"Jesi sigurna da si dobro?" Pitao je paničar Enzo.

"Jesam."

"Lik je zakočio ispred tebe. Nije te udario? Da ga udarim?"

"Aman, Enzo. Dobro sam. Momak se izvinuo. Sve je uredu."

"Super onda. Ako bude problema, zovi me da ih riješim."

"Neka." Nasmijala se. "Idem popiti neko osvježenje. "Došla je do stola s pićem, te sebi nasula nekog soka.

Nakon što ga je popila, postalo joj je vruće, te je malo izašla u hol (predvorje) hotela.

"Kako je zagušljivo." Rekla je samoj sebi dok se rashlađivala rukama.

Pitala se šta li sad Paulo radi. Da li misli na nju?

"Kako će misliti kad je odustao od nas?" Pomislila je.

Krenula je nazad, jer bi Enzo čitav hotel dignuo na noge ako bi vidio da je nema. Krenula je uz stepenice, ali je štiklom zapela za stepenicu. Sva sreća, dočekala se na ruke.

"Uredu si." Odahnula je obraćajući se malenom biću koje je raslo u njoj.

Ustala je da uzme štiklu, ali ju je nečija ruka preduhitrila.

"Nemam tri ruke, zar ne?" U sebi je postavila najgluplje moguće pitanje.

Kada je podigla glavu, prepoznala je momka sa parkinga.

"Mislim da je ovo vaše." Osmijehnuo se kutom usana.

"Hvala." Mellani je blago uzvratila uzimajući štiklu. Sjela je na stepenice.

"Ja ću." Uzeo je štiklu i obuo joj ju, a zatim sjeo do nje. "Izvolite. Kao Pepeljuga." Nasmijao se.

"Možemo na "ti", jer sam još uvijek mlada."

"Naravno."

"Nisi trebao."

"Džentlmenski se ponašam prema ljepšem polu."

"Onda hvala, džentlmenu." Nasmijala se Mellani.

"Federico." Pružio joj je ruku. "Bernardeschi." Dodao je.

"Mellani Reyes." Lagano mu je protresla ruku.

"Da ti pomognem." Pomogao joj je da ustane.

"Hvala."

"Pa, Mellani..ako se sretnemo treći put, častim te." Pokazao je svoj predivni osmijeh.

"Svakako." Odgovorila vraćajući se na večeru.

Važi li ono "treća sreća najveća" ?

"A tu si ti."

"Da, Enzo. Tu sam. Bilo mi je vruće, pa sam malo izašla u hol."

"Aha."

"Gdje je Adriano?"

"Nemam pojma. Trebao bi biti tu negdje." Slegnuo je ramenima. "Idem ja po piće."

"Ajde." Mellani je sjela za stol i zamišljeno listala vijesti na Instagramu.

Svi su uglavnom objavili kako su ona i Paulo prekinuli, te da se on ponovo vratio Seleni. Prevrnula je očima ostavljajući mobitel u torbicu. Uzdahnula je uzimajući komadić ribe sa stola. Jedva čeka da rodi malenu bebicu. Nažalost će odrastati bez oca.
Ponovo su joj se crne misli počele motati po glavi.

"Zašto dama sjedi sama?" Čula je njegov kratki smijeh. "Opet se srećemo."

"Zdravo." Osmijehnula se.

"Idemo?" Pružio joj je ruku. "Moram ispuniti ono što sam rekao." Mellani je prihvatila ruku, te su došli do stola s raznim pićima.

"Šta želiš?"

"Nešto što nije alkoholno."

"Ozbiljno?"

"Da. Ne pijem, jer sam trudna, i inače ne konzumiram takvu vrstu pića."

"Ou." Počešo se po vratu. "Izvoli."

Pružio joj je neki ledeni voćni koktel.

"Hvala."

"Otkad si u drugom stanju ako smijem znati?"

"Već mjesec dana."

"Aha. Imaš muža, momka?"

"Ne, nemam muža." Nasmijala se. "A momka sam imala."

