VALENTINA

Obukla sam se i pozvala svoje roditelje. Danas im je slava i zelela sam da im javim da ne mogu  doci, zao mi je zbog toga jer to je mozda poslednja slava koju cu slaviti. Zelela sam i da idem u crkvu ali nista od toga. Kristijan je jos uvek bio u kupatilu. Majka mi se ubrzo javila.

Jasmina: "Valentina?" povikala je "Pa gde si ti?" Da, bio je dogovor da vec ujutru dodjem kod njih.

Valentina: "Iskomplikovalo se dosta toga." Kristijan izadje iz kupatila, pridje mi i zagrli me sa ledja 

Jasmina: "Kako to mislis?"

Valentina: "Juce sam bila slobodna, a danas trebala biti prva. Nisam ve ja to tako planirala, ali svakako sam zelela doci danas nakon sto zavrsim." Kristijan me pogledom ispituje sta se desava, o cemu pricam. Pokazujem mu da cu mu kasnije reci.

Jasmina: "I sta sada, neces doci kod crne majke na slavu?" Uf, kako mrzim kada pocne ovako pricati. Amo mi cepa srce ovakvim recima.

Valentina: "Mama, nije do mene. Danas je proslava, ne mogu doci. Molim te razumi."

Jasmina: "Dobro, dobro.." kaze ironicno.

Valenitna: "Cucemo se kasnije mama. U redu? Pozdravi sve. Ljubim vas." Kazem te prekinem. Okrenem se ka Kristijanu.

Kristijan: "Sta je bilo?"

Valentina: "Danas mi je slava. Mama je zelela da budem tu ovo ono, ali situacija je takva kakva je." Slegnem ramenima i oslobodim se njegovog zagrljaja. Krenem spremati krevet.

Kristijan: "Nemoj, sredice to ljudi koji rade u hotelu."

Valentina: "Neka.."

Kristijan: "Mozda i stignemo ici kod tebe na slavu." Iskolacim oci. Pogledam ga zbunjeno. Mi? Zajedno? Kod mojih kineza na slavi?

Valetina: "Mi?"

Kristijan: "Naravno, ukoliko me zelis tamo.." Potrcim mu u zagrljaj.

Valentina: "Kristijane, ja tebe obozavam." Kristijan mi se nasmejem i uzvrati mi zagrljaj.

Kristijan: "Hajde, imamo dosta posla. Narucio sam haljinu za tebe." Nenad mi nije rekao nista i proslavu, ja sam cak u istim stvarima u kojim sam bila juce. Nisam ja kriva sto nemam garderobu za veceras.

Valentina: "Ti? Kakva je?" krenemo izlaziti iz sobe.

Kristijan: "Videces veceras.."

Valentina: "Sta ako mi ne bude odgovarala?" uspanicim se.

Kristijan: "Odgovarace." Kaze samouvereno te doda "Reci drugaricama da dodju veceras."

Valentina: "Lei i Tijani?" pitam zbunjeno.

Kristijan: "Da, pozovi koga hoces jos."

Valentina: "Ne znam bas.."

Kristijan: "Ako se plasis da ih Nenad ne spopadne, onda je sve ok" odgovori sa osmehom. Kako smo usli u lift, pustila sam mu ruku. Ne zelim da me neko od zaposlenih vidi sa njim. Kristijan me pogleda zbunjeno.

Valentina: "Kristijane, glupo mi je." uzdahnem te nastavim "Ti si ozenjen, ja tebi dodjem.." skrenula sam ppgled. Da, dodjem mu ljubavnica. Kakvo sam dno. Kristijan mi podigne pogled uhvativsi me za bradu. Gledala sam ga u oci.

Kristijan: "Ti si mi ljubav." uzme mi ruku i crvsto me uhvati za istu "I svi ce to da znaju." Odmah se pomerim od njega. Nema sanse, ne mogu to da dozvolim. Jedva izvucem svoju ruku iz njegove.

Valentina: "Ne, Kristijane.. Molim te.." odgovorim tiho.

Kristijan: "Ja se nikome u ovom zivotu nisam pravdao, necu sigurno ni svojim zaposlenima." kaze ozbiljno te mi pruzi ruku.

Valetnina: "Sve je to super, ali a tebe molim da niko ne zna za nas." Kristijan uzdahne, taman sto se spremao odgovoriti mi, lift se otvorio. Nije stigao nista reci ja sam prakticno pobegla. Tijana me je bas pozvala, ja sam sela za prazan sto a Kristijan sa Nenadom nedaleko od mene. O da, itekako je ljut zbog mog postupka. Javim se Tijani.

Tijana: "Gde si drugarice?" Odmah se setim da je pozovem veceras.

Valentina: "Poslacu ti lokaciju, dodji veceras na proslavu."

Tijana: "Kakvu proslavu?"

Valentina: "Zove te moj decko, koji je ozenjen i ima dete." Kazem nezainteresovano. To je cinjenica. Ali sam se sama upetljala u ovo. Koliko god da mi je lepo sa Kristijanom nista ne menja cinjenicu da je ozenjen, ma kakav god njegov brak bio.

Tijana: "Ajde ne lupaj vise." Kaze iznervirano te nastavi "Mozda dodjem da izdominiram." nasmejem se.

Valentina: "Reci i Lei da je ne zovem ja sada, svakako cim doruckujem imacemo posla."

Tijana: "Vazi. Nego, kada ces na slavu?"

Valentina: "I ti si trebala ici sa mnom. Zao mi je, nista od toga."

Tijana: "Kako to?" povice.

Valentina: "Doduse, Kristijan je rekao da cemo mozda ici veceras zajedno." Odgovorim sa blagim osmehom.

Tijana: "Opala.." razduzi te nastavi "Kada teta Jasmina bude pitala Kristijana i tebe kada cete se vencati, Kristijan ce da odgovori cim se razvede od zene." Pocele smo se obe nenormalno smejati. Ovo je tuzno, ali povratka vise nema.