

"Ma pokušao sam skuhat' supu,al' je sve izgorilo i zapušilo se."

To je Mell natjeralo na smijeh.

"Ajme kako si smotan."

"Šta da je meni nešto bilo?"

"Ajooj." Obrisala je suze. "Pa nije ti ništa." Idalje se smijala.

"Ajde shvatam da je smiješno."

"Jesi otvorio prozore?"

"Da.Htio sam iskočiti kroz prozor al' se bojim visine."

"Pa prozor je metar i pol iznad zemlje." Mell se udarila rukom po čelu.

"Što je sigurno,sigurno je,Mell." Stavio je ruke ispred sebe.

"Moramo istjerati ovaj dim van.Još samo fali da Lanzini padne u bandak."

Paulo je ušao u kuću a za njim i Mellani. Stavio je kragnu majice preko nosa i u obe ruke uzeo osvježivače prostora,te išao kroz kuću i špricao.

"Polako s tim.Više ćemo komirat' od tog spreja nego od dima."

"Neka.Nek' miriše."

"Neka se konačno izračilo." Mell je polako zatvorila prozore i sjela.

"Nećeš me ni zagrlit'?" Paulo je raširio ruke.

"Ne."

"Zašto?"

"Zato." Slegnula je ramenima.

"Jesi pokvarena."

"Znam,dušo."

"Znam da želiš zagrljaj." Paulo ju je zagrlio.

"Paulo,ja bih da dišem." Nasmijala se Mell uzvraćajući zagrljaj.

"Hmm.." Poljubio ju je u čelo. "Slatkica."

"Ojj,slatkica."

"Šta fali?"

"Nisam malo dijete da mi tepaš tako. A inače,znam da sam slatka." Ponosno se nasmiješila.

"Hvalisava ženska."

"Na tebe."

"Imaš na koga bit'.Na svog dragog momka aka nježnog labuda."

"Zar si mi momak?"

"Ee draga Mell, pitanja glupog."

Paulo ju je zbunjeno pogledao.

"Naravno da jesam. Ko će ti drugi bit'?" Namrštio se.

"Izvini, Paulo. Ljubomorko moj slatki."

"Samo tvoj."

"Pa čiji ćeš biti?"

"A meni kažeš da sam ljubomoran." Nasmijao se.

"Kada bi trebao Lanzini doći?"

"Pa.." Paula je prekinulo otvaranje vrata. "Upravo sad izgleda." Rekao je Paulo kad je čuo Manuelovo karakteristično pjevanje

"Di ste,raja? Jesam vam falio? Znam da jesam.Baš ste duše." Bratski je zagrlio Paula, a onda došao do Mell.

"Vidi ove ženske." Zagrlio ju je. "Pa šta ima, draga Melli Pelli?"

"Joj,nemojte mi tog nadimka."

"Zašto?Baš je kul.Rođaci su ti jako kreativni."

"Na mene."

"Jesi sigurna?" Lanzini je nakrivio glavu.

"Daj.." Nasmijala se udarivši ga u rame.

"Jesi ojačala.Slobodno ga prebij." Pokazivao je očima na Paula.

"Budem."

"Halo.Šta sam ja kriv?"

"Ni za što.Zasad." Iskezio se Lanzini. "I da,šta ti je eksplodiralo,izgorilo il' šta već?"

"Kako znaš za supu?"

"O,ne znam. Samo znam da ti nikad ne koristiš osvježivač prostora u ovolikoj mjeri." Zakašljao se.

"Osjeti se?" Pitao je Paulo.

"Brate,nakon dugo godina si ponovo počeo koristit' osvjezivač."

"Mrš." Paulo je odbrusio,a Lanzini se samo smijao.

"Manu,zašto nisi ponio ovo?" Odjednom se na vratima pojavila djevojka s nekom kutijom u rukama.

"Sorry,seko.Zaboravio sam."

"To ti je vječni izgovor." Namrštila se pružajući mu kutiju.

