Paulo je opipao ušivenu ranu na obrvi.

"Hvala, Mellani." Osmijehnuo se ulazeći nazad u sobu.

(...)

Mellani je gledala u svoj prljavi dres. Par suza joj se skotrljalo niz lice. Stigla joj je poruka.

/Brate, sad mi reci šta se zaista desilo/
/Manuel, zar baš moram? :'(/
/Da/
/Selena se slučajno spotakla i prosula svoju kafu po meni i onda mi je rekla... :(/
/Šta ti je rekla/
/Ups, izvini. Ali i ti trebaš paziti pomoćnice. :'(/
/Cura je glupa. Koliko možeš bit' glup da nekog uvrijediš ko zarađuje za svoj život? -.-"/
/To nije prvi put, Manuel :'(/
/Šta?! :0/
/Najviše me vrijeđa kad Paulo nije prisutan/
/Mellani, zašto mu ne kažeš/
/Ne želim. Bilo bi mi još gore, a i Paulo mi ne bi vjerovao/
/Hoćeš da mu ja kažem/
/Ne!/
/Ali Mellani, to nije normalno. Ne možeš raditi u tim uslovima/
/Manuel, nemoj. Naučila sam da se borim za sebe/
/To ne ide baš najbolje://
/Molim te, nemoj mu reći. Ni njemu ni bilo kome drugom. :'( :(/
/Uredu. Kako hoćeš.../
/Hvala <3/
/Nema na čemu. Uvijek sam tu. :) <3 <3/
/Danas i sutra imamo slobodan dan, tako da ću doći danas. Očekujem da budeš tamo, a ne da pobjegneš. :D/
/Hahaha važi. Vidimo se onda/

Mellani je stavila mobitel na kratko punjenje,a zatim se počela spremati za posao.

(...)

"Dobro jutro, Fiorella."
"I tebi, Mellani. Kako si?"
"S obzirom na jučer, bolje sam." Nasmiješila se. "Gdje je Dolo?"
"Sa Paulom i Selenom u kupovini."
"Aha." Rekla je Mellani skidajući jaknu sa sebe. "Idem se ja sad presvući, pa ćemo krenuti s poslom."
"Nema potrebe da radiš. Samo se presvuci."
"Zašto?"
"Ja sam uradila sve što je trebalo."
"Zašto, Fiorella? Pa mogla sam i ja. Jao, stid me."
"Nema te zašto biti stid. Pomogla sam ti."
"Hvala puno, ali neću samo sjediti."
"Nema na čemu."

(...)

"Brate, šta ima?" Lanzini se pozdravio s Paulom, te sjeo na crni kožni kauč.
"Ma ništa. Koristim ovo odmora što je ostalo." Nasmijao se Paulo.
"Nego, gdje je Mellani?" Lanzini je gledao okolo.
"Zalijeva cvijeće u dvorištu. Zašto?"
"Želim da se pozdravim s njom."
"Nema ništa između vas?" Pitao je Paulo.
"Buraz, budi realan. Cura mi je k'o druga sestra, ne bih bio s njom."
"Samo tren." Paulo je ustao i otišao u dvorište po Mellani.
"Reci, Paulo."
"Neko te želi vidjeti."
"Ko to?"
"Dođi i vidjet ćeš." Mellani se pojavio osmijeh na licu čim je ugledala Lanzinija u dnevnoj.
"Čovječe." Nasmijala se prilazeći mu.
"Nisi pobjegla." Zagrlio ju je.
"Zar stvarno to misliš?" Pitala je kroz smijeh uzvraćajući zagrljaj. "Zar ličim na takvu osobu?"
"Ne znam ja." Iskezio se.
"Uvjeravam te da neću." Namignula mu je. "Hoćete nešto da vam donesem?"
"Meni hladne vode. Grlo mi je suho k'o barut."
"Paulo?"
"Isto."
"Važi."

(...)

