Mellani je jedva došetala do svog kreveta. Zijevnula je, te se samo zavalila i pokrila dekom. Ovaj dan je za nju bio ugodan i lijep, ali ju je mnogo izmorio. Pitanje je da li će se probuditi na vrijeme za posao i da li će uopšte moći doći tamo.

(...)

Na svu sreću, Mellani je ustala na vrijeme. Obukla je tanki džemper i crne hlače, te počešljala svoju dugu kosu. Nekako se doteturala do kuhinje i rekla majci da joj napravi kafu.

"Izvoli."
"Hvala." Mell je odmah otpila gutljaj snažne crne kafe.
"Zašto si tako umorna?" Pitala ju je majka sjedajući preko puta nje.
"Nakon šetnje sam svratila do Manuela na partiju FIFE. Odjednom je neko dijete zalutalo kod njega u kuću. Luda priča." Zijevnula je Mell.
"Pazi, Mell." Mama ju je pomilovala po kosi.
"Uredu. Idem sad." Dovršila je kafu i obula patike, te brže-bolje izišla na svjež zrak kako bi se brže razbudila. Tromim korakom se vukla do Paulove kuće.
"Još samo fali da kuću promašim, udarim glavom u vrata, da se prostrem na trotoaru ili ulazu koliko sam duga i široka." Prevrnula je očima mrmljajući sebi u bradu. Otvorila je vrata. Sreća pa je pogodila kuću. Ali, zakasnila je na posao.
"Žao mi je što kasnim."
"Nemoj da ti to pređe u naviku." Rekla je Selena.
"Inače nikad ne kasnim. Izvinjavam se još jednom." Mellani je žurno prošla pored Selene i Paula koji su u tom trenutku doručkovali. Obukla je uniformu i otišla u kuhinju.
"Dobro jutro, Fio." Zagrlila ju je.
"Dobro jutro. Zašto kasniš?"
"Jao, Fiorella, izišla sam vani s Manuelom, onda smo kod njega kući igrali FIFU, a onda vratili zalutalo dijete."
"Kakvo dijete?" Začuđeno je pitala Fiorella.
"Duga priča. Uglavnom, umorna sam." Mellani je sjela na stolicu i uhvatila se za glavu.
"Uredu je. To je normalno. Dešava se svima."
"Šta se dešavalo dok me nije bilo ovih par minuta?"
"Selena je bila ljuta kao i inače, a Paulo i Dolo su pitali za tebe."
"Barem me neko u ovoj kući ne mrzi."
"Slušaj, ni ja baš ne volim Selenu i iskreno..." Zastala je.
"Šta?" Mellani je upitno podigla obrvu.
"Ti bi bolje pristajala Paulu."
"Molim?!" Širom je otvorila oči. "Fiorella, to nema smisla. Nikakvog. Ja sam obična djevojka. Posluga. Pomoćnica. Na šta bi ličilo kad bih izlazila sa svojim šefom? Mislim stvarno." Ustala je.
"Ja samo kažem, a ti kako hoćeš."

(...)

Paulo se vratio umoran s treninga. Zatekao je Dolo i Mellani kako razgovaraju.