"Hvala."

"Šta je to?" Pitala je Mell.

"Čovječe ne ljuti se."

"Nemamo deset godina." Paulo je rukom prekrio lice.

"Al' zato imamo dvadeset tri.Ko hoće,nek sjedne sa mnom."

"Evo ja ću." Mell je podigla ruku i sjela pored Lanzinija.

"Igraću,al' samo da vidim kako gubite." Rekao je Paulo sjedajući na kauč.

"Evo i mene." Pridružila im se i Manuelova sestra.

"Prije partije,da vas upoznam.Mell,ovo je moja draga sekica Daniela.Dani,ovo je moja najbolja drugarica Mell,koja je ujedno i djevojka ovog slatkog labuda." Rekao je Lanzini misleći na Paula.

"Drago mi je." Rekla je Daniela.

"I meni." Nasmiješila se Mell,te su se rukovale.

"Sad se rukuju,a kasnije će plakat' i krivit' jedna drugu kad izgube. Počet će se čupati za kosu."

"Braco,pazi da ti ne budeš taj."

(...)

"Bravo mi!" Dani i Mell su povikale i zagrlile se.

"Početnička sreća." Promrmljao je Lanzini slažući ploču i figurice u kutiju.

"Tješi se,dragi braco."

"Šta ćemo sada?" Pitala je Mell.

"FIFU." Odgovorio je Paulo.

"To možemo kasnije.Ajmo sad istinu ili izazov."

"Slažem se s Manuelom.Ajmo." Rekla je Dani.

"Još bolje." Rekao je Paulo. "Manuel,istina ili.."

"Izazov." Prekinuo ga je.

"Natrpaj 6 krekera u usta i pojedi za manje od minute."

"Ma to brate.U dušu me znaš." Manuel je krenuo trpati krekere u usta kao lud.

"Pjevaj abecedu na engleskom." Potapšala ga je Dani po ramenu.

"Ej,bi,fi,di,i,ef,fii.." Kako je pjevao,tako su mu i ispadale mrvice krekera iz usta,a ovo troje su plakali od smijeha.

"Gotovo." Rekao je Manuel. "Koje je vrijeme?"

"Minut i pol." Rekao je Paulo.

"Aa covječe." Progunđao je Manuel udarivši šakama od stol.

"Alo,Hulk,nemoj mi kuću rastavit'." Nasmijao se Paulo.

"Ajmo dalje.Melli Pelli,biraj."

"Istina."

"Voliš li svog dragog?"

"Glupo ti pitanje." Odgovorila je Mell.

"Odgovori."

"Naravno."Klimnula je glavom. "Volim ja svoju bebu malu."

"Ajooj,dušaaa." Manuel je zatreptao očima.

"Sad ja." Daniela je podigla ruku. "Paulo,istina ili izazov?"

"Izazov." Osmijehnuo se.

"Poljubi Mell."

"Naravno." Zagrlio je Mell preko ramena i poljubio ju na blic,na što su Manu i Dani zapljeskali.

(...)

Nakon FIFE su gledali neki film i ponovo odlučili raditi neke blesave stvari.

"Ajmo sad pričat' strašne priče."

"Manu,noć je.Neću moći zaspati."

"Sekice,nije ovo prvi put."

"Vratiću ti za ovo."

"Gdje je Paulo?" Pitala je Mell.

"Tu je negdje.A sad.." Ugasio je svjetlo i sve je postalo mračno.

Samo se vidjelo svjetlo Manuelovog moba.

"Počnimo."

(...)

Manu je ispričao neku strašnu priču o klaunovima,a Mell ih se plaši. *i ja također*

"Valja meni zaspati večeras." Mell je rukama prekrila oči.

"Zašto?" Pitala je Daniela.

"Bojim se klaunova.Mrzim ih."

"Pa moj brat je ekspert za plašenje ljudi."

