Mellani je svo vrijeme gledala kroz prozor aviona razmišljajući kako će provesti dane bez Paula. Nakon par sati je stigla u Buenos Aires, te uzela taxi do svoje kuće.

Kada je stigla, pored tatinog auta je vidjela parkirano drugo auto. Začuđeno je skupila obrve i ušla u dvorište. Otvorila je vrata i osjetila miris mamine kuhinje.

"Mama,stigla sam!" Povikala je, ali se niko nije odazvao.

Stajala je na sred dnevnog s koferom pored sebe pitajući se gdje su svi.

"U vrtu smo." Konačno je cula glas svoje majke.

U svoju sobu je ostavila kofer i skinula jaknu, te se brzo zaputila u vrt. Što se više približavala, glasovi su se umnožavali. Ušla je u vrt. Imala je šta za vidjeti. Tetka, tetak, Enzo i Adriano su bili tu.

"Ne mogu da vjerujem." Stavila je ruke na kukove. "Niste se javili."

"Onda ne bi bilo iznenađenje." Tipični Adriano. Ustao je i zagrlio Mellani.

"Heej, mala Melli Pelli."

"Jesi li našao neku?"

"Kontam se s jednom. Izlazimo ono kao prijatelji, ali vidjet ću još."

"Super. Samo jako."

"A ja?" Enzo joj je prišao iza leđa, šireći ruke.

"Ti si neizostavan." Mellani se morala podići na prste da zagrli Enza, jer je k'o bandera. "Šta ima? Kako je tvoja Miriam?"

"Solidno sve. Pozdravio sam ju za tebe. Raduje se što će te upoznati."

"Super." Mell je zagrlila roditelje.

"Vidi naše male Mellani."

"Tata, rastem pomalo."

"Sigurno." Nasmijao se.

"Kako si zlato?"

"Dobro sam, mama."

"Gdje je Paulo?"

"U Italiji. Uskoro mu počinje sezona s Juventusom."

"Aha. Kako ti je bilo u Kordobi?"

"Odlično. More je predivno. Upoznala sam njegovu mamu kao i braću. Divni su."

"Izgleda da si se dobro zabavila kod svog dragog."

"Jesam, tetka."

"Momak ti je prva liga." Podigla je palac u zrak.

"Hvala." Stidljivo se nasmijala sjedajući za stol.

"Melli Pelli, trkački revanš na plaži sutra."

"Znači idalje se sjećaš svog poraza." Mell se ponosno osmijehnula.

"Nažalost. Također se sjećam da sam nosio truta na leđima."

"Pazi da te trut opet ne pobijedi."

"Ne brini, draga. Spreman sam."

"Da izgubiš?" Podigla je obrvu.

"Enzo, cura te provali." Adriano se kočio od smijeha.😅

"Neka, polako. Vidjet ćemo te sutra, Reyes."

"Čekam te, Abbadelli."

"Djeco, opustite se." Oglasio se tetak. "Večerajte, a sutra se svađajte što će neko od vas izgubit'."

"Tata je upravu. Ogladnio sam." Enzo je protrljao stomak.

Nakon večere, Enzo, Adriano i Mell su sjedili u dnevnom i zabavljali se. Roditelji su ostali u vrtu. Enzo i Adriano su sa sobom ponijeli FIFU koju nose gdje god da krenu.😂

"K'o da ste pupčanom vrpcom vezani za tu igricu."

"Vjerovatno." Rekao je Adriano. "A daj sudac!" Odjednom je povikao i podigao ruke u zrak.

"Polako s mojom bebom." Enzo je milovao džojstik kojeg je Adriano prethodno bacio na kauč zbog navodno loše odluke suca.

"Bebom?" Adriano se udario rukom po čelu.

"Ne želim da se slomi." Enzo je napućio usne.

"Kod kuće imaš dva rezervna para, ako ne i više." Adriano je bio idalje iznerviran.

