/Gospođo Reyes, desilo se nešto nevjerovatno./

/Šta, doktore?/

/Vaša kćer je došla svijesti./

/O Bože, to je predivno./

/Zaista jeste. Zato bih vas zamolio da dođete./

/Uredu./

"Mateo!"

"Reci, dušo."

"Naša Mellani  je budna. Idemo tamo."

"Naravno. Ajmo."

(...)

GđaEmilia je odmah dotrčala do doktora i zagrlila ga.

"Hvala na divnim vijestima, doktore. Hvala Bogu da je nasa kćerka dobro."

"I meni je, vjerujte"Nasmijao se skidajući  naočale.

"Je li vam išta rekla kad se probudila?"

"Da.Rekla mi je kako je došlo do nesreće i željela je da vidi vas. Sada smo joj dali infuziju u kojoj ima vitamina i minerala kako bi malo ojačala."

"To je super.Možemo li je vidjeti?"

"Naravno. Izvolite." Doktor se pomjerio od vrata. "Ugodan dan želim vašoj porodici."

Ušli su u sobu kod Mellani. Mellani je bila isključena s onih velikih aparata, no idalje je imala masku na licu i one razne iglice i cjevčice.

"Dušo." Mama ju je pomilovala po kosi.

"Mamice." Mell se nasmiješila.

"Kako si dušo moja?"

"Bolje,mama.A ti i tata?"

"Puno bolje." Rekao je tata što je također i njena mama potvrdila.

"Ko je sve bio tu? Čula sam neke glasove ali nisam mogla raspoznati čiji su bili. Sve mi je malo mutno."

"Osim tvog tate i mene,ovdje su bio Manuel i Paulo."

"Šta je Paulo radio ovdje? Ko je njega zvao?" Ljutito je skupila obrve.

"Mi dušo. Kada se desila nesreća,odmah je došao. Bio je jako zabrinut za tebe.Rekao nam je šta se desilo."

"Povrijedio me mama. I sad bih ja opet trebala s njim pričat' k'o da se ništa nije desilo. E pa,neće moći."

"Popričajte pa vidi šta on ima za reći."

"Mislim da je on rekao svoje."

"Pokušaj samo. Fin je on momak."

"Uredu. Kako god."

"Mi idemo na razgovor s tvojim doktorom,pa se vidimo kasnije."

"Uredu.Vidimo se." Nasmiješila se.

Mell je bila jako umorna i utonula je u san. Baš na izlasku, gdin. i gđa. Reyes su sreli Lanzinija i Paula.

"Posjete su počele. Kako je Mell?" Pitao je Lanzini.

"Probudila se. Sad smo bili kod nje." Odgovorila je gđa.Emilia.

"Ozbiljno? To je super.Možemo kod nje? Mislim ako je ona raspoložena za posjetu."

"Da. Samo vi."

"Aj ti Paulo prvi." Lanzini je laktom gurnuo Paula.

"Okej." Drhtavom rukom je otvorio vrata jer se plašio kako će Mellani reagovati kad ga vidi.

Kada je ušao,Mell je spavala.

"Mellani, drago mi je da si dobro. Došao je tvoj glupi prijatelj. Ne znam jesi li čula šta sam ti govorio ali se nadam da jesi." Polako je prišao njenom krevetu.

"Onda bi znala koliko mi je žao što sam se debilski ponio prema tebi. Nedostaješ mi i želim da mi oprostiš. Znaj da mi je žao. Želim da znaš da si svo vrijeme ti bila ona prava, a ja to nisam shvatio. Ti si bila ona koja je smirila moje oluje, smirila mene. Hajde,reci nešto. Bilo što."

Mell je sve to čula, ali je htjela sve čuti do kraja.

"Uredu. Sada ću pozvati Manua unutra. Želi te vidjeti."

Krenuo je, ali baš tada ga je Mell zaustavila.

"Paulo." Tiho je prošaptala ispod maske.

"Da."

"Sjedi."

"Reci."

