Federico je došao s treninga, a Mellani je idalje spavala.

"Ljubavi, probudi se." Pomilovao ju je po obrazu na što se promeškoljila i polako otvorila oči.

"Šta je bilo?" Sanjivo je upitala.

"Ustani."

"Koliko je sati i zašto ti nisi na treningu?"

"Zato što sam maloprije došao. I da, 12 je sati."

"Ajme." Brzo se pridigla. "Zar sam toliko spavala?" Svezala je kosu i ustala. "Žao mi je."

"Zbog čega?"

"Nekulturna sam. Nikad nisam spavala ovoliko dugo. Kao da je moj dom."

"Ovo sada i jeste tvoj dom." Omotao je ruke oko njenog struka. "Tačnije vaš." Ostavio joj je poljubac blizu usana.

"Falio si mi i čestitam na golu."

"I ti meni. Hvala, ljubavi. Šteta što nisi bila prisutna."

"Drugi put. Tada će nas sigurno biti troje." Nasmijala se.

"Jedva čekam." Spojio im je čela. "Sviđa mi se tvoj dres."

"Znam." Zagrizla je usnu. "Sada je moj. Kao i ti."

"Naravno." Ponovo su spojili usne. Ovaj put na duže vrijeme.

"Ali ja bih trebala nazad u Rim."

"Zašto?"

"Moram. Ovdje sam došla na 2-3 dana."

"Znači danas ideš." Federico je uzdahnuo odmaknuvši se od Mell.

"Fede, šta ti je najednom?"

"Ništa."

"Jeste nešto." Mellani je ljuto skupila obrve.

"Nije ništa."

"Federico, odgovori mi na pitanje. Šta ti je?"

"Nedostajat ćeš mi, uredu?" Potišteno je odgovorio.

"Ljubavi, pa uvijek sam tu. Nije bitno u kojem gradu." Uhvatila ga je za obraze. "Falit ćeš i ti meni. Nemoj da si tužan. Budi kao ja. Vidiš?" Pokazala je svoj predivni osmijeh.

"Uredu." Klimnuo je glavom blago se osmijehnuvši.

"Znam da nismo u vezi ni 5 dana i da ne želiš razdvojenost, ali ne brini. Tu sam ja uvijek. Nebitno, bila ja ovdje ili u Rimu ili na nekom trećem mjestu. Volim te i to je najbitnije. Uredu?"

"Naravno. Žao mi je što se ponašam bezobrazno."

"Razumijem te." Ruke je omotala oko njegovih prsa.

"Hvala." Poljubio ju je u čelo. "Stvorenje moje najljepše. U koliko ćeš ići kući?"

"Ne znam." Slegnula je ramenima. "Trebam vidjeti raspored letova."

"Evo, ja ću", Federico je sjeo za laptop, "a ti se spremi."

"Hvala. Srce si." Brzinski ga je poljubila u obraz i otišla spremiti stvari.

"Evo, našao sam!" Viknuo je iz dnevnog.

"U koliko je?!" Uzvratila je Mellani iz sobe.

"Za sat vremena."

"Super. Stižem." Brzo se presvukla i iznijela kofere u hodnik. "Spremna sam." Rekla je navlačeći patike.

Kada se ispravila, zamutilo joj se pred očima.

"Mellani, polako." Federico joj je pritrčao. "Ne žuri. Jesi dobro?"

"Da, da. Samo mi se malo vrti."

"Samo polako. Ne želim da ti se nešto desi."

"Neće. Ne brini." Osmijehnula se.

"Idemo. Da ne zakasniš."

Federico je njene kofere smjestio u gepek, te su se ubrzo našli u autu i krenuli prema aerodromu.

"Tako sam umorna, a spavala sam do 12."

"Dušo, normalno je to. Trudnica si."

"Znam."

"Evo, izvoli. Odmori." Potapšao je svoje butine, te je Mellani noge ispružila preko njegovih.

"Neće ti biti teško?"

"Gluposti. Želim da tebi bude dobro."

"Stvarno si najbolji." Federico se samo nasmiješio.

mellreyes /on my way to Rome😜@fbernardeschi/

34,663 likes, 1124 comments

(...)

