(...)

Rezultat tekme je ostao 1-0. Argentina je pobijedila golom Dybale u 23. minuti. Mellani je dobila poruku od Paula.

/Čekaj me ispred stadiona./

Mellani je neko vrijeme zbunjeno gledala u mobitel, a onda je polako krenula. Čekala je Paula ispred stadiona. Uskoro su svi otišli. Kako navijači, tako i igrači.

"Mellani." Čula je njegov glas.
"Konačno. Zašto sam te morala čekati? Trebam ići kući."
"Htio sam te ja odvesti kući." Rekao je stavljajući torbu s opremom na rame.
"Nisi trebao. Mogla sam uzeti taxi."
"Noć je. Nije sigurno vani."
"Molim te, Paulo, ne trebaš se brinuti za mene. Nisam dijete."
"Ali..."
"Nije potrebno, uredu?" Okrenula mu je leđa. "Laku noć. Vidimo se." Krenula je, a Paulo je također ušao u auto i krenuo, ali...
"Hajde ulazi."
"Ne želim."
"Zašto? Već si bila u mom autu. Nisam stranac."
"Poznajem te tek 2 mjeseca."
"Pa šta? Uđi u auto kako bi bezbjedno stigla kući."
"Ne."
"Kako hoćeš." Izašao je iz auta i prišao joj.
"Paulo, molim te. Lični prostor." Pomaknula se korak unazad.
"Ne želim. Šta ako te neko ukrade? Ja bih bio kriv."
"Ne bi. Zato idi."
"Okej, idem. Ali, i ti ideš sa mnom." Prebacio ju je preko ramena i stavio na zadnje sjedište, te zaključao auto.
"Jesi li normalan? Odvodiš me protiv moje volje."
"Ti želiš kući, a ja ću te odvesti."
"Na ovako nasilan način. Pa neko bi zaista pomislio da me kidnapuješ." Prekrižila je ruke.
"Ne znam zašto dramiš ovoliko."
"Znaš zašto?" Pitala je, te ju je Paulo pogledao preko retrovizora u autu. "Zato što će nas neko vidjeti. Objavit će u novinama i ljudi će me nazivat' ženskom bez morala."
"Neće."
"Paulo, znaš kakvi su novinari. U sve živo povjeruju kao i ljudi. Ne želim izlaziti u jebenu javnost." Puhnula je prekriživši ruke, te se naslonila na sjedište. Paulo se počeo osjećati loše zbog toga. "Stupido. Naïve voi. Caro Dio." Prešla je šakama preko lica, dok je gunđala na italijanskom. Paulo je samo šutio, jer bi je inače još više razljutio i tako pogoršao stvari. Neko vrijeme su šutili.
"Žao mi je." Rekao je Paulo.
"Kako god. Uredu je." Okrenula je glavu. Dovezao ju je do njene kuće.
"Sutra ne moraš dolaziti."
"Super. Doviđenja." Rekla je Mellani zalupivši vratima. "E, naivna Mellani." Promrmljala je ulazeći u kuću.

"Mama, sutra odmaram."
"Super. Kako si se provela na utakmici?"
"Super." Mellani se odmah prisjetila trenutka kada ju je Paulo unio u auto na ne baš fin način.
"Dušo, slušaš li me?"
"Nešto si rekla?" Pitala je Mell.
"Hoćeš li večerati?"
"Naravno."
"Je l' sve uredu?" Mama ju je pomilovala po kosi na što je Mell klimnula glavom.
"Idem se presvući." Brzo je navukla pidžamu i svezala kosu u rep, te sišla na obiteljsku večeru.
"Kćeri." Oglasio se njen otac.
"Reci." Pogledala ga je.
"Pošto si sutra slobodna, da li bi htjela da odemo u kino?"
"Naravno. Kao da si znao. Odavno nisam išla u kino."
"Super onda. Ja ću nakon večere pogledati ponudu, pa ćemo se dogovoriti za dalje."
"Može. Jedva čekam."

(...)

Mellani je gledala neke smiješne klipove na laptopu, dok joj se mobitel punio na noćnom ormariću. Stigla joj je poruka.

"Ko je sad?" Promrmljala je zaustavljajući video. "Daj molim te." Uzdahnula je kada je vidjela ko joj je poslao poruku.

/Izvini još jednom. Nisam želio da onako ispadne./
/Rekla sam da je uredu. Ne izvinjavaj se više./
/Imam osjećaj da si ljuta./

"Ozbiljno?" Rekla je Mell sarkastično, dok se spremala da odgovori.

/Osjećaj te ne vara./
/Kažeš da je uredu, a ljuta si./
/Trebam se malo srediti. Ne bih da ti kažem nešto što ne treba. Posvađali bismo se samo./
/Uredu onda. :) Vidimo se./

Mell je vratila mobitel na punjenje i nastavila gledati smiješne klipove.

(...)