"Dolores, možeš li nasamo ostaviti mene i Mellani? Trebamo razgovarati."
"Naravno." Odgovorila je i otišla u dvorište.
"O čemu želiš da razgovaramo?" Mell je sjela na kauč, a Paulo pored nje.
"Manuel."
"Šta s njim?"
"Jeste zajedno?"
"Naravno da ne." Nasmijala se. "Otkud ti to?"
"Pa stalno se družite."
"To je istina. Prijatelji smo. Nema se tu šta pričati. Uostalom, zašto tebe to zanima?"
"Onako."
"Ako si moj šef, ne znači da mi trebaš upravljati životom."
"Ne želim da se vraćamo na staro, Mell. Samo pitam."
"Ma da..." Promrmljala je.
"Izvini."
"To što se mi družimo ne tiče se nikoga."
"Zašto si zakasnila?" Promijenio je temu.
"Bila sam vani i mnogo sam se umorila. Jesi zadovoljan sad?" Nasmijala se.
"Ne razumijem."
"Je li gotova ispovijed, Paulo? Čeka me posao." Mellani je ustala i zapela nogom za kauč. Paulo ju je, zahvaljujući svojoj brzoj reakciji uhvatio oko struka, a drugom joj je čuvao ruku spasivši je od pada.
"Pazi. Mogla si pasti." Tiho je rekao.
"Znam. Hvala." Nasmiješila se.
"Lijepo mirišeš." Izustio je.
"Šta?" Mell je zbunjeno skupila obrve.
"Izvini." Pustio ju je, te se počešao po vratu. "Nisam mogao, a da ne primijetim. Izvini još jednom."
"Uredu." Mell se stidljivo nasmijala. "Idem ja sad." Otišla je, a Paulo je idalje razmišljao o onom što je rekao. Mali osmijeh mu se pojavio na licu.
"Jesi ti normalan?" Pitao je sam sebe. "Šta radiš? Smiri."
"S kim to pričaš, ljubavi?" Pitala je Selena silazeći niz stepenice.
"Umoran sam pa sam počeo pričati sam sa sobom." Nasmijao se.
"Idi onda, odmori se."
"I hoću. Volim te, ljubavi." Poljubio ju je i krenuo u sobu.
"I ja tebe volim." Paulo se presvukao i u kratkom roku zaspao.

(...)

"Amm, Mellani?" Neko ju je potapšao po ramenu na što se trznula i poskočila u mjestu.
"Dolo, prepala si me."
"Izvini."
"Jesi nešto trebala?"
"Da. Ajde sa mnom u grad."
"Stvarno ne mogu."
"Zašto?"
"Sinoć sam bila vani s Manuelom i došla sam kući umorna. Još sam jutros zakasnila na posao."
"Molim te." Složila je puppy face.
"Kad?"
"Danas ako želiš."
"Kako ću danas? Radim, Dolo. Ne želim da odem s pola radnog vremena i tako zeznem posao." Mell se namrštila.
"Nećeš. Ja ću sve srediti samo dok moj Paulinjo ustane."
"Uredu, kako hoćeš. Ali, šta ako upadnem u nevolju?"
"Nećeš. Ne brini, čuvam ti leđa."
"Hvala."
"Ništa, draga."

(...)

"Koliko sam to spavao?" Paulo je protrljao oči. Nekako se dokopao mobitela. "Skoro 3 sata. Nije loše." Tada mu je mob pao na lice. "Bravo ja." Mrzovoljno je rekao, te ustao iz kreveta. Mellani je krenula da malo pospremi spavaću sobu kako joj je Selena rekla.
"Brzo ću ja, Dolo."
"Čekam te." Doviknula je Dolo. Mellani se po ulasku u sobu sudarila s Paulom.
"Izvini." Nasmijala se.
"Ma sve pet."
"Kako si?"
"Odlično. Baš sam se odmorio." Protegnuo se.
"Vidim."
"Idem jesti."
"Hoćeš da ti ja spremim nešto?"
"Ne moraš."
"Ali..." Prekinuo ju je.
"Mell", stavio je ruku na njeno rame, "mogu i sam."
"Dobro onda." Mell je otišla pospremiti sobu. Vidjela je da Paulo idalje stoji tu. "Šta?" Pogledala ga je zbunjeno.
"Ništa, samo..."
"Reci, čovječe. Ne ujedam." Osmijeh joj je zaigrao na licu.
"Želim da si uvijek tu."
"Okej..." Mell je to zbunjeno odužila ne shvatajući baš najbolje poentu ove Paulove rečenice. Nakon završenog posla, otišla je do Dolores.
"Jesi li išta uspjela?"
"Naravno. Baš maloprije kada je ušao u kuhinju."
"Super. Idem se presvući onda."
"Ajde. Koja prva bude spremna, neka čeka." Nasmijala se.
"Može." Mellani je klimnula glavom u znak potvrde. Otišla je u svoju prostoriju, te se presvukla u odjeću u kojoj je došla na posao. Kosu nije puštala iz repa. Samo ga je malo popravila. Kada je izišla, ispred sebe je ugledala Selenu.
"Gdje je tvoja uniforma? Kuda si krenula?"
"Idem van."
"Tvoje radno vrijeme nije gotovo." Prekrižila je ruke podižući obrvu.
"Nije, ali ide sa mnom." Dolo je odgovorila na Selenino podbadanje umjesto Mell.
"Kako?"
"Sredila sam sve sa Paulitom. Ne brini se, Selena. Samo diši i opusti se." Potapšala ju je Dolo po ramenu. "Ajde, Mell. Idemo."
"Uredu." Mellani je navukla patike i izišla sa Dolo.