Novinari su već saznali da se bivša djevojka Paula Dybale nalazi na torinskom aerodromu sa novim momkom, Paulovim saigračem, Federicom Bernardeschijem. Odmah su im pritrčali. Nije ih bilo mnogo, ali su opet naporni.

"Gospođice Mellani, koliko dugo ste trudni?"

"Od kad ste zajedno s mladim napadačem Juventusa?"

"Idemo. Ne moraš odgovarati na ovo." Federico je šapnuo Mellani.

"Hoću. Neka ušute već jednom."

"Uredu." Federico nije puštao njenu ruku.

"Trudna sam već  šest mjeseci. I da, Federico i ja smo zajedno. Nije bitno otkad."

"Kada ste prekinuli s Paulom Dybalom?" Mellani se stresla na spomen njegovog imena, te brzo oblizala suhe usne.

"Sigurno i to znate. Ali,evo ponovit ću nekima, jer očajnicki žele znati. Prekinuli smo prije godinu i kusur mjeseci."

"Koji je razlog toga?"

"Previše privatno. Ostavili smo to za sebe."

"A beba? Je li njegova?" Mellani se namrštila.

"Ne idite predaleko." Odbrusila im je ljutito.

"Volite svog momka?"

"Naravno. Kakvo je to pitanje?" Iznervirano je odgovorila prevrćući očima. "Bože." Prošaptala je.

"Ako biste se sada udaljili bilo bi lijepo. Trebamo ići." Federico ih je uljudno zamolio.

Pokušavao je prikriti nervozu i ljutnju. Novinari su se udaljili, te su Mellani i Federico napustili terminal.
Federico je tiho gunđao na talijanskom.

"Ljubavi, je li sve uredu?"

"Kako će biti?" Federico je puknuo po šavovima. "Dosadni su kao krpelji, kao pijavice. Samo se lijepe za ljude i njihove privatne živote!"

"Smiri se, molim te. I meni idu na živce, ali od sada će nam biti tako."

"Lascialo andare all'inferno. Fanculo. Oh, caro Dio!" Prešao je šakama preko lica nakon što je opsovao. *neka idu dođavola. j*bi ga*

"Nemoj, nisu vrijedni." Mellani ga je uhvatila za nadlakticu. "Obećaj mi da ćeš se smiriti."

"Mellani.." Kroz uzdah je prevrnuo očima.

"Obećaj!"

"Uredu. Smirit ću se, mala."

"Tako. Let mi je za 15 minuta."

"Čovječe, kad prije?" Prošao je rukom kroz kosu.

"Vrijeme leti."

"Nedostajat ćeš mi."

"I ti meni." Mellani je pronašla mjesto u njegovom zagrljaju.

"Da mogu, nikad te ne bih pustio iz ovog zagrljaja."

"Nije ni meni lako, ali mora se. Svaki dan ćemo se čuti."

"Ako ne i sat." Nasmijao se kao i Mellani.

"Idem sad. Čuvaj se i volim te. Puno."

"Čuvajte se i ti i Paulina. Volim i ja tebe." Poljubili su se, a Mellani su prošli neki ugodni trnci, te blagi zoološki u stomaku.

"Vidimo se." Mahnula mu je prije ulaska u avion.

Paulo je igrom slučaja pogledao Mellanin intervju sa aerodroma. Nešto ga je prodrmalo dok je pričala o njemu.

U komentarima je pročitao da ide u Rim. Sada zna gdje je otisla. Može otići do nje, ali ga nesto sprečava. Da li je to "ljubav" prema Seleni, njegov ponos ili nešto treće?

Nije želio otići, ne bi bilo fer prema Federicu. Ali ipak, želi ju vidjeti. Nije ju vidio još od utakmice sa Milanom koja je bila prije dosta mjeseci. Premišljao se da li da ode ili ne.

"Ne." Odmahnuo je glavom. "Kontroliši se, Paulo." Rekao je sam sebi.

Onda mu je sinulo. Uskoro počinju reprezentativne obaveze. Argentina igra protiv Italije u Rimu. Nada se da će ju vidjeti.

