Par sati ranije

KATARINA

Svuda oko mene su prazne flase alkohola, to je jedino sto me tesi. Cinjenica da cemo se razvesti ubrzo me ubija, ne marim ni za sta pa cak ni za to sto sam, em bolesna, em sam se lecila od alkoholizma. Kristijan.. Nasmejem se dok samo pomislim na njega. To je muskarac koji moze da te digne do neba, a i da spusti do dna. Sa jedne strane, osecajan i nezan a sa druge ozbiljan i surov. Oduvek sam ga volela, bila sam tu i pre Dunja i posle Dunje. Sada nemam tu priliku upoznati njegovu novu ljubav, i ovaj put ja odlazim. Kristijan ostaje sa njom. Sve njegove ljubavi su dolazile i prolazile, ja sam ostajala uvek tu. Kao prijatelj. Pogledam na sat, vec je kasno. Damjan ce se ljutiti ako ne budem jela i uzela lekove, pila sam pa ih ne mogu uzeti ovaj put ali barem moram nahraniti Pavla. Pogledam ponovo na sat, on jos uvek nije dosao u moju sobu. To znaci da jos uvek nije ustao. To je previse cudno, odmah sam se zabrinula. Ustajem naglo i odlazim do njegove sobe. Vidim da jos uvek spava, pomazim ga po glavi i shvatis da je previse vruc. Pomeram ga u stranu i shvatam da nema svesti. Odmah zovem Kristijana koji mi prvi put odbija poziv. Javi se tek drugi put.

Kristijan: "Sta je?!" Bio je ljut i vikao je. Suze su mi se slivale niz lice, nije mi stalo toga kakav je njegov ton sada.

Katarina: "Pavle se ne budi, molim te" jecala sam "Molim te, dodji."

Kristijan: "Gde ste sada?"

Katarina: "Idemo sada u bolnicu.  Pozuri, molim te." Prekinula sam i uzela Pavla u narucje.

SADASNJOST

-

KRISTIJAN

Sve vreme sam bezao od Katarine, kada god je pokusavala da mi se priblizi ja bih otisao sa tog mesta. Cekali smo neko vreme doktore koji nikako da dodju. Setim se Valentine i pozovem Damjana.

Damjan: "Upravo sam otpustio tvog asistenta."

Kristijan: "Kako je ona?"

Damjan: "Za sada dobro." Spremao sam se pitati ga sta mu to znaci, ali je doktor izasao i ja sam odmah prekinuo vezu. Katarina i ja smo mu prisli.

Doktor: "Decak je dobro, temperatura mu je spala." Pao mi je kamen sa srca.

Katarina: "Mozemo li da ga vidimo?" Obrati mu se Katarina.

Doktor: "Sacekajte da ga prebace u sobu." Rekao je te prosao pored nas.

Katarina: "Mnogo mi je lakse.." kaze te stavi ruku na celo.

Kristijan: "Toliko ti je stalo do sina, da se vracas svom poroku." Nisam zeleo da joj se obratim, ali ovo je bilo jace od mene. Katarina mi je prisla da razgovaramo.

Katarina: "Nije u redu da se ovako ponasas." Cutao sam, najbitnije je da je Pavle dobro. Nisam zeleo da se raspravljam, ali ona je izgleda utekako zelela pa je nastavila "Moja je greska sto sam se napila, ali.."

Kristijan: "Ne zelim te slusati." rekao sam jednostavno i prosao pored nje.