VALENTINA

Valentina: "Ti ces veceras spavati pored svoje zene, o cemu mi pricamo ovde?"

Kristijan: "Ako mislis na to sto.." prekinula sam ga.

Valentina: "Ona spava na istoj strani na kojoj sam ja spavala proslu noc. Nista ne menja cinjenicu da si ti ozenjen, da ces svaki dan ici u kucu u kojoj i ona zivi. Bez obzira na to sto vi nemate nikakav odnos." napravila sam kratku pauzu te nastavila "Nista ne menja cinjenicu da je ona tvoja zena. Ja sam druga." prekinuo me je.

Kristijan: "Valentina, sve sam ti rekao."

Valentina: "Meni tvoje reci nista ne znace, ti svojim postupcima pokazujes sve." rekla sam te mu okrenula ledja i podigla pogled. Gledala sam u zvezde i tako sprecala moje suze da skliznu niz obraze.

Kristijan: "Ne razumem te." bio je i dalje iza mojih ledja. Jakk sam zazmurila i suze su mi protekle niz lice. Nisam ih brisala, nisam zelela da vidi da placem. Duboko sam uzdahnula te mu odgovorila

Valentina: "To i jeste najveci problem." rekla sam trudeci se da mi se ne cuje ocaj u glasu.

Kristijan: "Samo mi reci, sta ti ocekujes od mene?" Cula sam da mi se priblizava pa sam mahinalno obrisala suze. Nije gledao u mene vec smo oboje gledali u nebo i pricali.

Valentina: "Samo da me razumes."

Kristinan: "Sta podrazumevas pod tim?" na kratko je pogledao u mene te nastavio gledati u nebo.

Valentina: "Ti sve vreme od mene ocekujes da budem ponosna jer sam ti ljubavnica." pogledala sam ga te nastavila "Ne razumes me kada ti kazem da nisam ponosna na to, ljutis se na mene zbog toga."

Kristijan: "Ti znas sve, zasto ti je stalo sta ce ko reci?" uzdahna sam i ponovo pocela gledati u nebo.

Valentina: "Vracamo se na staro." Rekla sam tiho.

Kristijan: "Znas da sam u braku samo zbog Pavla, znas da nemam nikakav odnos sa Katarinom. Zasto te je briga sta ce ko reci?" nasmejala sam se cinicno.

Valentina: "Tebi je to tako lako.." rekla sam ironicno.

Kristijan: "Da, jeste! Ja sam davno prestao da mislim o tome sta ce ko reci."

Valentina: "Ali ja nisam kao ti." povikala sam "Ti nikako to da razumes. Ti i ja nismo isti. Nemamo iste poglede na vecinu stvari."

Kristijan: "Ti mene osudjujes, jer varam svoju zenu?" rekao je iconicno.

Valentina: "Da, osudjujem te." Vikala sam na njega. Sve mi se skupilo pogotovo sto je ona bolesna.

Kristijan: "Onda nemamo o cemu da pricamo.." Rekao je povredjeno i krenuo proci pored mene. Uhvatila sam ga za ruku i pogledi su nam se sreli.

Valentina: "Ne, ne osudjunem te. Dodjavola!" rekla sam te dodala "Samo me ubija u pojam to sto si se setio da se razvedes od zene koju ne volis tek nakon sto sam se ja pojavila."  Kristijan je istrgao svoju ruku iz moje.

Kristijan: "Ja nisam imao razloga da se razvedem." njegov glas je pucao. Izgleda da sam rekla nesto sto nisam trebala. Pogledao je na kratku u stranu, kako bi skupio snage te nastavio "Ja nisam imao zivot posle njene smrti, ja se nisam smejao. Mene nije zanimalo to sto sam u braku sa njom, bilo bi mi isto i da sam sa nekom drugom. Ja nisam mario ni za sta. Jedina svetlost se pojavila nakon Pavlovog rodjenja."

Valentina: "Razumem, ali.." Prekinuo me je.

Kristijan: "Ne, ne razumesn" povikao je te nastavio "Ja nisam imao volju za zivotom. Osudjujes me jer sam u braku sa nekim koga ne volim, ona je to uvek znala. Udala se zanjuci da je ne volim. Ja ovde nisam nikoga povredio, u celoj prici sam jedino ja bio povredjen." Stavila sam ruke na njegovo lice, izmakao se odmah.

Valentina: "Okej, razumem da si se ozenio samo zbog njega, ali.." opet me je prekinuo.

Kristijan: "Mozes da me krivis za mnogo stvari. Cak i za ono sto sam ti rekao, ali za to sto sam posle mnogo vremena bio srecan nemas pravo."

Valentina: "Povredila sam te onim sto sam rekla, stvarno to nisam zelela."

Kristijan: "Znam." rekao je kratko te dodao "Mi nismo jedno za drugo. Ne razumemo se medjusobno i ne postujemo. Bolje je da ovo prekineno pre nego sto jos vise povredimo jedno drugo."