"Pa zna li on to?"

"Da."

"I? Presretan je, zar ne?"

"Ne znam." Odmahnula je glavom. "Ne razgovaramo više."

"Aha. Izvini na radoznalosti."

"Ma nema veze. Sve pet."

"Je li ti živiš ovdje ili?"

"Ne, ne. Inače živim u Argentini, ali sada više u Italiji."

"Super. I ja ovdje živim."

"U Rimu? Možda smo komšije."

"Ne živim u Rimu." Nasmijao se.

"Nego?"

"Živim u Torinu, jer sada igram za Juventus."

Mellani su se zjenice raširile na sami spomen tog grada i kluba.

"Jesi dobro?" Pitao je Federico.

"Naravno samo..i ja sam bila tu jedno vrijeme sa svojim momkom."

"Slatko. Kako se zove?"

"Paulo Dybala." Nekako je to prebacila preko usta.

"Moj saigrač." Federico je bio zbunjen na što je Mell klimnula glavom. "Nisam znao."

"Da." Uzdahnula je.

"Molim te, izvini."

"Zašto?"

"Ne znam zašto sam te uopšte pitao takve stvari, jer su privatne prirode."

"Nemaš brige, ionako pola ljudi zna..tako da..opusti se."

"Uredu onda. Meni je vrijeme da idem. Nadam se da ćemo se ponovo sresti."

"Vidjet ćemo." Nasmijala se.

"Vidimo se, Pepeljugo." Osmijehnuo se poljubivši ju u obraz. "Drago mi je što sam te upoznao."

"Također. Vidimo se."

(...)

"I tako sam se upoznala s njim." Rekla je Mellani za doruckom aludirajući na Federica.

"Opaa, mislim da sam čuo za njega par puta." Rekao je Adriano.

"Ja nisam, vjeruj. Ne cini se loš, fin je, ali..."

"...je Paulov saigrač." Dovršio je Adriano. "To nije razlog da se ne družiš s Federicom. Boli te briga. I doticni gospodin je nastavio sa svojim životom. Nastavi i ti."

"Hoću, ali šta ako ga sretnem tamo?" Mellani mu je uputila žalostan pogled.

"Samo jako. Ponosno, podignute glave i sa osmijehom."

"Hvala, rođače."

"Nemaš brige, Melli Pelli."

Mellani je nakon doručka sjedila u dnevnom i listala Instagram, kada joj je došao zahtjev za praćenje.

"Otkad ga nije bilo." Nasmijala se otvarajući zahtjev.

/fbernardeschi quiere seguirte/

"Džentlmen."

Prihvatila je njegov zahtjev i usput ga zapratila.

"Možda je Adriano upravu."

(Torino)

/mellreyes accetta la tua richiesta/

"Evo male Pepeljuge." Osmijehnuo se Fede listajući njen Insta profil.

Naletio je na sliku koju je Mellani upravo objavila.

#tb #BuenosAires✌😛

25,635 likes, 1421 comments

(Rim)

"Opaa!! Adriano, Federico joj lajkao sliku!" Vikao je Enzo, a Adriano se odmah nacrtao u njenoj sobi.

"Tiše, budalo. Treba te čitav Rim čuti." Mellani je prevrnula očima.

"A evo i komentara."

"Enzo, prestani."

Mellani se zacrvenila kada je vidjela Federicov komentar.

@fbernardeschi /😻👌/

@mellreyes /@fbernardeschi ❤/

"Već se skontali." Našalio se Adriano.

"Ajde vas dvojica van. Kasno je i želim da spavam."

"Idemo, evo. Sretno s njim." Rekao je Enzo na izlazu.

(Torino)

Mellani je Federica očarala na prvi pogled. Želio bi ju vidjeti još koji put. No, odlučio je da nikome ne govori o njoj. Nije neko ko previše priča o sebi.

Velika utakmica je za par dana i želi se fokusirati na nju iako potajno pomisli na Mellani.