"Izvinjenje je prihvaćeno."

"Drago mi je." Veselo je rekao. "Kad izlaziš?"

"Ne znam, ali jedva  čekam da odem. Dosadilo mi je biti ovdje."

"Mogu mislit'. I ja jedva čekam da izađes van."

"Zašto?" Mellani se nasmijala.

"Da sredimo neke stvari." Pomilovao ju je po ruci.

"Slažem se." Izvukla je ruku.

"Hoćeš li se vratiti?"

"Ne." Okrenula je glavu.

"Razumijem. Bravo ja." Tužno je rekao.

"Paulo.."

"Idem ja kući. Sada ću pozvati Manuela da uđe."

"Paulo, čekaj."

"Vidimo se,Mellani." Osmijehnuo se i otišao, a onda je ušao Lanzini.

"Hej, druže moj." Rekao je Manuel zagrlivši je.

"Opa, Lanzini Manuel. Falio si mi. Nije imao ko provaljivati ovih dana."

"Bas si duša. Znam, znam." Ponosno je rekao. "Kako si?"

"Bolje. Ali ne kontam ovog Paula."

"Zasto?"

"Izvinuo se i objasnio većinu toga, ali je otišao iako sam htjela da ostane. Pitao me da li ću se vratiti, ali sam rekla da neću."

"Moža je zbog tog zadnjeg otišao. Ali, znaš sta ja mislim?"

"Šta?"

"Da on misli da mu nisi oprostila. Idalje ga grize savjest."

"Ni on ne zna šta hoće." Namrštila se Mellani.

"Hoće tebe."

"Molim?"

"Mislim da mu se sviđaš tj. znam da mu se sviđaš."

"Šta?!" Glasno je povikala.

"Da,tako je. Ja sam mu morao reći šta ti osjećaš prema njemu. Molim te, nemoj me prebit'."

"Zašto si mu to rekao?"

"Situacija je bila takva,da sam mu morao reći. Sad makar znaš da su osjećanja obostrana."

"Ne znam šta da mu kažem kad se ponovo sretnemo."

"Sve će bit' uredu " Namignuo joj je. "A sviđa ti se, zar ne?"

"Ne pitaj me to kad znaš odgovor."

"Ja ne znam šta je vaš cilj. Samo patite jedno drugo sa tim ponosom, egom, inatom i neizrečenim osjećanjima."

Manuel se namrštio.

"Pustite te gluposti i razgovarajte k'o ljudi."

"Misliš da treba tako?"

"Znam. A sad idem ja, vidimo se." Poljubio ju je u obraz.

"Ajde."Mahnula mu je.

Sada je Mell opet ostala sama u 4 zida razmišljajući o Manuelovim riječima od maloprije.

"Kad ću više izaći?" Promrmljala je prevrčući očima.

Čulo se kucanje. Mell se malo uspravila i usmjerila pogled ka vratima.

"Dobar dan,Mellani."

"I vama,doktore Garcia."

"Kako se osjećaš?" Pitao je dok joj je provjeravao infuziju.

"Bolje. Hvala."

"Ovo ti više neće trebati." Rekao je skidajući joj masku s lica.

"Kad cu moći kući?" Znatiželjno je pitala.

"Dok obavimo nalaze i utvrdimo je li sve uredu sa tvojim srcem."

"Hoće li to biti brzo?"

"Najvjerovatnije. Danas ćemo uraditi par njih, a sutradan ostatak. Možda čak sutra budeš puštena na kućnu njegu."

"To je divno.Jedva čekam." Doktor se samo nasmijao na ovo i napustio sobu.

Dohvatila je svoj novi mob sa nocnog ormarića.

/Manuu/ Sretno je ciknula.

/Nema ni 15 minuta kako sam otišao,a ti me odmah zoveš
Zar stvarno ne mozeš bez mene?/ Nasmijao se.