"Amin." Sklopio je ruke. Ustao je i otišao do Selene. "Ljubavi." Prošao je prstima kroz njenu kosu.

"Reci."

"Doći ćeš na utakmicu protiv Italije?"

"Naravno." Osmijehnula se. "Ne bih to propustila."

"Super. Drago mi je da ćeš doći."

"I meni." Nježno ga je poljubila, no njemu je u mislima ipak bila Mellani.

(Rim)

"Melli Pelli!" Ciknuo je Enzo kada je vidio Mellani na vratima.

Potrčao je prema njoj i čvrsto ju zagrlio.

"Ja bih da dišem." Nasmijala se.

"Izvini. Samo mi je jako drago što te vidim. Kako je malena?"

"Dobro je, hvala Bogu."

"Kako će se zvati?"

"Paulina."

"Ajooj, slatko. Zdravo, Paulina." Enzo se sagnuo do njenog stomaka. "Nemoj me ti mrziti kao tvoja mama i moj ludi brat."

"Enzo, ti ćeš istraumirati ovo dijete kad se rodi." Javio se Adriano. "Evo naše slatkice." Poljubio je Mellani u obraz. "Kako si?"

"Super. Vi?"

"Odlično. Adriano još nije našao curu." Odgovorio je Enzo.

"Ne mora čitav Rim znati." Prevrnuo je očima. "Nažalost nisam. Sreća nije na mojoj strani."

"Polako, Adriano. Sigurno će se nać neka."

"Hoće. Doći ce valjda do 50-te."

"A možda ni tad." Enzo se podrugljivo nasmijao.

"Dragi brate, udarit ću te. Nauči kad treba ušutiti."

"Nemojte se tući. Niste djeca."

"Da, baš. Ajde se ti smjesti, pa da se ispričamo. Treba nadoknaditi ova tri dana."

"Okej." Mellani je ušla u svoju sobu i ostavila stvari, te sjela u dnevni.

Započela je razgovor sa svojim najdražim rođacima koji se bas odužio.

(...)

"Koji smo mi partijaneri. Volim Rim!!" Povikao je Enzo šireći ruke.

"Konju bolesni, probudit ćeš narod." Adriano je prevrnuo očima.

Enzo, Adriano i Mellani su sjedili na vrhu zgrade u kojoj žive, jedući picu i pijući sok. Bilo je oko 2 sata iza ponoći.

"Ne mogu da vjerujem da mi neće san na oči." Mellani je prošla rukom kroz kosu.

"Možemo partijati." Enzo je počeo uvrtati bokovima i mahati rukama na što su ga Adriano i Mellani gledali k'o najveću budalu.

Mellani je zavribrirao mobitel. To je bila poruka od Federica.

/je l' spavaš?/

/ne, ne mogu zaspati./

/ni ja./

/šta radiš?/

/sjedim sa enzom i adrianom na vrhu zgrade./

/jesi normalna?😨silazi odmah!/

/opusti se, ljubavi. ne sjedim na rubu zgrade.😅/

/ne znam ja, ali siđi. opasno je./

/smiri. sve je uredu./

/jao, mellani. zabrinjavaš me./

/obećajem. sve je uredu. dobro sam./

/znaš da se brinem./

/znam, ali imam društvo ionako. nisam sama. :)/

/ajd uredu onda, ali pazi opet./

/hoću. 😚/

/uskoro počnju tekme reprezentacija./

/super, i?/

/tekma je u Rimu./

/ozbiljno?😍/

/da./

/too!! 😃jedva čekam da te vidim./

/također. već nedostaješ.😝/

/ajooj, bebaa../

/tvoja./

/naravno.😜/

/baš se smaram ovdje./

/pa izlaziš li van?😂/

/da, ali opet sam sam u stanu./

/s kim izlaziš?/

/marchisio, higuain, dybala, barza i još neki./

/pa super 👌/

/samo se ne daj iznervirati./

/ne razumijem../

/igramo sa argentinom. znaš već./

/ne brini se ti ništa😌/

/ne brinem se zbog njega, već zbog tebe. ne želim da se rasplačeš ili istresiraš. beba je tu./

/fede, previše brineš. sve će biti uredu./

/nadam se, ljubavi. idem pokušati zaspati. uskoro će pola 3./

/ajde, beba. volim te. lijepo spavaj😊/

/hvala. volim i ja tebe!❤/

Mellani je ostavila mobitel pored sebe i uzela parče pice.

