Osvanuo je divni sunčani dan u Torinu. Treći dan kako se Mellani nalazi u bolnici nakon porođaja. Danas bi po svemu sudeći, trebala ić kući.

"Bravo, ljubavi mamina."
Mellani se osmijehnula Paulini nakon što ju je nahranila. "Vidjet ćeš svog taticu i novu sobu." Igrala se njenim rukama, a Paulina je zainteresirano gledala u svoju majku povremeno se  smijući.

"Dobro jutro, gđice Mellani." Na vratima se pojavila sestra.

"Dobro jutro i vama." Uzvratila je.

"Kako ste?"

"Super. I Paulina isto." Vratila je pogled na svoju kćerku.

"Drago mi je. Doktorica je rekla da se možete spakovati, a na recepciji pokupite otpusno pismo."

"Budem. Hvala."

"Nema na čemu. Ugodan dan." Osmijehnula se med.sestra na izlazu.

"Eto ga, bebo. Idemo kući." Tada je Paulina zagugutala.

"Javiću tvom tatici da izlazimo." Rekla je prislanjajući mobitel na uho.

/Reci, ljubavi./

/Danas izlazimo. Možeš li../

Tada ju je prekinuo.

/Na putu sam./ Prekinuo je poziv.

Mellani je umotala Paulinu u benkicu, te stavila u korpu. Zatim je sebe obukla. Kosu je svezala u neku punđu i uzela torbu, te Paulinu.

"Idemo, ljubavi mamina." Mellani se osmijehnula, te izašla iz sobe.

Na recepciji je pokupila otpusno pismo i sudarila se s nekim.

"Pazi, ženska glavo."

"Fede." Čvrsto ga je zagrlila vidjevši njega i njegov osmijeh.

"Kako si?"

"Odlično. Ne mogu ti riječima opisati."

"Baš mi je drago. Ja ću nju." Preuzeo je korpu u kojoj je bila Paulina, a drugom rukom je uhvatio Mellani i isprepleo prste. "Samo polako." Poljubio ju je u čelo.

Ispred bolnice je bilo par novinara i fotografa. Mellani je dekom prekrila korpu, jer ne želi da se Paulina uplaši. Novinari su odmah poceli postavljati pitanja, no ni Mellani ni Federico nisu željeli odgovoriti na njih. Sjeli su u auto i ubrzo se odvezli u stan.

"Kako mi je ovo nedostajalo." Rekla je Mellani ulazeći u stan.

"I ti si meni nedostajala. Pozdravili su te Enzo i Adriano."

"Super. To su se vratili u Rim?" Pitala je Mellani razgledajući okolo.

"Da. Jutros rano su otišli. Mislim čak i da su stigli."

"Aha."

"Imam jedno iznenađenje. Dođi." Povukao ju je za ruku.

Otvorio je vrata jedne sobe. To je bila ustvari Paulinina soba.

"Nadam se da ti se dopada."

"Aa Fede, predivna je. Kada si ovo uradio?"

"Dok si ti bila u bolnici."

"Sve si ovo sam uradio?"

"Malo su mi pomogli Enzo i Adriano dok su bili tu."

"Svaka vam čast. Baš mi se dopada, a i Paulini će se dopasti sigurno."

"Sve za moju malu princezu." Federico je spustio pogled na Paulinu koja je spavala. Opet.

"Spustit ću je." Mellani ju je uzela iz korpe i spustila u krevetić, te pokrila dekicom.

"Ja idem pod tuš. Užasna sam." Izašla je iz sobe, pokupila odjeću i ušla u kupaonicu.

Nakon kupanja je krenula provjeriti Paulinu. Vrata su bila odškrinuta. Federico je čučao pored Paulininog krevetića i nešto joj pričao. Mellani ih nije htjela ometati.

"Uspavana ljepotice tatina, dobrodošla u našu malenu porodicu." Osmijeh mu je zasjao na licu. "Predivna si i preslatka. Kao najdivniji cvijet. Jeste da ti nisam pravi tata, ali ćeš imati svu ljubav. Već si me osvojila svojim okicama. Potrudit ću se da ti ništa u životu ne fali baš kao i tvojoj majci. Tvoja majka je veliki borac i mnogo je hrabra. Stvarno ju volim. Totalno sam zaljubljen. Ona i ti ste mi sve. Pored moje majke i sestre, jedine žene u mom srcu." Federico je ustao i poljubio Paulinu u čelo.

"Volim te, slatkice." Tada je primijetio Mell na vratima i blago se osmijehnuo.

"Nisam htjela da vas prekidam." Ušla je u sobu.

"Sve što sam rekao, to sam i mislio." Približio joj se spustivši ruke oko njenog struka.

"Znam."

"Unijela si puno sreće u moj život, a sad s Paulinom još više."

"Drago mi je."

"Ostavimo ju da spava." Izašli su iz njene sobe i sjeli u dnevni.