/Pusti to,imam odlične vijesti./

/Kakve?/

/Danas ću uradit' par nalaza i sutra ostatak,tako da postoji mogućnost da sutra dođem kući./

/Ozbiljno? To je predobro. Konačno ću te moći smarati. Valja nadoknadit' sva propuštena druženja. Jedva čekam./

/I ja./ Nasmijala se Mell.

/Al' prije svega toga ćeš popričati s Paulom./

/Uredu,Manu.Vidimo se./

/Jedva čekam./

Mell je poklopila a uzbuđenje u njoj je raslo.

"Još malo."

(...)

"Rezultati jučerašnjih nalaza su dobri.Sa srcem je sve uredu.EKG je odličan, a i ovi novopristigli nalazi su također uredu.Samo se moraš paziti.Dobro si,ali za svaki slučaj pazi."

"Hoću,doktore.Hvala."

"Nema na čemu,Mellani.Sada će te mama preuzeti i možeš fino kući."

"Uredu." Doktor je izašao, a njena mama je ušla.

"Dušo,idemo kući."

"Znam. Idalje ne mogu da vjerujem." Mellani je bila i više nego uzbuđena.

"Donijela sam ti odjeću. Presvuci se iza ta zavjese i ajmo."

Mellani se začaskom presvukla,a mama joj je počešljala kosu.

"Gdje je tata?"

"Nije mogao doći.Na poslu je,ali sam mu uglavnom javila da izlaziš."

"Super.Ajmo odavdje."

Mellani je odahnula kad je napustila bolnicu.

"Zaboravila sam kako izgleda svijet oko mene."

"Želiš li nešto pojesti?"

"Jos pitaš.Vozi, mama.Bilo gdje." Raširila je ruke.

"Znam jedno fino mjesto."

"Gdje je to?"

"Jest da je malo dalje,ali nema veze. Idemo u Alto Palermo."

"Odavno nisam bila tamo."

"Zato i idemo tamo.Imaju dobru picu.."

(...)

Nakon zabavnog popodneva u šopingu,Mell je došla kući.

"Dome slatki dome." Zagrlila je vrata na šta se njena mama nasmijala. "Mama,mogu li ja danas otići do Paula?"

"Zašto?"

"Trebamo razgovarati."

"Hoces li moći sama? Mislim,tek si izašla iz bolnice."

"Mislim da ću moći. Ako mi bude trebala pomoć, nazvaću te."

"Obavezno. Nemoj se igrati." Mama ju je strogo pogledala.

"Uredu."

"Idem sad." Rekla je Mell obuvajući patike.

"Pazi se."

"Hoću .Ovaj put se ne trebaš brinuti." Zagrlila ju je.

"Samo polako."

"Dobro,mama.Vidimo se."
Srce joj je kucalo,a nervoza je rasla.

Kako ce proteći razgovor? Hoće li opet izbiti svađa? Hoćemo  li Mell ponovo oticići kući u suzama? Dlanovi su joj se znojili.Tako nije ni shvatila da je doslllša do Paulove kuće.Shvatila je to tek kad se zapucala u ogradu.

"Mrš. Glupa ogrado." Promrmljala je i krenula prema vratima.

Ruka joj je drhtala dok se približavala zvonu.. Konačno je skupila hrabrosti da pozvoni. Molila je Boga da se Paulo ne pojavi ispred nje.Vrata joj je ipak otvorila Fiorella.Bila je jako iznenađena.

"Otkud tebe?" Pitala je Fiorella zagrlivši ju.

"Želja mi je ispunjena." Pomislila je Mell u sebi dok je uzvraćala zagrljaj.

"Danas sam konačno izašla iz bolnice."

"To je divno. Uđi." Fiorella se pomaknula s vrata,te je Mell nesigurnim koracima ušla u kuću.

"Sada ću ga pozvati."

"Kako znaš zašto sam ovdje?"

"Ukopčala sam sve. Sad ću ja." Rekla je Fiorella odlazeći na sprat.

Mell je razgledala mjesto koje je napustila prije skoro 2 sedmice.

"Imaš posjetu."

"Ko je?"

