TIJANA

Gledala sam preko stakla Valentinu. Lezala je i bila tako neziva Molim te Boze, neka se nadje taj donor vise. Ona je premlada da bi izgubila zivot. Mnogo toga trebamo da obavimo zajedno, trebamo da je udamo za Kristijana prvo. Onda se ja trebam udati za onog mog ludaka. Nasmejem se blago na samu pomisao Nenada. Ne znam gde je, volela bih da je pored mene. I dalje gledam bez prestanka u Valentinu. Nemanja mi prilazi.

Nemanja: "Ostavio sam Nevenu kod majke." rekao je slomljeno i dodao "Ne bih umeo da joj objasnim sve ovo."

Tijana: "Ukoliko bi se nesto desilo Valentini, ona bi bila slomljena." Lea je dosla, sva uplakana.

Lea: "Dosla sam sto sam nrze mogla." Pogledala je u Valentinu "Drzi se, drugatice nasa."

Tijana: "Dobro je da si dosla."  Kazem iskreno, obe smo potrebne Valentini.

Lea: "Kakvo je stanje?"

Nemanja: "Nadamo se da ce dugo izdrzati, bice potrebno vreme da se nadje donor."

Lea: "Mucenica nasa.." Cim sam videla Nenada kako prilazi izdaleka, potrcala sam mu u zagrljaj. Pocela sam plakati, toliko mi je potreban.

Nenad: "Bice dobro Tico.." Nasmejem se blago na to kako mi tepa.

Tijana: "Volela bih da bude Nenade."

Nenad: "Izvini sto nisam bio tu, jos juce sam morao otici u Boegrad. Zbog moje majke."

Tijana: "Jel se dogodilo nesto lose?" Pitala sam te obrisala svoje suze.

Nenad: "Bolje je. Vratio sam se. Znam da sam potreban i tebi i Kristijanu." Zagrlila sam ga. Cim sam videla da doktor prilazi Valentinoj porodici potrcala sam zajedno sa Nenadom, Nemanjom i Leom. Sigurno ima neke vesti.

Doktor: "Pronasli smo donora!" Rekao je vest koju smo svi cekali, vest koja nas je podigla iz mrtvih sve.

Nenad: "Ona mora ziveti.." Tiho mi je rekao.

Lea: "Hvala Bogu.." bila je jako tiha, svi smo isto to mislili o ovom trenutku.

Jasmina: "Zaista?" Glas joj je drhtao. "kada cete izvrsiti transplataciju?"

Doktor: "Vec danas."

Nemanja: "Dobro, sta se dogodilo?" Kristijan je prisao, drzeci Pavla za ruku.

Doktor: "Neka zena je dozivela saobracajnu nesrecu, zelela je da donira srce. Imamo njen potpis."

Zoran: "Hvala Bogu.." Svi se radujemo samo je Kristijan zbunjen.

Kristijan: "Kako to odjednom?"

Tijana: "Kristijane, srce se naslo. O cemu pricas?" Bila sam drska "Valentina ce nam ziveti, raduj se."

Xx: "Doktore, sta cemo sa stvarima preminule Katarine Jovic? Kristijan je cuvsi samo ime, seo na klupu stavivsi ruke na glavu. Pavle nicega nije bio svestan, bio je nasmejan. Nesvestan da je upravo njegova majka otisla na put bez povratka.