"Al' ova Selena umije biti naporna ženska."
"Šta ćeš sad? Ima nas i takvih."
"A onaj Paulo kao da ne vidi njeno ponašanje. Ogluši se na to."
"Nemoj ga."
"Zašto? Pa pomalo i jeste kriv."
"Znam, ali..." Tada ju je Dolo prekinula.
"Čekaj. Pa ti si zaljubljena u mog dragog rođaka."
"Ne.."
"Zašto bi ga inače branila? Sviđa ti se. Pa to je slatko."
"Nećeš ništa reći Seleni?" Mellani je tužno skupila obrve.
"Naravno da ne. Pogotovo ne njoj, a ni Paulu naravno."
"Hvala. Ti si stvarno predobra osoba."
"Ma ništa, draga. Znam." Nasmijala se. "I ti si stvarno super. U svemu bolja od Selene."
"Pa, nećemo pretjerivati."
"Zašto?"
"Pa ljepša je od mene."
"Sigurno." Promrmljala je Dolo prevrčući očima. "Ti si prelijepa, prezgodna i preslatka djevojka. Baš bi pristajala mom dragom Paulu."
"To mogu samo zamišljati."
"Ne gubi nadu, lutko. Snovi se ostvaruju."
"Valjda si upravu."
"Jesam. I imam ti još nešto reći."
"Reci."
"Sutra se vraćam u Kordobu."
"Aa daj, zar stvarno?"
"Da."
"Biće mi dosadno bez tebe."
"Ne brini. Imaš Paula." Dolo joj je namignula.
"Daj bježi." Mell je pokrila lice rukama.

(...)

"Dolores, jesu ti koferi spremni?" Pitao je Paulo.
"Naravno." Povukla je dva kofera za sobom.
"Kada ti je let?"
"Za 45 minuta."
"Super. Ajmo."
"Čekaj. Nisam se pozdravila." Spustila je kofere. Zagrlila je Fiorellu, a zatim je došla do Mellani.
"Vidimo se, lepa. Sljedeći put ću odavdje otići s tobom."
"Uredu." Mellani je uzvratila osmijehom.
"Nedostajat ćeš mi." Zagrlila ju je.
"I ti meni."

Tada je Dolo došla do Selene. Nekako ju je preko volje zagrlila.

"Vidimo se, Selena. Mellani, pazi na Paula." Dolo je to očito rekla s nekom namjerom, a Selena samo što nije eksplodirala.
"Budem." Mellani se zacrvenila.
"Vidimo se, narode." Dolo im je mahnula na izlazu, te s Paulom otišla na aerodrom.

-Izvolite novi 16. dio. Uživajte, ostavite KOMENTAR i VOTE... U ovom nastavku ima tačno 1391 riječ. :) Trudim se da vam ova priča bude dobra. Potrudite se i vi. Samo se malo više aktivirajte (komentarišite i sl.) 😋 Volim vas i hvala na podršci. NADAM se da ćete ostati uz priču DO KRAJA, jer nakon ove priče imam još jednu u planu. 😊❤

Aleksandrija 😎 neuerbae uskoro stiže nešto što će te oduševiti..😊 sigurna sam u to..😉
a vjerovatno i gospođu modricc