Polako se pridigao i krenuo na trening. Među predzadnjima je izašao na teren trening kampa Vinovo.

"Pozdrav, Fede."

"I tebi, Barza." Mahnuo je Barzagliju. "Dobro jutro, konkurencijo." Nasmijao se bratski grleći Paula.

"Također." Paulo je uzvratio osmijehom. "Kako se snalaziš?"

"Malo po malo. Jučer sam došao umoran k'o pas iz Rima."

"Bio si u Rimu? Šta si radio tamo?"

"Tu se održavala neka humanitarna večer."

"Mislim da sam cuo za to. Obnavljaju dječiji dio te dugogodišnje bolnice."

"Da."

"Želio sam doći, ali nisam mogao."

"Bitna je namjera, brate." Federico ga je potapšao po ramenu.

Tada su začuli trenera.

"Alo, dame." Obadvojica su se okrenula, a ostali su se valjali od smijeha. To je toliko čudno i smiješno izgledalo, jer su obadvojica bili izgubljeni slučajevi.

"Bernardeschi, Dybala, može li kafica?"

"Može, treneru." Odgovorio je Bernardeschi smijući se. "Ja bih ipak čaj, ali s limunom, a ovaj će kafu." Pokazao je prstom na Paula.

"Uredu onda." Trener je stavio ruke iza leđa i duboko uzdahnuo. "Ostali trcite petnaest krugova", ostali su krenuli trčati, kao i ova dvojica, ali ih je trener zaustavio, "a vi dame trideset."

Obojica su se pobunili, ali su ipak morali trčati. Dok se ostatak tima razgibavao, oni su idalje trčali.

"Istrčite još tih šesnaest krugova, pa ću vas častiti čajem s limunom i kaficom." Čak im se i trener smijao.

(...)

"Au, au." Svaki drugi korak su jaukali.

"Moje noge." Paulo je jedva sjeo na klupu u svlačionici, a Fede se prostrao po podu.

"Vidi ovih." Smijao im se Barzagli.

"Hoćete s nama na čaj i kaficu?" Higuain je napućio usta praveći se da ispija kafu.

"Šutite, molim vas." Paulo se pokrio peškirom po licu, a Federico je jedva ustao s poda.

Nekako se presvukao i krenuo kuć. Dobro je pa nije dosao pješke.
Isto tako i Paulo. Čim je došao u stan, legao je na kauč.

"Šta je tebi?" Nasmijao se Fede.

"Buraz, svaki dio tijela me boli."

"Zbog čega? Da nisi nešto skrivio?" Ubacio se Nahuel.

"Ma Bernardeschi i ja smo malo pričali i dobili trideset krugova, a ostali petnaest kao i obično. Još smo se nakon toga razgibavali i igrali."

"Au, brate. Samo polako." Potapšao ga je Nahuel po ramenu na šta je Paulo jauknuo.

"Polako."

"Idi buraz u kupatilo. Napravi si toplu kupku i opusti se. Nećeš moći s upalom mišića igrati protiv Milana."

"Budem." Uzdahnuo je.

"Je l' ti se javljala ona gospoja ikako?" Pitao je Fede počešavši se po vratu.

"Nije."

"Čudi me." Ironično se nasmijao. Tada je Paulu stigla poruka na Instagramu.

"Bolje da sam šutio." Fede je prevrnuo očima.

"Daj, buraz." Paulo je uzeo mobitel i otvorio poruku.