"Federico, zar ne?" Pitao je Adriano.

"Naravno. Nedostajem mu."

"Kako slatko." Rekao je to bebećim glasom.

"Italija uskoro igra ovdje u Rimu."

"S kim?"

"Aj pogodi." Mellani se ironično nasmijala prevrnuvši očima.

"Pusti budalu." Odmahnuo je rukom.

Koliko god Mellani mrzila Paula, opet joj je nelagodno što će ga ponovo vidjeti.

(Italija vs Argentina)

Mellani je za tekmu navukla Federicov klupski dres.

"Jesi gotova više?"

"Jesam, Adriano." Odgovorila je vežući patike.

"Konačno. Idemo."

"Gdje je Enzo?"

"Zadnjih sat vremena samo leto u kupatilo. Mučninu neku ima."

"Ou. Hoće biti dobro?"

"Hoće. Mama mu je skuhala čaj.Ima ko brinuti za njega."

"Super. Ajmo mi."
Pješke su išli do stadiona.

"Ovako je bolje. Taman da noge protegnemo."

"Slažem se."

Adriano je predao karte čuvaru na ulazu, te ga je on krenuo pretresati. Čisto zbog sigurnosti.

"Gospođicu nećmo. Trudnica je."

"Hvala, gospodine." Mellani se blago osmijehnula.

"Ništa. Ugodna večer." Klimnuo je glavom vraćajući se svom poslu.

Mellani i Adriano su se smjestili na tribine zajedno sa ostalim navijačima.

"Nervozna sam."

"Zbog čega?"

"Zbog svega." Protrljala je dlanove željno iščekujući početak tekme.

Bile su himne oba tima. Paulo se tokom čitave tekme nadao da će ju vidjeti. No, da li je znao da je ona zapravo tu? Nadohvat ruke?

(...)

Utakmica je završila rezultatom 1-2 u korist Argentine. Italijanska momčad je bila razočarana, ali šta se može..Mellani je također bila razočarana, ali opet sretna jer su dali sve od sebe.

"Adriano, ajde sa mnom, molim te."

"Naravno. Ne bih te pustio samu ni pod razno." Krenuo je za njom.

Čuvari su ih pustili, jer su skoro pa "stalni gosti". 😂

"Ja ne mogu žuriti." Požalila se Mellani.

"Nigdje nam se ne žuri. Duga nam noć." Nasmijao se hodajući ispred nje.

Mellani se uspjela probiti kroz masu igrača kako bi došla do Federica. Pozdravila se sa nekim igračima Juventusa koji igraju za Italiju. Ubrzo je ugledala Federica kako razgovara sa Buffonom. Osmijehnuo se kada ju je vidio. Povukao ju je u svoj zagrljaj.

"Čeestitam, ljubavi. Bili ste super. Uvijek ima drugi put." Nasmijala se.

"Znam. Hvala što me podržavaš."

"Naravno. I u dobru i u zlu."

"Falila si mi." Pomilovao ju je po kosi.

"A ti meni nisi." Ironično se nasmijala.

"Lažove mali." Spustio je svoje usne na njene.

Tada se Paulina oglasila.

"Uporna je." Nasmijala se kao i Federico.

"Biće kao i njena majka. Slatka i neodoljiva." Prebacio je ruku preko njenog ramena.

Mellani je među igračima Argentine uspjela uočiti Lanzinija.

"Manuel." Veselo je rekla.

"Ko je to?"

"Moj najbolji prijatelj. Nisam ga vidjela dosta dugo."

"Aha. Pa idi se pozdraviti onda, a ja idem da se istuširam i presvučem. Užasan sam."

"A nisi. Nemoj tako."

"Vidimo se." Poljubio ju je u obraz.