"Gdje je Paulo? Nema ga već deset minuta." Mell je bila zabrinuta.

Tada ju je nešto trznulo s leđa. Osjetila je nečije ruke na ramenima. Iste sekunde je vrisnula i ustala s kauča.

Dani je upalila svjetlo,a to je bio Paulo s onom smiješnom šarenom frizurom klauna i crvenim nosom.

"Ajme,idiote." Držala se za srce koje joj je brzo lupalo. "Zašto ti je to trebalo?"

Paulo se nasmijao,te skinuo periku i crveni nos.

"Jesi dobro?"

"Kako ću bit' dobro, kad si me skoro na smrt prestrašio. Paulo,bojim se klaunova." Mell je prošla prstima kroz kosu.

"Izvoli." Dani joj je pružila čašu vode.

"Hvala." Mell je drhtavim rukama napila vode.

"Izvini. Nisam htio."

"Pa,kasno je." Prekrižila je ruke.

"Molim te, izvini." Uhvatio ju je za ruke. "Mell,nemoj se ljutiti na mene."

"Pa uplašio si me."

"Neću više,obećajem."

"Uredu,ali obećao si." Mrko ga je pogledala na šta se Paulo nasmiješio.

"Izvini." Zagrlio ju je.

"Koje slatkice bebe pufne tufne." Ponovo se oglasio Manuel,te se čuo zvuk fotoaparata.

"Opis će biti: najbolji par ikad." Manu je raširio ruke.

"Daj sliku,mangupe." Rekao je Paulo uzimajući mu mobitel iz ruku. "Pa i nismo loše ispali. Samo još da Manu zna fino slikat', bilo bi dobro."

Bolje bih ja nogom uslik'o."

"Tišu mišu." Manu ga je pomilovao po glavi.

"Ajde vas dvojica idite u dvorište,a mi ćemo bit' ovdje." Rekla je Dani.

"Žensko me tjera iz vlastite kuće." Paulo je odmahivao glavom.

"Aj brate,neka ih.Pusti gospoje da se istračaju." Otišli su u vrt.

"Pa,da se upoznamo.Znamo si samo imena."

"Ja sam Mell.Imam 23.Krećemo od najjednostavnijih stvari."

"Baš. Daniela iliti Dani. Sekana mog dragog brace Manuela kojeg sam mlađa godinu i pol."

"Auhh.Prebij ga.Ti mlađa i odmah na tebe."

"Ne brini se ti ništa. Dobije Manu svoje." Dani je protrljala ruke.

"Pričaj ženo. Život,karijera,ovo ono."

"Karijeru nemam.Radila sam kao kućna pomoćnca kod jedne gospođe, dok se nije odselila. Radila sam kod Paula tri mjeseca,dok me terorisala njegova tadašnja cura.Uglavnom,dala sam otkaz na isti dan kad sam nesreću imala.I eto..nekako je ispalo da se sviđam Paulu."

Stidljivo je odgovorila.

"A brata nemam više.Desio se problem na naš 20.rođendan. Bili smo blizanci.Imala sam srčani i bila sam u opasnosti i trebalo mi je novo srce. Tu se igrom slučaja našao on, Sandro."

"A draga moja." Zagrlila ju je
Dani.

"Žao mi je.Budi jaka."

"Uredu je.Navikla sam."

"Sad ja.Radim kao volonter na tekmama."

"Opaa,to je odlično."

"Tako sam upoznala svog sadašnjeg momka."

"Ajooj kako slatko."

"I to tako što mi je nabavio autogram od mog najdražeg igrača tj. golmana."

"Kojeg?"

"Neuera." Ciknula je.

"Koja romantika."

"Znam,zar ne?" Iskezila se. "Nego,kako ide veza s Paulom?"

"Super. U vezi smo tek tri dana. Jako sam sretna s njim.Kao da ga znam čitav život."

"Jesi prije bila u vezi?"