Mellani je ispružila noge dopuštajući Federicu da položi glavu u njeno krilo. Spustila je ruku u njegovu kosu i mrsila ju.

"Nevjerovatan osjećaj." Rekao je Federico spustivši ruke na svoj stomak.

"Znam, zar ne?" Osmijehnula se češkajući Federica po glavi.

"Hvala."

"Na čemu?"

"Unijela si sreću u moj život,a sad još i Paulina..Ne mogu da opišem tu sreću."

"Drago mi je."

"I meni je drago što sam s tobom."

"Također."

"Voliš li me?" Pogled je uperio prema gore kako bi pogledao Mellani.

"Naravno. Da te ne volim, ne bih ni bila s tobom."

"Mellani, znam da u tvom srcu još uvijek postoji on."

Mellani je samo spustila glavu.

"Fede.."

"Slušaj, znam kako ti je. Da sam ti, isto bih se osjećao."

"Fede, nemoj..molim te." Prošaptala je.

"Uredu. Samo da znaš da te razumijem." Uhvatio ju je za ruku.

"Hvala." Mellani se slabašno osmijehnula.

"Kakvi su ti planovi za sutra?"

"Čuvanje Pauline, naravno. Zašto?"

"Želio sam vas pozvati na utakmicu. No, ako se ti ne slažeš s tim, neću onda."

"Razmislit ću. Kada vam je utakmica?"

"Prekosutra."

"Super." Tada se čuo Paulinin plač iz sobe.

"Ja ću." Federico je brzo ustao i otišao u njenu sobu.

Uzeo ju je u naručje i predao Mellani.

"Šš, mamino." Mellani je prelazila rukom preko Paulininih leđa.

Kada je prestala plakati, Mellani ju je nahranila i presvukla.

"Je li dobro?" Pitao je Fede sjedajući pored Mellani.

"Ma jeste. Samo je bila gladna." Odgovorila je Mellani uz osmijeh.

"Mogu li?" Pružio je ruke prema Paulini na što je Mellani klimnula glavom predajući mu Paulinu.

Bilo joj je mnogo drago vidjeti Federica kako pažljivo i brižno drži Paulinu u svom naručju. Zasuzile su joj oči.

"Jesi dobro?"

"Naravno. Samo sam sretna."

"Drago mi je." Ostavio je poljubac na njenom obrazu.

Mellani ih je uslikala, jer je željela da pamti ovaj trenutak.

mellreyes /daddy's girl😇👶❤@fbernardeschi/

35,956 likes  1234 comments

@fedeberna_fp /Oh,Dio😍/

@josepha_edin /it's a girl😊aww, good luck Mell💓/

@mellreyes /thank you❤/

@fedebernardeschi.33 /bella😇/

@fbernardeschi /amore mio💓💓/

@juventinoforever /goals😍@mellreyes @fbernardeschi/

@michelapersico /so happy for you❤/

@miriamsylla /woww..😄/

@mellreyes /@michelapersico grazie😘 surprising😂@miriamsylla/

@enzoabbadelli /@adriano94 future babysitters😎💪/

(...)

Došao je dan tekme. Juve protiv Sassoula igra domaću tekmu što je olakšavajuće. Mellani je ipak odlučila ići na tekmu, no to nije rekla Federicu. On je već otišao ranije na stadion.

Spremila je Paulinu i dala joj neku igračku da se zabavlja, dok se ona obuče.

"Idemo ljubavi." Rekla je Mellani uzimajući Paulinu u narucče.

Taxijem su došle do stadiona i brzo se uputile ka VIP loži. Mellani je tamo srela Michelu, Josephu i Edina, Madsalenu i još neke WAG-sice.

"Prelijepa je. Kako se zove?" Pitala je Josepha.

"Paulina." Odgovorila je Mellani nasmiješeno.

"Slatka beba!" Ciknuo je Edin.

"Hvala, dušo." Mellani ga je poljubila u obraz.

"Kako se osjećaš?" Pitala je Michela.

"Super. Da je bolje, ne bi valjalo."

"Federico je pravi sretnik."

"I jeste."

No, tada je došla i Selena. Mellani ju je pogledala iznenađeno, a ova ju je mrko pogledala. Pogled joj se zaustavio na Paulini koja je bila u naručju svoje majke. Širom je otvorila oči. Mellani se samo okrenula jer nije željela da ju gleda.

"A to je ta." Prošaptala je Michela na šta je Mellani samo klimnula glavom.

"Ma samo uživaj." Potapšala ju je po ramenu.

Utakmica je počela. Mellani je smjestila Paulinu u svoje krilo. Pogledom je tražila Federica. Uočila ga je. Osmijeh joj je zaigrao na licu.

(...)

Utakmica je završila pobjedom od 4-0 za domaćine. Mellani je ponijela Paulinu na teren. Federico se iznenadio kada ju je vidio. Uzeo je Paulinu.

"Mislio sam da nećeš doći."

"I ja isto, ali je došlo do promjene plana."