/Hej./

/Pozdrav./

/Šta ima?/

/Upala mišića. Crk'o sam.🙈/

/Ajme, Paulo. 😅/

/Zabušant sam.😝/

/Izvini što se nisam javljala 2 dana. Trebalo mi je vremena da razmislim./

/O čemu?/

/O svemu, a posebno o nama./

/??/

/Paulo, nikad te nisam prestala voljeti./

/Selena, ne bih o tome./

/Znaš šta je bilo prošlu noć. Znam šta osjećaš. Možda da ponovo pokušamo./

/Ne znam baš. Znaš šta se desilo prije./

/Znam, ali želim da počnemo sve ispočetka./

/Ne znam. Razmislit ću. 😶/

/Znaj da sam tu. Uvijek.❤/

/Uredu. :)/

Odložio je mobitel na punjenje i otišao u "svoj spa centar". Sjedeći tako, razmišljao je o razgovoru sa Selenom. Nije znao šta da joj odgovori. Nije volio Selenu, ali opet ima tu nešto. S druge strane, o Mellani misli 24/7 iako je odustao od njihove ljubavi. Želio je znati da li je i sa njom isti slučaj. Nakon kupke, obukao je trenerku i majicu kratkih rukava, te odmah sjeo do Nahuela.

"Buraz, učini mi uslugu." Rekao je uputivši mu molećiv pogled.

"Da?" Upitno je podigao obrvu.

"Idi na njen Instagram."

"Zašto?"

"Da vidim nešto."

"Odustao si od nje, a sad ju preko mene uhodiš."

"Molim te."

"Ajde evo." Nahuel mu je pružio svoj mobitel.

"Hvala, buraz." Paulo je prelistao svih 100 objava na njenom Instagramu.

Tada je shvatio da je obrisala sve slike s njim.

"Sve je obrisala."

"Razumljivo. Nemoj se nadati boljem."

"Evo ova slika je postavljena prije 17 sati." Ušao je u komentare te slike.

Listao je tako sve dok mu za oči nije zapao jedan komentar od kojeg je malo pretrnuo.

"Paulo, jesi dobro? Preblijedio si."

"Vidi ko joj je komentarisao sliku."

Nahuelu je okrenuo mobitel, prstom pokazujući na Federicov komentar.

"To više ionako nije tvoja stvar." Nahuel je slegnuo ramenima.

"Izvoli. Ne želim to gledati više." Paulo je ostavio mobitel i naslonio glavu na jastuk.

"Sam si kriv." Nahuel je uzeo mobitel slegnuvši ramenima.

Paulu se bacio na razmišljanje. Da li između Federica i Mellani postoji nešto? Ali, opet, Nahuel je upravu. Ne treba ga biti briga. Sam je kriv što je odustao.

"Nećeš ništa pokušati?" Pitao je Nahuel.

"Ne znam."

"Hoće nešto pokušati, Nahuel." Javio se Fede. "U slučaju Selena." Fede je bio totalno nezadovoljan Paulovom odlukom i ponašanjem.

(Rim)

"Stvarno i vas dvojica idete sa mnom?" Pitala je Mellani oblaćeći jaknu.

"Naravno. Ne možeš i ne smiješ sama."

"Pazite me k'o da sam malo dijete." Sjela je na krevet da obuje gleznjače.

"I jesi. Imaš malo dijete u sebi. Treba ti briga i zaštita 24/7."

neuerbae znam da je rečenica trosmislena😶

"Eh onda, kad mi se ako Bog da rodi dijete, budite mu dadilje."

"Mislio sam da nikad nećeš pitati."

"Primorana sam, Adriano. Samo mi nemojte izluditi dijete. Pogotovo ti, Enzo."

"Šteta. Baš sam mislio da vama dvoma pravimo podvale."

"Jao, Bože." Mellani se udarila rukom po čelu.

"Polako s tim gleznjačama, ženo. Peta je to. Prosut ćeš se."

"Nosim petu pola svog života. Zato šuti, Adriano. Dobro sam."

"Uredu. No, zasto ideš u Torino na tekmu? Zbog Federica, zar ne?"

"Pa da. Željela bih da se upoznamo."

"Auu. Mellani i Federico!" Povikali su Adriano i Enzo.

"Ajde, idemo. S vama ću zakasniti kakvi ste, iako krećemo 5 sati prije tekme. Adriano, ti vozi. S ovim ćemo stići u Torino do sljedeće godine." Pokazala je na Enza koji se namrštio."Znaš i sam da je tako, rođače. Ne ljuti se." Poljubila ga je u obraz. "Znaš da te volim." Nasmijala se.