"Pa da. U trećem srednje. Sa Theom. I to mi je bila prva veza koja je trajala godinu i pol."

"I ja sam bila u 4.osnovne. Od tada dugo nisam bila u vezi sve dok se nisam skontala s Diegom. Od te osnovnoškolske veze je prošlo nekih 10-11 godina."

"Wow,dobra si."

"Znam draga.Hvala. Nego,rekla si da si bila u vezi s Theom."

"Da,zašto?"

"Da se nije možda prezivao Fernandez?"

"Da. Zaso pitaš?" Mell je zabrinuto pitala.

"Zato što ga znam."

"Ozbiljno?" Mell se zagrcnula pljuvačkom. "Kako?"

"Prijatelji smo,a i na neki način komšije."

"Ja njega nisam vidjela dobrih 5 ili 6 godina."

"Proljepšao se dosta." Dani je Mellani pokazaka sliku.

"Wow..ovaj..upravu si."

Ali baš tada je Paulo naišao i čuo šta je Mellani rekla. Odmah se namrštio.

"Dobar ti je bivši." Nasmijala se Dani na šta se Mell postiđeno osmijehnula u kutu usana.

Paulo više nije želio slušati. Samo se okrenuo i vratio natrag Manuelu bez soka kojeg je tražio.

"Fin je.Ali ja imam Paula i nijedan drugi mi ne treba."

"To je to.Samo jako.Nego,ja idem do Manuela.Trebali bi kući. Manuel,idemo!" Viknula je Dani.

"Taman sam krenuo.Ne deri se."

"Moram. Ajmo. Umorna sam."

"Uredu.Vidimo se,Paulo.Vozdra Melli Pelli." Mahnuo im je Manu.

"Vidimo se,Mellani.Drago mi je što smo se upoznale."

"Također. Vidimo se."

(...)

Dani i Manu su otišli prije 15-ak minuta, a Mell je sklanjala stvari sa stola. Nakon malog pospremanja je sjela pored Paula koji je idalje bio namršten.

"Jesi ok?" Spustila je ruku na njegovo rame.

"Ne znam.Reci ti meni." Skinuo je njenu ruku s ramena.

"Paulo,ne razumijem. Šta ne štima?"

"Znaš ti dobro."

"Ne znam. Odgovori mi."

"Dobar ti je bivši." Prevrnuo je očima, a Mell je duboko uzdahnula.

"To je Theo."

"Wow..I?"

"Samo smo ga onako spomenule."

"Aha." Promrmljao je.

"Pa kad je tako."

"Rekla si mi da nisi bila u vezi."

"Bila sam, ali ti to nisam rekla jer nisam mislila da je to važno."

"Očito jest dok si ga spomenula. Sigurno ste dugo bili zajedno."

"Paulo,molim te.."

"Koliko?"

"Godina i pol."

"Bravo."

"Paulo,u čemu je stvar? Samo sam ga spomenula."

"I usput rekla da se proljepšao."

"Pa? Nisam ništa loše mislila s tim niti sam išta htjela pokušati s njim."

"Naravno.Duže ga znaš nego mene. On ljepotan,ja rugoba."

"Dosta!" Viknula je. "Mislila sam da mi vjeruješ. Da si stekao povjerenje u mene." Mellani su zasuzile oči.

"Ali eto.." Slegnuo je ramenima.

"Kad smo kod bivših,ni ti nisi sigurno prebolio Selenu." Paulo ju je oštro pogledao.

"Ne spominji ju."

"Baš hoću."

"Nemoj braniti tog Thea."

"Ne branim.Samo kažem."

"Nedostaje ti sigurno."

"Ne pričaj gluposti."

"Ne pričam. Sigurno će me lako zamijenit' jer se proljepšao."

"Znaš šta? Ne mogu se više svađati. Stvarno sam mislila da mi vjeruješ,ali sam se prevarila." Paulo je samo šutio.