"Pa, drago mi je da ste tu."

"I meni."

Paulo je uočio Federica i Mellani. No, nisu mu oni privukli pažnju, nego beba u Federicovom naručju.

Tada se totalno izgubio. Dlanovi su mu se počeli znojiti, a noge su klecale. Želio je da im priđe, no nije imao hrabrosti. Još je i Selena bila tu. Ne bi mogao trpiti njene ljubomorne ispade.

"Smijem ju upoznat s ostalima?" Pitao je Federico, a Mellani se odmah pred očima stvorio Paulo na šta je protresla glavom. "Nećemo dugo."

"Uredu. Naravno." Zbunjeno je odgovorila.

Federico je odnio Paulinu među svoje saigrače. Paulu je srce počelo brzo kucati. Mislio je da će se onesvijestiti. Njegova kćerka je samo par metara udaljena od njega.

"Vidi ti male. Već se nosi crno-bijelo." Nasmijao se Higuain. "Tako je mala, uči od malena šta valja." Pomilovao ju je po glavici.

"Naravno, brate." Uzvratio je Federico s osmijehom, a Paula je sve to ubijalo.

"Dovedi ju nekad kod mene.  Edin voli malu djecu."

"Važi, Mire."

"Kako se zove tatina slatkica?" Pitao je Barza igrajući se s Paulininim ručicama.

"Paulina."

"Dobrodošla Paulina, u crno-bijelu porodicu."

"Hvala, Barza."
"Idem se presvući. Mokar sam k'o konj." Higuain je skinuo dres i krenuo prema svlačionici.

"Ajmo." Ostali su se složili. Na terenu su ostali samo Federico i Paulo.

"Koliko ima?" Pitao je Paulo tiho.

"Četiri dana." Osmijehnuo se Federico prelazeći rukom preko Paulininih leđa.

"Mogu li ju dobiti nakratko? Samo par sekundi. Obećajem."

"Izvoli. Samo polako."
Paulo je zadrhtao kada je shvatio da u rukama drži svoje dijete.

"Hej, slatkice." Nasmijao joj se, što je i njoj izmamilo osmijeh na lice, te je veselo ciknula. U Paulu se sve lomilo. "Evo." Vratio ju je Federicu. "Bit ćeš super otac, Fede." Potapšao je Federica po ramenu.

"Čuvaj ih. Onako kako ja nisam znao." Lažno se osmijehnuo i otišao. Federico je ostao zatečen, te je tako shvatio da je Paulo još uvijek zaljubljen u Mellani.

(...)

"Je li sve uredu?" pitala ga je Mellani.

"Naravno." Nije žlio da joj govori išta što bi ju zabrinulo ili uznemirilo.

"Ja sam se pogubio kad sam ju uzeo u ruke." Paulo se uhvatio za glavu dok je Nahuelu i Fedeu prepričavao doživljaj koji će mu zauvijek ostati u pamćenju.

"Mogu mislit'." Rekao je Nahuel.

"Drago mi je zbog tebe, brate." Dodao je Fede.

"Uvukla se u moje srce trajno i nepovratno. Znao sam da njeno mjesto niko nikada neće moći zauzeti. Ali je nažalost gotovo s nama."

"Šta sa Selenom?" Pitao je Nahuel.

"Ona mi se sviđa. Samo to."

"Samo?" Podigao je obrvu.

"Da." Paulo je klimnuo glavom.

"Fali li ti Mell?"

"Ne znam. Vjerovatno. Volio sam ju više nego što je iko mogao zamisliti."

"Volio si ju. Voliš li ju i sad i uvijek ćeš ju voljeti."

"Ne znam, Nahuel."

"Znaš. Samo što si kukavica da priznaš svoja osjećanja."

-Ostavite VOTE i KOMENTAR!

I da, kome se priča ne sviđa tj. kome nešto (većina toga) ne štima  neka ju ne čita i neka ne troši svoje dragocjeno vrijeme. 😉Ja sam se potrudila za ovu priču i onda neko dođe i na osnovu jednog pročitanog dijela  (ili šta već) kaže da mu cijela priča ne štima. Naravno, ne može se svima svidjeti ono što napišem, ali ako vam ne štima, IDITE. Doviđenja. 👋👋 Unfollujte me. Radite šta hoćete. Vaša stvar. 😘 Ali, koliko puta moram reći...da sam UBRZAVALA radnju, jer NISAM ŽELJELA DA PRIČA ODE U NEDOGLED!!! I da ima preko 50 dijelova. Onda bi to nekom bilo previše dosadno i smarajuće. *kao meni npr* Uredu, imaju svoje mišljenje. To mišljenje ne primam srcu toliko, ali sam nekako razočarana i ogorčena. Što u sebe, što u tu osobu. *neću je imenovati* Neka su oni ostavili komentar, makar bio i "negativan" ajmo reći...što više komentara, to bolje. :) 😉 Tako da, hvala..

Toliko od mene...