"Mell, dušo, ideš?" Pitao je otac.
"Idem." Rekla je oblačeći jaknu. "Koji film gledamo?" Pitala je obuvajući patike.
"Transformerse 3D."
"Jao, tata." Nasmijala se Mellani. "Svaka čast na izboru."
"Hvala. Znam i ja štošta." Ponosno se nasmijao. "Idemo."

(...)

"Tata, kako si samo prolio sok po onoj ženi kad smo izlazili." Smijala se Mellani, dok su ulazili u kuću.
"Mislila žena da sam neki seljak. Bože sačuvaj." Nasmijao se.
"Ali mama je bila glavna kada joj je postavila nogu i ona se prosula k'o riža."
"Ah, kćeri moja. Niko se ne zeza s mojom porodicom." Ni mama nije mogla izdržati, a da se ne nasmije.
"Ja idem odmoriti malo. Možda čak odraditi i popodnevnu drijemku." Mellani se protegnula i krenula u sobu. Navukla je šorc i neku široku majicu, te se prostrla na krevetu koliko je duga i široka. Postavila je sliku s roditeljima, iz kina.

Paulo je došao s treninga i dosađivao se. Sjeo je na balkon i listao Instagram. Naletio je na sliku koju je Mellani postavila.

"Prima la famiglia./Primero la familia." 💗 Village Cines Recoleta Buenos Aires 😛

Mellani je tu imala veliki osmijeh na licu što je i Paula natjeralo da se nasmiješi. Čekao je da Mellani sutradan dođe na posao.

(...)

"Hajde, Mellani. Na noge lagane." Mellani je tromo ustala iz kreveta i započela spremanje za posao. Skoro je sve obavila žmireći.
"Tako sam umorna." Trljala je oči, dok je pokušavala navući Huarache.
"Kćeri, hoćeš da te ja odvezem na posao?"
"Može, tata. Ionako jedva hodam."

Nakon nekih 10-ak minuta vožnje, stigli su do Paulove kuće.

"Hvala, tata. Vidimo se." Poljubila ga je u obraz.
"Samo polako, kćeri." Nasmiješeno je rekao, te se odvezao niz ulicu.
"Možeš ti to, Mellani. Ne dozvoli da ti iko pokvari dan." Polako je otvorila vrata, te je zatekla Fiorellu u dnevnom.
"Dobro jutro." Nasmiješila se Fiorella.
"Dobro jutro. Jesam li to zakasnila?"
"Da. Možda 15 minuta."
"Ozbiljno? Kako je to moguće? Tata me dovezao."
"Dešava se, draga. Ništa strašno."
"Ne želim dobit' otkaz zbog kašnjenja."
"Ma nećeš. Nije Paulo takav."
"Ma 100%. Baš je duša." Ironično se nasmiješila.
"Je li sve uredu s vama dvoma?"
"Ne znam. Zašto?"
"Nakon utakmice je došao iznerviran i nikako nije izlazio iz sobe. Jučer je samo doručkovao i nakon treninga ponovo otišao u sobu. Ni sad ne izlazi iako je vrijeme doručka."

"Pa nisi valjda ubila radost za životom u čovjeku, Mellani?" Rekla je Mellani u sebi.

"Možeš li popričati s njim?"
"Kad? Sad?"
"Da."
"Uredu." Mell je okačila jaknu na vješalicu, te skinula patike i krenula u Paulovu sobu. Ušla je u sobu koja je bila prazna. Balkon je bio otvoren i puhao je lagani vjetar.

"Nije se valjda ubio?" Pomislila je.

Čula je korake iza sebe. Okrenula se i ugledala Paula koji je izlazio iz kupatila. Na sebi je imao samo šorc.

"A Bože." Pokrila je lice rukama.
"Vidjela si ovaj prizor i prije. Skini ruke s očiju."
"Neka hvala." Promrmljala je.
"Nisam babaroga." Čula je njegov smijeh. Nije htjela da ga posluša.
"Nema veze."
"Šta si htjela?"
"Fiorella je htjela da provjerim šta je s tobom, jer nisi uredu još od one utakmice."
"A to...Nisam baš nešto raspoložen."
"Pa budi. Nemoj da drugi trpe tvoju neraspoloženost. Onda će i oni postati takvi."
"Ti si to kao psiholog."
"Zar nisam?"
"Uvijek bila."
"Sad ti treba psiholog vrijeme, jer očito nisi dobro."
"Ja sam super."
"Sigurno?"
"Jesam, uredu?" Malo je povisio ton na što se Mell trznula. Nije željela ništa reći.
"Možda nisam trebala doći." Krenula je, ali se sudarila s nečim odnosno nekim. Skinula je ruke s očiju i ugledala Paula. Koja blizina! Srce joj je brzo kucalo. Gledala ja u stranu.
"Zar sam tolika babaroga da me ne možeš pogledati u oči?" Nasmijao se.
"Nije to, nego.."