"Neću ja voziti."

"Zašto ne?"

"Jer ćemo ići avionom. Dug je put do Torina autom. Trebalo bi nam nešto više od šest sati da dođemo."

"Uredu onda."

"Taxijem ćemo do aerodroma i onda će biti Zdravo Torino." Raširio je ruke.

"Ajde, da požurimo onda." Mellani je na izlazu zakopčala jaknu i stavila ruke u džepove. Odmah su uspjeli naći taxi.

"Gdje želite." Pitao je taxista kad su sjeli.

"Do aerodroma." Rekao je Adriano.

"Može." Taxista je klimnuo glavom i nagazio. "Bit ćete tamo za čas posla."

Mellani je uzela mobitel i "trenutnu" sliku okačila na story.

on my way to...✈

Nakon par minuta joj je stigao odgovor na story.

@fbernardeschi respondido a su historia

/let me guess..🙈to me? Torino*? 😂/

/we'll see..😂/

"Evo nas."

"Hvala puno." Adriano je platio taxi, te su se brzo ukrcali na avion.

"Evo me, Torino." Prošaptala je Mellani, dok je u stomaku osjećala nervozu.

(Torino)

"Evo nas. Spremni, zdravi, pravi, čitavi." Rekao je Paulo stavljajući ruke na kukove.

"Može li kafica, Dybala?" Dobacio je Barzagli.

"Neka, hvala." Nasmijao se i prišao Federicu. "Možemo li popričati?"

"Naravno. Reci."

"Ti znaš moju bivšu?" Pitao je, a Federico je upitno podigao obrve. "Mellani."

"Onako. Upoznali smo se."

"Gdje?"

"Nije bitno, ali se znamo odnedavno." Prekrižio je ruke.

"A komentar na onoj njenoj slici?"

"Znači, zbog toga si došao." Federico se osmijehnuo kutom usana. "Nemoj mi reć' da si ljubomoran."

"Nisam to rekao."

"Brate, to je bilo prijateljski. Cura je super,ali je ne poznajem dobro. Nemaš razloga biti ljubomoran." Federico ga je potapšao po ramenu prošavši pored njega.

Uzeo je mobitel i ponovo se javio Mellani.

/Hello. 😜/

/Yoo./

/Šta ima?/

/Putujem evo./

/U Torino? 😁/

/Ne budi uporan.😂/

/Upornost se isplati.😅/

/Šta ti radiš?/

/Evo me na stadionu. Trening imamo./

/Ajde, idi onda. Ne zabušavaj. Možeš dobiti 30 krugova.🙈/

/Već jesam. Neki dan. I ja i Dybala./

/Bože 😂 Pa idi onda./

/To se ti brineš?😅/

/Ne.😂/

/Sigurno.😈😂/

/Ajme, šutii.🙈😅/

/Šutim🙊ali ti moram reći nešto./

/Reci./

/Dybala me pitao da li te znam. Spomenuo mi je i onaj moj komentar na tvojoj slici./

/Šta njega briga?😑😠/

/Nema razloga biti ljubomoran. Ali stvarno./

/Ionako je nastavio dalje sa onom svojom.😝/

/Ali, sve sam mu fino objasnio./

/Hvala, Fede.❤/

/Ma ništa. Idem ja sad.😘/

/👋/

Federico se vratio treningu, a Mellani putovanju. Za manje od pola sata će sa svojim rođacima sletjeti u Torino.

"Jesi uzbuđena?"

"Zbog čega?" Skupila je obrve gledajući u Enza.

"Pa znaš. Zbog Bernardeschija i Dybale."

"Ne. Vjeruj da nisam. Samo ću vas poslušati. Ponosno, podignute glave i s osmijehom."

"Tako treba."

(...)

Sletjeli su u Torino. Došli su 3 i pol sata ranije.