"Nisam ti ja kriv što te sudac ne voli." Slegnuo je ramenima.

"Glupan. Odustajem. Najedi se trave, Atkinson."

"Odustajem i ja. Neću igrat' sam k'o budala."

"Igraj. Sudac te voli." Adriano je prevrnuo očima i sjeo preko puta Mell.

"Kako ste vas dvoje? Mislim vaša veza?"

"Dobro. Samo je šteta što smo razdvojeni, ali proći će i to."

"Upravu si. Kada si mislila ići?"

"Ne znam. Došla sam ovdje zbog mamine i tatine godišnjice braka, tako da ne znam. Koliko ćete vi ostati?"

"Oko tri sedmice. Zašto?"

"Ostat ću i ja toliko, pa se možemo zajedno vratiti u Italiju."

"Meni odgovara."

Tada je njihov razgovor prekinula Paulova poruka na Whatsappu.

"Tvoj dragi." Adriano se široko osmijehnuo. "Odoh ja ponovo FIFU igrat'." Ustao je i sjeo do Enza.

/Ljubavii😇/

/Ej, kako si?/

/Odlično, ti?/

/Isto. Družim se evo s Talijanima.😚/

/I ja evo u stanu s Fedeom i Nahuelom./

/Samo uživaj, dragi./

/Naravno, draga./

/Je l' ti nedostajem?😂/

/Još pitaš🙈Jedva sam čekao da ti se javim./

/A jesi duša.😁/

/Znam👌i ti si moja. Zauvijek./

/Ko to kaže?😐/

/Ja! Zar nije tako?/

/Može se reći.😅/

/Poludit' ću zbog tebe.🙈/

/Ajooj, slatko.😚/

/Draga Mellani../

/Reci./

/Pitao sam se kada ćeš doći.😄/

/U vezi toga..moram ti nešto bitno reći./

/Izvoli. Je l' se desilo nešto loše?/

/Nije, nego neću brzo doći./

/Ne razumijem baš.😕/

/Paulo, nećemo se skoro vidjeti./

/Ou, je li nešto zbog mene?😞/

/Rekla sam ti da nije ništa loše i ne, nije zbog tebe./

/Nego?/

/Porodično okupljanje je u pitanju./

/Razumijem😊vidjećemo se kad bude vrijeme./

/Naravno. Ne ljutiš se?/

/Ne mogu se zbog toga ljutit'.🙈/

/Dobro onda. 😊/

/Nikad se ne bih mogao ljutiti na tebe.❤/

/Hvala.😇Najbolji si./

/I ti si. Neponovljiva!/

/Volim te. 😊❤/

/I ja tebe volim, ljubavi moja.❤/

Paulo Dybala mijenja vaš nadimak u "Mell🌍❤".

/Jesi beba. Sviđa mi se./

/Znam. Idem ja sad./

/Čujemo se kasnije. Čuvaj se./

/Hoću. I ti.😇/

"To je nešto potrajalo." Adriano se okrenuo prema Mell.

"Kao da ti tako ne bi sa svojom."

"Vjerovatno. Mislim, ono, izlazimo mi al' ne znam da li da ju pitam za vezu."

"Zašto ne?"

"Zato. Ne znam da li joj se sviđa moja osobnost."

"Ti si super lik. Sigurno bi pristala."

"Nadam se, a ako ne bi, neću se bedirat'. Pun je Rim cura, tako da..Adios chicos." Uzeo je džojstik i nastavio igru.

"Idem ja spavati. Umorna sam." Mell je zijevnula. "Nemojte šta razbiti." Nasmijala se.

"Ne brini, Melli Pelli."

"Laku noć." Rekao je Enzo.

"I vama."

Ostavila je mobitel na noćni ormarić i ušuškala se u svoj mekani krevet.

(Italija)

Paulo je bio totalno odsutan nakon dopisivanja s Mellani.

"Jesi čuo?" Pitao je Fede.

"Izvini, šta?" Pogledao je Fedea i trepnuo par puta.