"Samo da znaš da si jedini. Nema ti zamjene."
Tiho je rekla i sa suzama u očima sjela u vrt.

Gledala je u pod,dok su suze kapale na njenu duksericu. Nakon par trenutaka je Paulo sjeo do nje. Samo je nakratko skrenula pogled prema njemu.Već u sljedećem trenutku se našla u njegovom zagrljaju.

"Žao mi je,ljubavi. Pretjerao sam.Trebao sam ti vjerovati.I ti si meni vjerovala kad sam bio najgori. Jako mi je žao.Izvini." Poljubio ju je u čelo.

Mell ga je jos čvršće zagrlila.

"Ovo ti prvi put kažem i zaista to mislim.Volim te,Mell."

Mell je idalje šutila,te se izmigoljila iz njegovog zagrljaja.

"Trebala bih krenuti."

"Ispratiću te."

"Nema potrebe." Polako je krenula, a Paulo je bespomoćno gledao za njom.

(...)

Nije imao mira zbog njihove svađe. To ga je mučilo i nije mogao zaspati. Sat  je tkucao ponoć, a njemu je stigla poruka.

/Gracias por su confianza:)/

(...)

"I ozbiljno tako bilo?" Pitao je Lanzini oslonivši bradu na dlan.

"Da." Mell je uzdahnula, zamišljeno vrteći slamku u svojoj hladnoj kafi.

"Jeste li to razjasnili?"

"On se izvinuo,a ja nisam željela ništa reći.Samo sam ga zagrlila."

"Kako se sad osjećaš?"

"Povrijeđeno.Nisam ništa loše mislila s Theom.Samo sam potvrdila Danielinu tvrdnju da se proljepšao i ništa više."

"Brate dragi."

"Ali ne...dotični gospodin je odmah pomislio da ga ću ga ostavit' i da mi nedostaje Theo."

"Pomirit' ćete se vi "

"Valjda.Dosta mi je više lažnih optužbi, pogotovo onda kada ti je Selena smjestila  krađu. Koliko nisko moraš pasti da to uradiš?"

"Draga,nećemo o njoj.Bilo pa prošlo."

"Žao mi je što ti se to desilo."

"Uredu je."

"Zašto bi ti smjestila? Logičnije bi bilo da je meni smjestila. Mrzila je mene,a ne tebe."

"Vjeruješ, ni meni nije jasno."

"Više puta sam vidio koliko je zla prema tebi,ali ništa nisam želio reći Paulu,jer je bio zaljubljen u nju."

"Da ti nije zbog toga smjestila?"

"Ne znam.Moguće." Slegnuo je ramenima.

"Ne mogu da vjerujem. Ja sam kriva."

"Nisi.Ne govori to."

"Dovela sam te u opasnost."

"Mell,to je prošlost.Uživaj u budućnosti s Paulom i u ovoj kafi."

"Upravu si. Hvala što si pristao da se nađemo."

"Nema problema. Dani je također htjela doći,ali joj je stigao momak,tako da.."

"Ma nema veze. Drugi put."

"Hoćemo li?"

"Može." Mell je pokupila torbu,te su napustili kafić.

"I,hoćeš li popričati s njim?"

"Ne znam. Treba mi malo vremena da se saberem."

"Ima logike. Nego,dolaziš na tekmu?"

"Koju? Kad?"

"Sutra. Igramo protiv Francuza."

"Pokušat ću da dođem." Mell je klimnula glavom.

"Jedva čekam. Moram ići sada."

"Također. Vidimo se." Zagrlili su se.

"Naravno."

"Pozdravi Dani."

"Budem."

(...)

@mellreyes / cold coffee with my bestfriend @manulanzini😚/

Paulu se tada odmah ukazala prilika. Odlučio je ispitat' Lanzinija.

-Izvolite. Ponovo jedan duuug nastavak. Ostavite VOTE i KOMENTAR. Pišite mi kako vam se (ne) sviđa.

Volim vasss.. 💙💙💙