"Šta ćemo sada raditi? Dosli smo k'o budale ranije." Mellani je iznervirano prošla prstima kroz kosu.

"Polako, trudnice. Idemo u šoping nesto popiti i pojesti i onda na tekmu." Enzo je prebacio ruku preko njenog ramena.

"Idemo onda. Baš sam gladna."

Sjeli su u neki kafić u šoping centru, te naručili picu, peciva i čaj. Trudnički mentalitet je ponovo proradio. 😅

"Beba će biti napredna koliko njena majka jede." Nasmijao se Enzo.

"Naravno." Mellani je to ponosno rekla punih usta.

"Diši, Melli Pelli."

"Mrš." Odbrusila mu je uzimajući komad pice.

Za to vrijeme se Fede pripremao za utakmicu. Primijetio je i Paulovo čudno ponašanje zbog onog komentara.

(...)

"Konačno." Enzo se oslonio na metalnu ogradu VIP lože. "Nedostajalo mi je ovo."

"Zar ne voliš Romu?" Pitala je Mellani.

"Ako živim tamo, ne moram ju voljeti." Slegnuo je ramenima.

"Eno ti Federica."

"Gdje?" Ustala je.

"Tamo. Zagrijava se." Neprimjetno je prstom pokazao na njega.

"Vidim, vidim."

"Taman za tebe."

"Šuti." Postrijelila ga je pogledom.

"Sad idu u svlačionicu i uskoro počinje tekma."

"To i ja vidim." Prevrnula je očima.

Nakon 15-ak minuta je izašla prva postava. Federico je ostao na klupi. Oboje su nervozno i sa velikim uzbuđenjem pratili tekmu. Bilo je šansi, ali nijedna nije bila ostvarena na željeni način. U 36.minuti susreta je Pjanić zatresao mrežu iz slobodnog udarca. Prvo poluvrijeme je završilo sa 1-0 za Juventus sa mnogo šansi ali i prekšaja.

Drugo poluvrijeme je bilo dosta bolje od prvog. U 65.minuti susreta je jedan igrač Milana dobio drugi žuti zbog prekršaja nad Paulom. Taj prekršaj je rezultirao kaznenim udarcem. Paulo je stavio loptu na bijelu tačku i obavio svoj posao. Golman je otisao u pogrešnu stranu.

"Gošo, gde si poš'o?"😂 *Đota kralj😂 ovo sam morala ubaciti. 😅*

Tako je bilo 2-0 za Juventus. Pet minuta kasnije je izvršena druga izmjena u domaćem timu. Teren je napustio Paulo, a ušao je Federico.
Brzo je prošlo i tih 20 minuta utakmice. Juventus je u teškoj utakmici kod kuće uspio pobijediti Milano. Mellani je odlučila sići s tribina da se ide pozdraviti sa Federicom.

Čuvari su je pustili u hodnik, jer ju znaju otprije. U hodniku je srela Marchisia, Pjanića, Ruganija, te Josephu i Michelu. Pozdravila se sa svima.

"Draga, kako si?" Zagrlila ju je Josepha.

"Odlično, ti?"

"Super. Kako je beba?"

"I više nego dobro. Samo što jedem za dvoje." Nasmijala se Mellani.

"I ja sam takva bila."

"Evo moje plavušice." Zagrlila je Michelu. "Kako si?"

"Super. Daniele je duša."

"Znam da jesam." Dobacio je Rugani, te su svi nasmijali.

-Evo,imate mali uvid o tome kakav je Federico kao novi lik ove priče. 😊 Odmah ću vam reći da se ne radi o negativnom liku, nije budala k'o Paulo. Uglavnom, u daljim nastavcima će njegove osobine doći do izražaja.  Sigurna sam da će vam postati drag. 🙈

-Federico Bernardeschi aka MY BABY numero dos! 😍😊

-Ostavite VOTE i KOMENTAR! Da do kraja priče ima 3K čitatelja. 😄

-Sljedeći dio će biti u srijedu!