"Vidjet ćeš. Ajde." Mell je čula čitav razgovor iz dnevnog.

"Evo idem." Čuli su se koraci niz stepenice.

Mell je progutala knedlu u grlu, ali pogled, od neke tačke na zidu, nije dizala.

"Idem ja dalje." Rekla je Fiorella ulazeći u kuhinju.

Paulo je na trenutak zadrhtao kada je ugledao Mellani.

"Ovaj..otkud ti ovdje?"Pitao je prolazeći prstima kroz kosu.

"Došla sam da nastavimo razgovor koji nismo završili."

"Uredu. Poslije tebe." Pokazao joj je rukom na vrt.

Sjeli su na malu klupicu u vrtu.

"Zašto si otišao onako?"

"Zato što sam ja kriv za sve. Zbog mene si završila u komi. Mogla si ostati nepokretna ili nesto još gore. To bi me pratilo kroz čitav život. Ne bih si to mogao oprostiti."

"Eto, sad sam hvala Bogu živa i zdrava."

"To je najbitnije. Kako si?"

"Bolje. Nalazi su mi uredu. Danas sam izašla. Nedostajala mi je okolina."

"Kao i ti meni" Paulo je pomislio u sebi.

"Meni je žaoo što sam ti ono rekao." Spustio je svoju ruku na njenu, a ona ju je izvukla.

"Bilo pa prošlo."

"Ne mogu se okaniti tih misli. Nonstop mi je u glavi ta noć. Sjećm se tvojih suza onog dana kad si dala otkaz. Ne volim kad sam razlog nečijih suza."

"Ne bediraj se džaba."

"Nije džaba. Zašto mi nisi rekla za svoje srce?"

"Nisam željela da znaš previše o mom životu i nisam željela otkaz niti ikakvo sažaljenje."

"Zašto bi to pomislila? Nikada to ne bih uradio."

"Zato sam ja to uradila."

"Nisi trebala."

"Jesam i ne želim pričat' o tome, molim te."

"Kako želiš. Dolazio sam ti u posjetu."

"Znam. Čula sam."

"Ne znam jesi sve čula, ali sve je bilo od srca.

"Ne trebas me tješiti sad."

"Ja sam samo iskren."

"A ono da ti je stalo do mene?" Stidljivo je pitala.

"Sve što sam ti rekao je istina. Ti si neko i nešto u mom životu. Značiš mi i jedva sam čekao da te vidim." Mell je zapazila Paulovu pomalo rasječenu šaku.

"Šta je to?" Odmah ga je uhvatila za ruku.

"Udario sam se."

"Kako?Zašto?Gdje?Kad?"

"Na našem mjestu. Sjedio sam,plakao,lupao u kamen i pokisnuo. To je bilo na dan nesreće. Morao sam se nekako istresti."

"Ajme, mogao si se gadno povrijediti." Nježno je prešla prstima preko njegove rane, a onda je ruku povukla k sebi.

"Uredu je. Ne smeta mi."

"Kako ti neće smetati?Pa šta da ti se nešto desilo?"

"Preživio bih." Nasmijao se.

"Ne šali se s tim,Paulo. Nemoj se povrijeđivati zbog mene. Nisam vrijedna. Niko nije."

"Jesi,vrijedna si. Više nego što misliš."

"Šta?"

"Da.Velika sam kukavica bio taj dan,a i sada sam.Trebao sam te zaustaviti i reći ti kako se osjećam.Da sam te barem zaustavio,ono se ne bi desilo."

"Nemoj se kriviti.Ni slučajno.Nisi ti kriv."

"Kako nisam?Zbog mene si srčani dobila. Alo! Zbog mene si se mogla ne probuditi.Kako bih živio s tim?Ne bih to sebi oprostio.Nikada."

"Zašto?"

"Zato što si mi bitna.Prava osoba mi je bila pred nosom.Ona koja me shvatila,smirila mene i moje nemire.Ti si bila tu svo vrijeme.Želim da i sada budeš.Danas,sutra i zauvijek."