"Kako šta? Pričao sam ovdje pet minuta, a ti isto izgubljen."

"Zbog Mellani se izgubio malo." Podsmjehivao se Nahuel.

"Neću je skoro vidjeti. Mislio sam da će to biti za par dana, ali neće. Ima obaveza kod kuće."

"Ajde polako, Romeo. Nije cura na kraju svijeta." Tješio ga je Nahuel.

"Nemoj ga, rasplakaće se." Smijao se Fede.

"Daj šuti." Paulo se ipak uspio nasmijati udarivši Fedea u rame.

"Kako ćeš ti plakati kad ti draga dođe."

"Baš. Biće k'o skakavac. Duša draga." Dodao je Nahuel.

"Samo se vi naslađujte. Vi ni nemate djevojke." Paulo im se isplazio i pobjednički nasmijao.

"Ajmo stolnog fudbala, dosadno mi."

"Ajmo."

(Argentina)

"Pobjeda. Yea baby." Enzo se derao i plesao pobjednički ples.

"Sad ti on neće ušutit'." Rekao je Adriano obraćajući se Mell. "Likovaće dok mu ne dosadi."

"To te ja pitam. Bravo ja." Enzo je sam sebi dao high five.

"Enzo, skontali smo. Izgubila sam i tebi je drago što si pobijedio."

"Više se raduje tvom gubitku, nego svojoj pobjedi."

"Ima i tu istine, dragi brate." Enzo je klimnuo glavom.

"Vidiš, Mell? To je pravi narcis. Definicija narcizma." Adriano je odmahivao glavom.

"Neka ga kad je dosadan."

"Ne ljuti se, draga Melli Pelli. Više sreće drugi put." Totalno je uživao u pobjedi.

"Ajde, idemo mi nesto pojesti."

Adriano, Mell i Enzo su otišli na picu i tako proveli popodne u Buenos Airesu.

(Italija)

Paulo je vrijedno i naporno trenirao kako bi se što bolje pripremio za nadolazeću sezonu, ali je opet malo bio odsutan u mislima.

"Dybala, brže razmišljaj kad dobiješ loptu." Opomenuo ga je trener.

"Naravno,gospodine." Tiho je rekao i pojačao svoj tempo.

"Jesi dobro ti?" Pitao ga je Pjanić.

"Totalno."
"Ne djeluje tako." Dodao je Higuain obraćajući se Pjaniću.

"Dobro sam, vjerujte mi. Samo su mi malo misli na drugom mjestu."

"Je l' riječ o tvojoj ljepotici?" Javio se Mandžukić.

Paulo je lagano klimnuo glavom.

"Pa nisi jedini razdvojen od ljubavi. I moja je u Hrvatskoj pa nisam pokisao. Srest ćeš i ti svoju opet. Polako."

"Neka ga." Rekao je Higuain. "Vratit će se on brzo."

"Naravno da hoće. To vam je Dybala, narode." Nasmijao se Pjanić.

Dybala je ostatak treninga proveo razmišljajući samo o treningu. Kad je došao doma, pričao je s Mellani. Pričali su preko video poziva.

"Jedva čekam da te vidim, ljubavi. Tako mi nedostaješ."

"Srest ćemo se, Paulo. Samo polako. Trebamo biti strpljivi."

"Znaš kol'ko ću te zagrlit' kad te vidim."

Mell se na ovo samo nasmijala.

"Još si tako mala i slatka. Pa neć te pustiti."

"Zar ti toliko nedostajem?"

"I više, a prošla su samo dva dana. A nećemo se vidjet još koju sedmicu." Spustio je glavu.

"Ne budi tužan. Redovno ćemo se čuti. Ne brini se. Ja sam uvijek tu."

"Također, ljepotice. Volim te."

"Volim i ja tebe."

"Najviše."

(...)

Nakon par minuta, Paulo je spomenuo Mell na svom story-u. To je bila slika njih dvoje od maloprije. Njen zaljubljeni i njegov dječački osmijeh.