"Ajde." Mahnula mu je i krenula prema Lanziniju. Ali, dok se približavala, shvatila je da to nije bila najbolja ideja. Bio je u društvu Higuaina, što je okej, i Paula..Samo je nabacila osmijeh i ponosno mu *Lanziniju* prišla.

"Manuu."

"Mellani. Bože dragi." Zagrlio ju je čvrsto. "Ne mogu da vjerujem da si tu. Kako si?"

"Odlično, ti?"

"Ma vrh. Malo si se promijenila."

"Ma nemoj." Nasmijala se.

"Nedostajala si mi."

"I ti meni. Mnogo."

"Gdje je Federico?"

"U svlačionici."

"Kako vam ide?"

"Super."

"Baš mi je drago."
Higuain i Paulo su idalje bili tu.

Paulo je samo posmatrao Mellani, a ona ga nije pogledala, ni na sekund.

"Neka je sa srećom. I vama i toj slatkici." Prstom je dotaknuo njen stomak.

"Hvala, Manu."

"Idem ja zezat' narod. PozdraF." Mahnuo joj je i otišao.

"Gospodine, ne možeš bez mene!" Higuain je podigao ruku u zrak. "Halo!" Potrčao je vičući za Lanzinijem.

"Šta ti čekaš?" "Melllani se Paulu bahato obratila.

"Ništa."

"Sve ima svoj razlog."

"Zar je moguće da je gotovo?"

"Jeste, kao što vidiš."

"Koliko je malenoj?"

"Znaš već."

"Kako će se zvati?"

"Ne treba te to zanimati."

"Treba. Otac sam joj."

"Hvala Bogu pa neće upoznati svog bahatog oca."

"Nećeš mi valjda uskratiti da ju viđam?" Očajno ju je pogledao.

"Svakom po zasluzi." Nakon ove rečenice ga je dokrajčio njen osmijeh.

"Molim te, nemoj mi to uskratiti. Moram je viđati. Ona je moja."

"Ti si kod mene izgubio svako pravo. I to odavno. Dobio si šta si htio. Sad pusti i mene i Federica i malenu na miru."

"Znaš da.."

"Šta?"

"Ništa."

"Naravno. To i jesi. Obično ništa. Nije ni čudo što si na kraju završio sa Selenom."

"Nju ne spominji."

"Zašto ne? Zar ti nije djevojka?"

"Jeste,ali.."

"Ali.."

"Ti si bila najbolja."

"Dybala, prekini sa tim svojim šalama i glupostima."

"Da li je to glupost?"

"Koje?"

"Taj prsten." Uperio je prst prema prstenu u obliku krune koji se presijavao na njenoj desnoj ruci. Mellani se tu zbunila.

"To je obećanje. Tvoje obećnje da ćeš zauvijek biti moja. Moja si iako si s drugim."

"Obećanja se krše. Nisi čuo za to?" Skinula je prsten s ruke i bacila mu ga u ruke.

Tek kad je shvatila šta je uradila, oči su joj se napunile suzama. Paulo ju je samo zbunjeno gledao. Gledao je njene uplakane oči.

"Zasto moraš sve upropastiti?" Ispustila je tihi jecaj.

To je dotuklo Paula, više nego njen osmijeh od maloprije.

"Pusti me više. Uništavaš sve samom svojom pojavom."

"Mellani.."

"Samo šuti." Stavila je ruku ispred sebe.

Pogledala ga je u oči. Tada se začula Selena.

"Paulo."

Mellani je tada s ironičnim osmijehom odmahnula glavom, na peti se okrenula i otišla. Sreća, Selena ju nije primijetila. Paulo je stegnuo prsten u ruci. Želio je pobjeći što dalje od svih da se isplače.

"Čestitam na pobjedi." Zagrlila ga je.

"Hvala." Uzvratio je zagrljaj.

"Je li sve uredu?"

"Umoran sam jako."

"Idemo kući onda."

"Ne mogu, Selena."

"Zašto?"

"Moram obaviti nešto. Idi kući Nahuelom i Fedeom."

"Uredu onda." Zbunjeno se osmijehnula.

-VOTE i KOMENTAR!

Volim vasss💜💜💜💜