"Ovaj..ja..ne znam šta da kažem."

"Ne znam šta zelis reći,ali znam šta osjećaš."

"Ou."Spustila je glavu.Paulo joj je rukom podigao bradu.

"Šta je bilo?"

"Ne znam.Ne osjećam se vrijednom."

"Slušaj,meni si mnogo vrijedna.Meni si.."

"Prijatelj?"Pitala je Mell.

"Sve." Ispravio ju je.

*s razlogom je u Italicu😁*

Približio joj se i lagano svojim usnama dotakao njene. Mell je uzvratila, a rumeni obrazi i leptirići u stomaku su se opet pojavili.

"Ovo sam trebao odavno uraditi." Nasmijao se kao i Mell.

"Drago rumeno." Zagrlio ju je.
Mell je spustila glavu na njegovo rame i udisala miris njegovog parfema. Samo su šutili.

"Najbolje je ovako." Rekao je Paulo. "Jesi li sad shvatila koliko mi značiš?"

"Da."

Paulo se samo nasmiješio i u sebi zahvaljivao Bogu na ovom trenutku.

"Paulo,ručak je na sto...lu." Fiorella se iznenadila kad je vidjela prizor.

"Evo idemo."

Mell i Paulo su sjeli za stol,a Fiorella se samo smješkala.

"Šta je bilo?" Pitao je Paulo kroz smijeh obraćajući se Fiorelli.

"Drago mi je zbog vas.Baš ste slatki."

"Hvala."

"Čuvaj ga,Mell." Rekla je Fiorella,a Mell se samo stidljivo nasmiješila.

"Paulo,ja sada idem.Imam obaveza." Rekla je Fiorella skidajući pregaču.

"Naravno. Vidimo se."

Mell je idalje šutila i jela svoj odrezak.

"Je li sve uredu?"

"Naravno."

"Šutiš svo vrijeme. Mislio sam da si ljuta."

"Ma nisam.Neobično mi ovo sve,pa zato."

"Aha. Super. Šta ćemo radit? Danas nema treninga."

"Ja sam samo došla razgovarati. Kasnije idem kući.Ne želim smetati." Mell je slegnula ramenima.

"Slušaj,ti mi nikad nećeš smetat'. Ne lupaj,mala." Pomilovao ju je po obrazu. "Je l' uredu?"

"Da." Klimnula je glavom.

Nakon ruča,Mell je oprala suđe,jer je Fiorella otišla.

"Zar stvarno moraš ići?"

"Ne moram ali.."

"Molim te,ostani." Paulo je sklopio ruke.

"Zašto?"

"Sam sam i dosadno mi je."

"Ajde,gunđavi ananasu."

"Ananas?"

"Pa da.Sjećaš se onog repića?"

"A da."Nasmijao se. "Pravi sam slatkiš na toj slici."

"Hvalisavac."

"Mora i ti neko, draga." Zagrlio ju je preko ramena. "Nego,koji ćemo film? Dame biraju."

"Dear John."

"To je neka romantika, zar ne?" Paulo je rukama pokrio oči.

"Da, zašto?"

"Nisam baš navikao na takve filmove."

"E pa,navikni se,Dybala."

Mell je na laptopu našla film. Sjela je na kauč, te se pokrila dekom. Paulo je sjeo pored Mell i zagrlio ju.

"Ko ti je rekao da sjedneš tu?" Podigla je obrvu.

"Imam pravo,mala."

"Nemoj ti meni mala." Oponašala ga je "Ponosiš se što si viši od mene deset centimetara."

"Bolje išta nego ništa,ljubavi."

"Ljubavi?"

"Pa da." Spustio je glavu da ju pogleda. "Zar nisi?" Osmijehnuo se slatko i vratio pogled na film.

Mell se nasmiješila i naslonila
glavu na njegovo rame.

"Sve što trebam si ti." Paulo je ponavljao riječi za Johnom.

"Ti to meni?" Pitala je Mell.