/Te amo muchisimo❤/

(...)

Prošle su dvije i pol sedmice. Paulo i Mellani se redovno čuju. Sezona je nedavno počela. Paulo je svaki gol posvetio Mellani, a ona je brojala dane kada će ga ponovo vidjeti.

Mell trenutno sjedi i gleda tekmu sa Enzom i Adrianom.

"Goooooolll! Dybala, Dybalaa!!" Komentator je vikao na sav glas.

Dybala je trčao po terenu sa igračima proslavljajući gol. Onda je došao do kamere i prstima napravio srce, te namignuo.

"Momak ti je pravi romantičar." Rekao je Enzo grleći Mell kojoj su suzile oči. "Melli Pelli, ne plači. Sljedeće sedmice idemo u Italiju. Na dan kad budemo krenuli tj. došli u Italiju, biće tekma. Lazio i Juventus. Igraju za trofej. Mozeš ga tada iznenaditi."

"To je dobra ideja. Slažem se." Potvrdila je Mell.

(Italija)

"Nismo se vidjeli skoro tri sedmice, Mario. Previše je to." Paulo je rukama prešao preko lica.

"Pa barem se čujete svaki dan. I to je nešto." Nakratko je slegnuo ramenima.

"Prvi put smo razdvojeni ovoliko dugo."

"Baš si tvrdoglav lik. Nemoj samo pasti u depresiju. No good. Ti si mlad momak. Psihički se trebaš spremit' za Lazio ako misliš držati trofej u rukama."

"Ajmo mi negdje van večeras da razbistrim glavu od svega."
"Mislio sam da nikad nećeš pitat'. Idem zvat' ostale." Mario je ustao i počeo da viče i hoda po teretani.

"Večeras izlazimo. Svi ste pozvani. No good se odjavljuje." Ponovo je sjeo preko puta Paula. "Eto,brate. Ima da uživamo večeras." Potapšao ga je po ramenu.

(...)

Kako se Paulo spremao za tekmu, tako se i Mellani spremala za put u Rim.

"Jesi uzbuđena?"

"Nemaš pojma koliko, Adriano."

"Jesi mu javila da dolaziš?"

"Ne, jer želim da to bude iznenađenje."

"Ajooj. Uskoro će i tvoj rođak krenut' barit' cure po gradu."

"A ona tvoja?"

"Pitao sam ju jučer za vezu."

"I? Šta je rekla? Jeste zajedno?"

"Ne. Odbila me."

"O moj Bože, zašto?"

"Želi da ostanemo prijatelji."

"Baš šteta. Nije što si mi rođak, al' si vrh."

"Hvala Melli Pelli. Zbarit ću već neku." Namignuo joj je.

"Djeco, znate li vi malo ubrzati?" Javio se tetak iz hodnika.

"Moji koferi su spremni. Trebam se još samo presvući." Mell je uzela svoju kombinaciju s kreveta i otišla u kupatilo da se presvuče.

"Ja sam oboje završio. Idem po hranu." Adriano je izašao iz sobe i trčeći otišao u kuhinju.

Mell se presvukla i svezala kosu.

"Enzo, aj budi srce i snesi mi kofere."

"Zašto bih? Ne želim."

"A pliiz.." Napravila je puppy face.

"Uredu. Barem tebe neću nosit' na leđima."

"Hvalaa. Najbolji si." Brzinski ga je poljubila u obraz i uzela torbu.

"Dva kofera i torba. Zar ti nije dosta?" Enzo je spustio kofere i sjeo na rub kauča.

"Ja sam cura. Imaj razumijevanja."

"Pa meni skoro čitava soba u jedan kofer stane, a tebi je u ova dva kofera sigurno ono 'osnovno'."

"Let nam je za 40 minuta, pa vi razvlačite. Budete li kasnili, pješke ćete na aerodrom."

