"Mellani, dušo, ustani." Tiho ju je dozivala njena majka.
"Reci." Rekla je Mellani sanjivo trljajući oči.
"Trebaš na posao."
"Zaboravila sam ti reci. Ne idem danas. Gđa. Gomez mi je dala slobodan dan."
"Aha. Ti onda još spavaj. Idem napraviti doručak, pa ću te zvati."
"U redu, mama." Pokrila se dekom po glavi, jer su sunčeve zrake odavno prodrle u njenu sobu. Njeno spavanje nije dugo potrajalo. Morala je ustati na doručak. Tromo se digla iz kreveta vežući dugu smeđu kosu. Pogled joj je odletio na drugu stranu sobe. Sobe koju je dijelila s Sandrom. Tu su sve njegove stvari uključujući nogometne medalje i trofeje. Trebao je preći u A reprezentaciju Argentine, ali se nažalost nije posrećilo.
"Mellani." Po drugi put je čula dozivanje svoje majke.
"Stižem!" Brzo je ustala i sjela u trpezariju.
"Šta te zadržalo?"
"Ma, samo sam se zamislila." Odmahnula je rukom smiješeći se.
"Šta si danas mislila raditi?"
"Možda trčati. Udebljala sam se 3kg."
"Aha."
"Ako tebi treba pomoć, neću ići."
"U redu je. Idi ti. Naporno si radila ovih dana. Odmori se."
"Hvala, mama." Poljubila ju je u obraz u ruci noseći flašicu vode. "Volim te." Navukla je majicu kratkih rukava, sportski šorc i patike. Pokupila je flašicu i mobitel, te izišla iz kuće krečući putem parka. Mellani je nakon višeminutnog trčanja zastala i sjela na klupu da se odmori, jer nije željela da se premori. Ionako je imala problema sa srcem u prošlosti. Bolje spriječiti nego liječiti. Nakon kratkog odmora je nastavila trčanje sve do stadiona. Svratila je do trgovine kupivši nešto voća. Pošla je kući laganim korakom.
"Mama, došla sam." Izula je patike i ušla u kuhinju.
"Mellani, pa nisi morala išta kupovati."
"To je najmanje što mogu učiniti." Nasmiješila se.
"Tvrdoglavo moje." Pomilovala ju je po obrazu uzimajući vrećicu. "Napravit ću tvoju omiljenu voćnu salatu."
"Super. Jedva čekam." Veselo je rekla.

(***)
Paulo je završio naporan trening i krenuo kući. Zazvonio mu je mobitel.

"Reci, ljubavi."
"Hoćeš brzo doći?"
"Naravno. Upravo sam krenuo."
"Vidimo se. Volim te."
"Volim i ja tebe, mala."

Spremio je mobitel u džep i konačno krenuo kući. Njegova ljubav Selena i on su u vezi već skoro 2 godine. Jako je sretan s njom. Ne bi ju ni za što mijenjao. Parkirao je auto i ušao u kuću.
"Ljubavi, stigao sam."
"Napokon." Zagrlila ga je.
"Bio sam na treningu, a ne na Aljasci." Nasmijao se.
"Činilo se kao čitava vječnost." Tužno je rekla.
"Sada sam tu." Ostavio je poljubac na njenom čelu. "Sutra nemam trening, pa ću cijeli dan biti s tobom."
"Jedva čekam." Umiljato je rekla.
(...)
"Ljubavi?" Pitala je Selena.
"Reci." Odgovorio je mrseći njenu kosu.
"Mislim da trebamo naći novu kućnu pomoćnicu."
"Da otpustimo Fiorellu?"
"Ne, nego da joj nađemo neku pomoć."
"Aha. Razmislit ću. Ima vremena, ljubavi."

(***)
Svanuo je novi dan. Novi radni dan za Mellani. Obukla se i svezala kosu u pletenicu, te krenula na posao. Gđa.Gomez nije bila mnogo udaljena od njene kuće. Svega 10 minuta pješačenja.

"Dobro jutro, gospođo."
"I tebi, Mellani."
"Šta danas treba uraditi?"
"Oprati suđe, srediti kuhinju i gostinjsku sobu na kraju hodnika."
"U redu. Idem odmah."
(...)
Nakon obavljenog posla, Mellani je ručala sa gđom.Gomez.

"Hvala gđo na divnom ručku."
"Nema na čemu, Mellani."
"Ja sad idem." Ustala je od stola i krenula obući patike.
"Ne ideš ti nigdje. Ideš sa mnom."
"Gdje?" Znatiželjno je upitala.
"U kupovinu. Želim nešto da ti kupim."
"Jao, ne morate zaista." Mellani se zacrvenila.
"Znam tvoju trenutnu situaciju. Meni to nije problem. Veoma si dobra i poštena djevojka. Zaslužila si to. Usput, ja sam starija. Moraš me poslušati." Nasmijala se.
"U redu." Stavila je pramen kose iza uha, te javila mami da će kasniti s posla. Nakon 10-minutne vožnje stigle su u veliki trgovački centar.
"Izaberi sebi šta želiš."
"Jao, niste morali, ali ipak hvala." Mellani je ušla u butik.
(...)
Mellani je iz butika izišla sa 4 pune kese odjeće i obuće. Duga crna svečana haljina, dva para hlača, dvije majice, patike, crne štikle i još par stvarčica. Krenule su kući.

"Ja ću te odvesti kući."
"Dovoljno je i ovo što ste uradili. Mogu sama otići kući."
"Ne budi luda. Nije mi problem."
"Ali, ja sam vaša radnica. Malo mi je neugodno."
"Nema ti zašto biti. Kroz ove dvije godine sam navikla na tebe. Postala si dio ove dvočlane obitelji. Jan i ja smo ti zahvalni."
"Drago mi je." Zacrvenila se ponovo.
"Stigli smo."
"Hvala, gđo.Gomez još jednom."
"Nema na čemu, Mellani." Zagrlile su se.
"Doviđenja." Mellani je sva sretna ušla u kuću.
"Mellani, otkud ti tolike kese?"
"Gđa.Gomez mi je kupila sve ovo."
"Divno."
"Naravno da jeste. Sreća mi se konačno osmijehnula." Uzbuđeno je rekla noseći kese u sobu.

-Znam da sam nastavak izbacila tek prije dva dana, ali stvarno nisam mogla izdržat' a da ne postavim drugi. :'D Toliko sam uzbuđena zbog ove priče, jer su moje dosadašnje priče dosada bile failovi, izuzev jedne koja je obrisana davnih dana. :p Nadam se da ću s ovom pričom konačno imati više pregleda, komentara i zvjezdica. :') Bit će ljubavi, drame, suza, smijeha...svega. :) Nadam se da ćete uživati u daljim nastavcima ove priče, te da ćete tu ostati do samog kraja i da će vam se cjelokupna priča svidjeti. Naravno, ostavite vote i komentar. :) Volim vas i prestajem s ovim blebetanjem. :') <3