"Ma kakva ti. Čitam šta ovaj glumac govori."

"Mrš."

"Ali se to i na tebe odnosi." Poljubio ju je u obraz.

(...)

"Nisam znao da je ovaj film tako zanimljiv." Paulo se protegao ustavši s kauča.

"Vidiš da znam izabrati."

"Je l' ti sada ideš kući?"

"Da."

"Zar moraš?"

"Pa trebala bih. Zašto ne pozoveš Lanzinija da ti pravi društvo?"

"Pozvao bih ga,al ima nekih obaveza."

"Ajooj,želiš li da ostanem? Da ne budeš sam?"

"Ako već insistiraš."

"Bas si duša." Nasmijala se Mell.

"Tvoja duša." Zagrlio ju je.

"Zasto moja?"

"Eto tako. Ja sam samo tvoj."

"Otkad to?" Podigla je obrvu.

"Nemoj me testirati, Mell." Nasmijao se.

"Kako te samo mogu iznervirati." Podsmjehivala se.

"Jesi opasna." Ponovo ju je zagrlio.

"Znam,zar ne? Zašto me stalno grliš?"

"Ne želim da mi opet odeš." Tužno je spustio glavu.

"Ne brini se. Nećeš  me izgubiti. Neću otići.Nikada." Prošla je prstima kroz njegovu kosu.

"Sigurno?"

"100%." Rukovali su se malim prstom.

"Baš sam pospan." Paulo je protrljao oči.

"Pa idi onda spavaj.Odmori se."

"Hajde sa mnom." Povukao ju je za ruku.

"Molim?" Mellani se sjetila pijane scene s Paulom.

"Izvini ako sam te podsjetio na ono.Nisam tako mislio.Barem budi pored mene."

"Ajde.Kad ne smiješ sam." Kiselo se nasmiješila.

Mell je sjela na krevet i ispružila noge.

"Tu sam. Ne moraš se plašiti." Potapsala je mjesto pored sebe.

Paulo joj je prišao i stavio jastuk u njeno krilo.

"Cemu to?"

Paulo je šutio i legao joj u krilo.

"Puno bolje." Uzdahnuo je.

Mell je spustila ruku u njegovu kosu i lagano ga češkala.

Uslikala je taj prizor i postavila na story.

/happiness😇❤/

(...)

"Mellani, gdje si ti dosad?"

"Bila sam kod Paula?"

"Jeste razgovarali?"

"Da."

"I?"

"Sve smo riješili i sada smo u vezi. Valjda."

"To je divno,dušo."

"Hvala,mama."

"Kad će vjenčanje?" Dobacio je tata iz kuhinje na što su se i Mellani i mama nasmijale.

"Drago mi je što si konačno sretna i što si nasla nekog ko te usrećuje."

"I meni isto.Nadam se da će potrajati.Nego,idem se odmoriti."

Mell je odlučila sve ispričati Sandru.

"Braco,bila sam u komi deset dana.Bilo mi je grozno i posvađala sam se s Paulom.No,danas smo riješili nesuglasice i poljubio me.Rekao je da je to trebao odavno uraditi.Tako sam sretna.Samo mi je žao što ovu srećune mogu podijeliti s tobom."

Suza joj je skliznula niz obraz dok je gledala Sandrovu polovinu sobe.

*emotivne slike😷Sandro i Mell*

"Da si barem tu,braco moj dragi. Ne bih te pustila da odeš.Nikada." Prešla je dlanom preko obraza maknuvši suze.

/manulanzini respondido a su historia 😍😍😁😁😁/

/hmm..😆😋/

/paulodybala respondido a su historia-amoreee❤/

/❤❤/

-Izvolite. Nadam se da vam se sviđa. IMA 2,908 RIJEČI! Nadam se da nije bio dosadan, jer je baš dug. Bilo je tu neka komplikacija, ali ajde..😛 OBAVEZNO ostavite mišljenje u komentaru. Ostavite i vote. 😁😅 Do sljedećeg čitanja. Poyy💙