VALENTINA

Svi su se zapricali, moju porodicu je odusevio Nenad. Neprimetno sam ustala sa stola i otisla u svoju sobu. Ne mogu da izdrzim bolove, uzimam lekove sa stola i sipam u casu vode te popijem jedan lek. Idem u krug u svojoj sobi, suze mi se slivaju niz lice. Bol je nepodnosljiva, nije kao ranije. Gledam u svoju ruku gde stoji Kristijanov prsten i zelim da vristim. Zar i danas moram da imam bolove, ovo je najsrecniji dan za mene. Ne zelim da umrem jos uvek, volela bih jos bezbroj godina sa Kristijanom, ne zelim ovu bolest. Kleknem i stavim ruke na lice te pocnem plakati. Ne zelim biti preglasna, pa dohvatim jastuk i iz sveg glasa pocnem vristati. Cujem Tijanu kako me doziva te brzo bacim jastuk, ustanem i obrisem suze. Cim cujem kako otvara vrata, odem do prozora. Sigurno sam sva crvena od plakanja, ne zelim da to vidi.

Tijana: "Zeno? Gde pobeze ti?"

Valentina: "Evo me dolazim." i dalje sam bila okrenuta ka prozoru i gledala kroz isti. Tijana zatvori vrata i pridje mi. Uhvati me za ruku i okrene ka sebi.

Tijana: "Zasto places?"

Valentina: "Onako sam se rasplakala."

Tijana: "Pricaj to tvom Zoranu, meni ne!" Povice a ja joj pokazem rukom da bude tisa.

Valentina: "Imam ogromne bolove." Tijana me zabrinuto pogleda i pre nego sto otvori usta da kaze nesto, ja je preteknem "Popila sam lekove i bicu ok. Bez brige." uhvatim je za ruku i krenemo izlaziti iz sobe. U jednom trenutku zastane.

Tijana: "Sigurno?"

Valentina: "Ne brini." Izadjemo iz kuce i pridruzimo se ovima sto sede na terasi.

Jasmina: "Valentina, mogli ste se vi malo prosetati dok ja spremim veceru?" Generalno dobra ifeja, zahladilo je i mozemo se malo prosetati do jezera.

Kristijan: "Mogli smo, taman da Nenad vidi malo prirode." kaze Kristijan pa njih dvojica ustanu. Tijana i se spustimo niz stepenice i sacekamo njih dvojicu.

Nevena: "Mogu i ja sa vama?"

Valentina: "Dodji, dusice."

Nemanja: "Neki drugi put ce, vodim je kod majke. Tako smo se dogovorili." Mahne nam i mi krenemo silaziti niz niz brdicu koja vodi do jezera.

Nenad: "Ukoliko nije previse, gde je njena majka?"

Valentina: "Uzela je Nikolu, Neveninog brata, i napustila mog Nemanju."

Nenad: "Strasno." slegne ramenima i doda "Valjda mene Tijana nece tako ostaviti kada se vencamo." Krenem se smejati, a Kristijan prevrne ocima. Nisam se uvredila, Nenad je budala i niko mu nista ne moze zameriti.

Tijana: "Pre bih se udala za Mackara." Nenad i Kristijan se zbune pa se Tijana nasmeje. Mackar je neki covek koji zivi u mom selu, covek ima mnogo macaka i nije ozenjen. Zovu ga cudakom.

Kristijan: "Ko je taj?"

Valentina: "Bolje da ne znas? Kazem te sednem na travu pored vode. napokon smo stigli.

Nenad: "Fino je ovde." Kaze gledajuci u vodu.

Tijana: "Cudim se da se gospodinu svidja ovde." Prokomentarise ironicno, a Nenad je samo pogleda pa se nasmeje.

Nenad: "Hajde da igramo istina izazov." Povice radosno kao neki srednjoskolac koji ocekuje izazov gde treba poljubiti Tijanu.

Kristijan: "Nema sanse.." pobuni se odmah.

Tijana: "Nismo dece." odmahne glavom.

Valentina: "Hajde igrajmo." ppvicem, znam da ce oboje morati. Zao mi, morala sam podrzati Nenada koji se ocajnicki trudi da smuva moju crnooku.

Kristijan: "Zajebavate se?" Svi smo seli sem njega, on prevrne ocima i sedne pa doda ironicno "Mogli smo pozvati mog Pavla da se igra sa nama. Ipak njemu vise prilici."

Polako, ali sigurno nam se blizi kraj ;)