"Šta?" Išao je za njenim pogledom.
"Ne znam." Stidljivo je odgovorila na što se Paulo blago osmijehnuo.
"Znači babaroga sam."
"Nisam to rekla, ali.." Spustila je pogled.
"Ali..." Nasmijao se. *nešto se puno smije!!* "Molim te, gledaj me u oči." Rukom joj je podigao bradu. Bili su baš blizu. Sada ga je gledala u oči. Tek tada je shvatila da je nesvjesno spustila ruke na njegova prsa.
"Malo je teže, jer sam niža od tebe."
"Ajooj. Slatko je to." Mellani se zacrvenila. *opeeeet keke..* Tada je kapljica vode s Paulove kose pala na njen obraz. "Imaš malo vode ovdje." Prešao je prstom preko njenog obraza. Približio je svoju glavu njenoj. Malo je falilo da se desi to...
"Baš sam smotan."
"Mislim da bi trebao osušiti kosu. Možeš se prehladiti."
"Hvala što brineš."

*s razlogom je u Italicu keke..*

"Ništa. Dužnost mi je."
"Ne govori tako. Prijatelji smo. Zanemari svoj posao."
"Ali.."
"Molim te.."
"Uredu."
"Crvena si u obrazima. Jesi dobro?"
"Da." Postiđeno je rekla, te ponovo spustila glavu.
"Je l' se to mene stidiš?" Mellani je samo šutila. "Ozbiljno, Mell? Nemaš razloga. Bože dragi."
"Mogu li ići sada, molim te?" Odmaknula se od njega.
"Ne."
"Zašto?"
"Zaboravio sam nešto."
"Šta?" Pitala je. Htio ju je zagrliti, no ruke su mu bile spuštene. Kao zakovane.
"Ništa. Odoh se obuć' i osušit' da se ne prehladim."
"Pazi." Rekla je Mellani, te se brže bolje izgubila iz njegove sobe.

"Mellani, jesi li pričala s Paulom?"
"Da."
"Pa šta kaže?" Fiorella je bila zabrinuta.
"Kupao se. Trebao bi ubrzo sići. Sve je uredu."
"Tako mi je drago." Zagrlila ju je. "Hvala."
"Ništa, Fiorella." Nasmijala se Mellani. Baš tada je Paulo silazio niz stepenice. Zastao je i slušao razgovor između Fio i Mell. Pomalo nepristojno, ali šta je tu je...
"Nemaš se potrebe zahvaljivati. To mi je dužnost." Paulo je prevrnuo očima na tu rečenicu.
"Nekako je drugačije otkako si ti došla. Sve je nekako bolje."
"Pa nisam nikakvo čudo, Fiorella." Postiđeno je rekla.
"Pomalo jesi. Paulo je dosta veseliji i bolji nakon svega što se desilo. Za to si ti zaslužna. Dobra si osoba. Blago tvojim roditeljima."
"Hvala. Volim usrećiti ljude."
"Boga mi si upravu. Svaka čast." Tada je Paulo prekinuo njihov razgovor.
"Dobro jutro, dame."
"Dobro jutro." Odgovorile su.
"Šta ima da se jede?"
"Nisam znala šta da napravim, jer si slabo izlazio dolje."
"Fiorella, mogu ja. Nije problem." Mellani je krenula prema kuhinji. "Gdje stoje zdjelice? Prošli put nisu bile u ladici."
"Ja sam ih premjestila na policu."
"Okej. Hvala." Ušla je u kuhinju. "Gdje ste?" Razgledala je okolo, dok ih konačno nije našla i to na najvišoj polici. "Super." Uzela je stolicu i popela se na nju. "Fiorella, mogla si ih još više podići." Promrmljala je Mell dok je pokušavala da uhvati jednu zdjelicu. Stolica se zaljuljala, kada se Mellani pomaknula.
"Hajde, još malo." Malo joj je falilo da ju dohvati, te je svu težinu prebacila na jednu nogu na kojoj je ostala stojati. Zdjelicu je uspjela dohvatiti, ali je izvrnula nogu. Zdjelica joj je ispala iz ruku i razbila se.
"Pazi." Mellani je pala u Paulove ruke. "Jesi dobro? Šta radiš to? Mogla si da se povrijediš?" Pustio ju je iz svog "zagrljaja".
"Zdjelica. Razbila se." Čučnula je da pokupi razbijene komade.
"Ko šiša to..Jesi se ti povrijedila?"
"Malo sam nogu izvrnula, ali sam dobro."
"Ne možeš biti dobro kad si nogu izvrnula. Ostavi to. Neka Fiorella pokupi, a ti sjedi."
"Imam posla."
"Pusti to." Namrštio se. "Trebaš leda stavit' na to. Ideš sa mnom." Prebacio je njenu ruku preko svog ramena i polako ju posjeo na kauč. "Idem po led. Budi mirna." Mellani je pravila bolne grimase.

-Taa daaam!! 😃 Izvolite novi (devetnaesti) nastavak. Ostavite vote i komentar! Može se reći da smo daleko dogurali. Hvala na vote-ovima, komentarima. 💗 Mnogo mi to znači. Voljela bih kad bi ostali uz priču DO SAMOG KRAJA! Volim vaaasss.. 😄💗💗
BTW: htjela sam stavit' shirtless gif, ali se nije mogao učitati. 😢😐