VALENTINA

Kristijan i ja smo sedeli zagrljeni, ispod hrasta. Prepustila sam se, on me ne zeli pustiti, a ja se ne mogu odupreti. Drzala sam glavu na njegovim grudima i prolazila prstima po njegovom stomaku, preko majice.

Valentina: "Kako to, da uopste nisi golicljiv?" Podignem pogled.

Kristijan: "Ne znam." Odgovori sa osmehom, a ja ponovo vratim glavu na njegove grudi.

Valentina: "Kristijane.." Zapocnem, a on me prekine.

Kristijan: "Ne." kaze kratko.

Valentina: "Sta ne?" pobunim se te dodam "Nisi ni cuo sta ti zelim reci."

Kristijan: "Necu se pokajati." Ovo sam ga vec jednom pitala, nasmejala sam se.

Valentina: "Brinem se za tebe. Kako ces da prezivis moju smrt?" Kazem te se ponovo rastuzim.

Kristijan: "Necemo da pricamo o tome jer ti neces umreti." Prevrnem ocima na ovo sto je rekao. Nema potrebe da laze i sebe i mene.

Valentina: "Osecam se lose sada." Kazem iskreno jer se osecam krivom, nisam mogla da mu se oduprem. Zelela sam vise od svega da odem od njega, da me zaboravi. Ali ne, on je dosao kod mene i sigurna sam da ne bi odustao dok mu se ne bih prepoustila.

Kristijan: "Valentina, ukoliko ti se nesto dogodi, bicu lose bili mi u vezi ili ne jer te volim. Shvati to!" Kaze ljuto.

Valentina: "Ne zelim da patis.." kazem tiho, a on me poljubi u celo.

Kristijan: "Nadam se da ce ovaj zivot barem jednom biti pravedan prema meni." Uspravim se kako bih ga mogla zagrliti.

Valentina: "Mnogo si je voleo?" Kazem aludirajuci na Dunju.

Kristijan: "Mnogo." Kaze zamisljeno.

Valentina: "Zao mi je sto si preziveo tako nesto." Pogledam u nebo, ne uzimaj me Boze. Nemoj da on opet pati, nemoj da moja majka umre od tuge za mnom. Nemoj da ih sve ostavim u zalosti. Primetio je da sam odlutala.

Kristijan: "Zamisljena si?"

Valentina: "Sta ce biti sa Pavlom posle tvog razvoda?" Kazem prvo sto mi padne na pamet jer ne zelim da pricamo o onom o cemu sam razmisljala. Dosta smo pricali o tome, on ne zeli da prihvati neke stbari, a meni je dosta takvih razgivora sa njim. Ukoliko sam vec odlucila da mu se vratim, ne zelim da pricamo vec ko zna koji put o meni i mojoj bolesti. O tome sto ih sve ostavljam i sto me to boli.

Kristijan: "Smatram da je on vise vezan za mene, ali opet mozda bi ona trebala da ima starateljstvi nad njim. Ipak mu je majka." uzdahne te doda "Ona je odlicna majka, Pavle je srecnik. Samo, cudno se ponasa u poslednje vreme, nemam hraborosti da joj ga ostavim. Razgovaracemo pre nego sto se razvedemo, ja joj jesam rekao da zelim starateljstvo i naravno da ga zelim ali ne mogu da budem nepravedan. Rekao sam joj samo iz razloga da bi vise shvatila da mora da se dovede u red. Ne moze se onako ponasati." Slusam ga sa divljenjem, spazio je da ga gledam.

Kristijan: "Zasto me tako gledas?" Upita me zbunjeno, nasmejem se blago.

Valentina: "Ti si san svake zene."