"Kako ti je s Mell? Znaš već na šta mislim." Lanzini se počešao iza uha.
"Znam. Super. Stvarno je dobra osoba i pomoćnik."
"Brzo ste se pomirili."
"Joj, ne spominji to." Kiselo se nasmiješio Paulo.
"I meni je Mell za kratko vrijeme postala draga. Divno je imati prijatelja poput nje."
"Kao da ju znaš cijeli svoj život." Dodao je Paulo.
"Pa da. Kroz njenu priču sam ju dobro upoznao. Nije mi trebalo dugo da shvatim kakva je osoba."
"Kakvu priču?" Tada je došla Mellani.
"Izvolite."
"Hvala." Rekli su uglas, te se vratili uobičajenim temama. Ali, Paulu se idalje non-stop po glavi motao onaj izraz "njena priča".
"Koga ćeš voditi kao pratilju na sutrašnju večeru?" Pitao je Paulo. Lanzini je slegnuo ramenima.
"Ne znam. Možda dođem sam." Prošao je prstima kroz kosu. "Ti ćeš sa Selenom?"
"Da. Ti možeš s Dolo."
"Rodica ti je super, ali mislim da nije za mene. Nije da je loša ili nešto. Postoji mogućnost da dođem kao slobodna riba. Tako da..." Paulo se samo nasmijao.
"Manuel, ti si baš izbirljiv."
"Šta da ti kažem...Manuel Lanzini je takav. Ne paše mu svaka."
"Ti bi trebao biti filozof."
"Ne hvala. Držim se ja svoje profesije."
"Ti kad bi otišao kod psihologa da popričaš s njim o svojim problemima, čovjek bi napustio svoju profesiju i otišao u stolare." *Instagram majka :'D *
"Ha-ha. Jako smiješno. Ti si gori od mene."
"Sigurno. Sad ćemo odigrat jednu partiju FIFE, pa da vidimo onda ko je od koga gori."
"Važi." Rukovali su se.

(...)

/Joooo, Mell. :D :D/
/Otkud sad Mell?/
/Eto tako. Fino je/
/Pa jeste ahah :')/
/Znam. Nego, želim od tebe jednu uslugu/
/Reci :)/
/Da budeš moja pratilja na sutrašnjoj večeri naše repke :D/
/Šta? Jesi normalan? :0/
/Zašto/
/Pa ne mogu se ja ovakva pojavit s tobom. :'(/
/Zašto ne? Super si. :)/
/Nisam. :(/
/Jesi, Mell. Predobra si i prelijepa osoba/
/Hvala, ali ne mogu/
/To što nisi kao mi i što nisi manekenka, glumica, voditeljica ili šta već, ne mora značiti da ne možeš tamo doći i biti ono što jesi. ;)/
/Jaoo, Manuel.../
/Šta je Manuelovo :D/
/Bit ću tvoja pratilja/
/OMG! Toooooooo! :D Volim te, Mell. *-* *-* <3 <3 Hvala/
/Nema na čemu. :* <3 <3 U koliko je večera/
/Doći ću ja po tebe oko 19:30/
/Uredu. Vidimo se sutra. :*/
/Naravno. :D/

(...)

"Ne zezaj me, Mellani." Rekla je njena mama nakon što joj je Mell sve ispričala.
"Ne zezam." Nervozno se nasmiješila.
"To je divno. Lijepo se provedi." Zagrlila ju je.
"Hvala."
"Taj momak je zaista dobar. Trebam mu se nekako odužiti."

(...)

Mellani je češljala svoj smeđu kosu sjedeći u dugoj svečanoj haljini, te nervozno tapkajući nogom od pod. Čekala je Lanzinija. Odložila je četku, te oko vrata stavila ogrlicu i par kapi parfema. Ubrzo je sat otkucao 19:30. Brzo je navukla štikle i krenula vani, jer je čula trubu automobila.