"Tata, ne budi toliko strog." Požalio se Adriano.

"Ili budi tačan ili ne dolazi. A sad, polazite. Vrijeme je."
Mellani se izgrlila s roditeljima, te s rođacima krenula na aerodrom.

Ubrzo će sresti Paula. Za samo nekoliko sati o čemu Paulo nema pojma.

"Ne volim ustajati ovako rano." Enzu su se oči polako sklapale, dok je vukao kofer za sobom hodajući prema avionu.

"Zbog tekme smo ovako rano i krenuli. Sedam ujutro je, a let traje 11 sati ili više. Stići ćemo možda tamo sat i pol prije tekme." Rekao je Adriano.

"Ima logike. Pametan si ti." Enzo je zijevnuo i ušao u avion.

Čim je avion uzletio,svi su zaspali.

(...)

"Trttntn ricricric pampam." Mell je probudilo nečije pjevušenje.

"Enzo, začepi usta dok ti ih nisam na mašnu svezala." Mell je prevrnula očima. "Mrzim talijanske narodnjake." Ponovo je spustila glavu na jastuk.

"Ja ih baš volim."

"Želim da spavam, svrako. Nemoj pjevati. Uostalom, koliko ima do Rima?"

"Evo ovi ispred nas kažu jos sat vremena."

"Super. Aj pa se čujemo." Mell je ponovo zaspala.

(...)

"Melli Pelli, srce drago, na noge lagane."

"Zar je već prošao sat? Samo sto sam zaspala." Namrgodila se.

"Pa prespavala si skoro čitav put. Zar ti nije dosta?"

"Slabo to." Kratko je slegnula ramenima popravljajući kosu.

"Heej, moja Mellani, tebi ni zimski san ne bi bio dovoljan."

/Si prega,tie cinture.Stiamo atterraggio./ *Molim vas, svežite se. Slijećemo.*

"Uh, slijećemo." Mell se uspravila i svezala pojas.

Za par minuta su sletjeli na tlo Rima.

"Konačno." Enzo je ustao i povukao kofere za sobom, te ponovo počeo pjevušiti talijanske narodnjake.

"Tetka, šuti li on ikad?"

"Nažalost ne." Odmahnula je glavom.

"Valja ga slušati čitavim putem." Stavila je naočale i sjela u auto.

"Uskoro ćeš upoznati i moju Miriam." Rekao je Enzo. "Ići će i ona na tekmu."

"Biće mi drago."

Nakon malo duže vožnje i saobraćajne gužve su konačno stigli u stan koji se nalazio nedaleko od centra Rima. I stvarno, stan je bio velik i prostran.

Bilo je tu 5 soba s tim što 5.soba nije bila spavaća ili nešto slično. U njoj je bilo mnoštvo igara, kao npr.stolni fudbal, sva dosadašnja izdanja FIFE i PESA, PlayStation3, Xbox, Enzovi rezervni džojstici😂, nešto nogometne opreme i veliki TV na zidu.

"Kako vam stanu ovolike igrice? Vi ste prava djeca, a imate 22 godine."

"Ovo je godinama skupljano."

"I još će se skupljati." Dodala je.

"Potpuno te razumijem. I Sandro je bio isti."

Tada su svi odmah utihnuli i zgledali se. Svi su ga voljeli. Sandro, Adriano i Enzo su bili nerazdvojni, kao braća.

"Naručit ću nam picu." Adriano je prekinuo tišinu.

"Razvedri se." Zagrlila ju je tetka. "Uskoro ćeš vidjeti Paula. Raduj se."

"Upravu si."

-Evo ga. Trideseti dio. Je l' moguće? 😍 Želim da se zahvalim na skoro 2K čitatelja i 350+ vote-ova. 😊 Vaši komentari i vote-ovi mi puno znače! Ostanite uz priču do kraja, jer će biti mnogo drame i zapleta. Ostavite VOTE i KOMENTAR!

Volim vasss💖💖💖