"Pozdrav, moja damo." Rekao je Lanzini, te joj se naklonio kao princezi.
"I tebi." Nasmiješila se.
"Čovječe, prelijepa si. Nikad te nisam vidio sa šminkom. Woww."
"Hvala. Nisi ni ti loš."
"Pa znam." Iskezio se.
"Nervozna sam."
"Zašto?"
"Nikad nisam išla na ovako velike i formalne događaje." Zagrizla je usnu gledajući kroz prozor.
"Joj, nije ti sad ovo neka formalnost, ali eto..." Lanzini je slegnuo ramenima. "Uostalom, sa mnom si i ne trebaš se brinuti." Nasmiješio se.
"Hvala."
"Stigli smo." Parkirao je auto, te je Mellani otvorio vrata kao pravi džentlmen.
"Stvarno nisi trebao ovo činiti." Tiho mu je šapnula na uho.
"Nema veze." Odgovorio je uhvativši je za ruku. Dobili su poglede prisutnih zvanica ispred hotela, pa čak i poglede od strane Paula i Selene.
"Mislio sam da ćeš doći sam." Rekao je Paulo.
"Znaš mene, uvijek se znam snaći. I jesam. Doveo sam najljepšu pratilju." Lanzini se nasmiješio od uha do uha. "Pa, šta misliš?" Podizao je obrve gore-dole. Mellani se zarumenila, pa je spustila glavu.
"Super ste." Odgovorio je Paulo. "Idemo, Selena." Zagrlio ju je oko struka, te su ušli u restoran nekog hotela. Sjeli su za veliki stol. Mellani se upoznala sa prisutnima.
"Pa, Mellani, otkud ti s Manuelom?" Pitao je Icardi.
"Prijatelji smo, pa me pozvao." Nasmiješeno je odgovorila.
"Čime se baviš?"
"Dvije godine sam studirala medicine i pola godine prvu pomoć."
"Lijepo. Da li sada išta radiš?"
"Pa da. Kućna sam pomoćnica. Na taj način pomažem roditeljima, jer ne mogu sve sami."
"To je divno. Manuel, super ti je pratilja." Osmijehnuo se Icardi.
"Znam." Odgovorio je Lanzini, te su se svi nasmijali.

(...)

Mellani je sjedila za stolom i razgovarala s Lanzinijem, a gospoja Selena je pričala sa svojim prijateljicama. Paulo je prišao Lanziniju i Mellani.

"Mellani?"
"Hm?" Podigla je pogled.
"Jesi za ples?" Tada je nastao pravi ples. Sve u Mellani je plesalo. Zbunila se, te stidljivo spustila pogled.
"Ja...ovaj..." Oblizala je suhe usne.
"Čekam."
"Može. Ali, šta će ljudi reći?" Ustala je.
"Ne brini se zbog njih."
"Uredu onda." Uzdahnula je i prstima prošla kroz tanku dugu kosu. Plesali su uz tihu melodiju. Mellani je spustila pogled. Pleše sa svojim šefom ispred toliko ljudi uključujući i njegovu djevojku. Doduše, nisu jedini plesali.
"Dobro plešeš s obzirom da si u štiklama." Nasmijao se Paulo.
"Hvala. Ma sve se nauči." Osmijehnula se. No, tada...
"Paulo!" Začuo je ljutiti glas svoje djevojke. "Šta radiš s njom?" Mellani se brzo odmaknula od Paula. Čak im je i Lanzini prišao.
"Šta se dešava?" Pitao je.
" Dešava se to da Mellani pleše s mojom pratiljom. Mojim momkom."
"Selena, smiri se." Rekao je Paulo. "To je samo jedan ples."
"Ne mogu da se smirim. Valjda ja trebam plesati s tobom, a ne ona."
"Ti si bila previše zauzeta."
"Uhh." Preokrenula je očima. "Treba dobro razmisliti o tvom otkazu." Procijedila je kroz zube.
"Dosta, ženo!" Ljutito je rekao Lanzini. "Dovoljno si uradila. Pusti ju na miru više!"
"Manuel, ne svađaj se." Tiho je rekla Mellani. "Uredu je. Idem ja kući."
"Ali kiša je."
"Nema veze. Ići ću taxijem ili ću nazvati tatu." Okrenula se i otišla. Selena je ljutito otišla u toalet,a Paulo...Paulo je ostao ukopan u mjestu. Šta učiniti? Na kraju je otišao za Mellani. Mellani se naslonila na zid i počela plakati. Uzela je mobitel u namjeri da nazove oca da dođe po nju. Baš kada je trebala pozvati oca, čula je Paulov glas.

-Ostavite vote i komentar. Hvala na 500+ reads-a. :D Volim vas. <3 Sljedeći nastavak će ići vjerovatno za vikend. :)

-mama, kakvog si sina rodila... *---*