Luna POV:

Posle mog rođendana, svako jutro se budim pored njega....sa njegovim rukama oko sebe....

Kao i danas....

Zaspali smo na kauču u dnevnoj gledajući film....

Otvorila sam oči i videla ga kako mirno spava....odmah mi se izvio osmeh na licu....

Okrenula sam se ka njemu i mazila mu obraz....

I dalje ne pričamo mnogo, ali kada pričamo smo tako srećni....ja sam srećna jer ga vidim srećnog....a tek koliko sam ja srećna....

Nakon svega se vraćamo polako ali sigurno na staro....

Tako sam ga gledala i mislila malo na nas, pa su se prelepe smeđe oči otvorile i ugledale me....

Usne sočne kao nar su se izvile u osmeh....

"Dobro jutro"

"Jutro Kook"....nasmejao se i protegao se

"Jooooj, mukice", zasmejala sam se, "jebem ti naočare, gde su? Ne vidim ništa"

Uzela sam ih sa stola i stavila mu ih na glavu

"Izvoli....ćoravi"

"Hvala lepoto"....zabola sam i zacrvenela se....

Ustao je i namignuo mi, otišao do kuhinje....

Oke, ovi nisam očekivala....

"Jesi za pržena jaja?"

"Jesam!"

Pržio ih je, a ja sam tako izbezumljena gledala u tv koji radi već celu noć i jutro....

Zaboga....koliko mi nije dugo rekao to....lepoto....

Uvek je hvalio kako sam lepa....toliko dugo to nisam čula....falilo mi je....

A i nisam ni sa čim zaslužila takav kompliment....

Moram da mu se izvinim....on uskoro kreće opet da radi, tj. da sprema predstave....i šta se uopšte desilo sa tom?

"Gotovo!", krenula sam da ustajem, a on je došao do mene i podigao me, odneo so stolice u kuhinji i seo pored mene....

"Prijatno Lunče moje....", nasmejala sam se

"Hvala....prijatno i tebi, Kook-ie...."....pogledao me je i nasmejao se srećno....

"Mogu nešto da te pitam?"

"Reci"

"Paaaa....šta je bilo na kraju sa predstavom?"

"Aaaaa, propala je, skinuli su mi celu platu za mesec dana", raširila sam oči, "ali nema veze, opušteno, imam paraaaa....zalihe dok ne crknem"

"Hahahaha"....on....on nije otišao na predstavu samo zbog mene? Da bi mene iznenadio i usrećio?....

Ali mogao je da izgubi posao....

JungKook....

Ti....

Tako smo mi jeli i dosađivali se par sati....a onda

"JungKook?"

"Mm?"

"Em....pa....da li bi želeo možda u šetnju ako imaš snage da me guraš u kolicima?"

"Bože kakvo pitanje, idemo!", nasmejala sam se....

Presvukli smo se, sela sam u kolica i krenuli smo....

Ne smem da hodam toliko dugo još par meseci, onda se nadam da ću moći stati normalno i konačno na noge....

Šetali smo se polako, pričali, smejali se....ponekad zastali da pogledamo u more....

Bila sam tako srećna, osećala sam se opet onako zaljubljeno....kao malo dete....

Neki su zaustavljali JungKook-a da se slikaju sa njim....ponosno sam ga gledala, imala osmeh na licu....koliko samo divno....

Tako smo prošetali celim šetalištem i stali na kraj....JungKook je seo na klupu, a ja sam bila pored klupe....nije bilo nikoga....

Samo on, ja....i glasna tišina....

Imam toliko toga da ti kažem JungKook....ne znam odakle da počnem....

Ti si mirno gledao u pučinu, a ja u tebe i mučila se sa svim emocijama koje me podilaze....

Izdahnula sam nesvesno i spustila sam glavu, a ti si me pogledao

"Dobro si?", trgla sam se i pogledala te momentalno zacrvenevši....

"D-da...."....nije gledao u mene, izgledalo je kao da gleda kroz mene....

"....dobro te poznajem....znam i vidim da nije sve u redu....imaš nešto da mi kažeš....zato mi reci........"........

"........od uvek si me čitao kao knjigu...."

"Šta ću kada te volim...."....tada me je srce zabolelo

"....volim i ja tebe JungKook....htela sam da ti kažem koliko mi je žao zbog svega, koliko se kajem i....koliki sam moron bila, nisam htela da te slušam nego sam vodila neku dramu koja se mogla zaustaviti za 15 minuta pričanja i sve bi bilo normalno, ali ne, ja sam išla težim putem koji mi je opet sprečio da igram i tebe sam sve vreme povređivala, lomila sve u tebi i....ti si mi opet sve oprostio, a nisi kriv....zato ja koja sam kriva opraštam sve tebi....žao mi je....ne mogu više da trpim to....ne želim da se rastanemo ili posvađamo....želim da smo zauvek zajedno....želim da sve krene opet kako treba, da nema neprijatne tišine, da pričamo svaki dan ceo dan....želim da te volim opet....kao i od uvek što sam te volela...."....glas mi je podrhtavao, ubrzavala sam pričanje, a JungKook je gledao sve vreme u mene i slušao me....

"JungKook, želim da ti kažem koliko mi je krivo i koliko se kajem-"

"Luno, polako........znam, znam....znam da se kaješ....verujem ti....ne brini....sve ćemo krenuti iz početka, sve će biti kao pre....još bolje će biti....u redu je, razumem te u jednu ruku, u drugu ne što si tako sve uradila, ali bitno mi je da si shvatila da grešiš i da ti je stalo do svega...."....uzeo me je i stavio u svoje krilo....zagrlili smo se, milovao je moja leđa....

"Sve je u redu, ne brini, ono što mi je bitno trenutno je da se oporaviš i staneš na noge....", pogledali smo se, imala sam suze u očima....pomilovao me je po obrazu...."sve je u redu, ne brini....biće sve kao pre, obećavam....izvini što toliko ćutim, malo sam nesiguran...."

"....volim kada si pun samopouzdanja...."....nasmejao se....

"Samo mi daj malo vremena, a daću i ja tebi....okej?"

"Mhm"

"A do tada te ne puštam iz zagrljaja...."....tada me je snažno zagrlio, kao i ja njega....

"Ne dam da padneš niz stepenice....nikada više....čuvaću te, paziti....jer mi je stalo....jer te volim...."

"I meni je stalo Kook, i ja tebe volim...."

"Onda?", pogledali smo se

"Mm, šta onda?"

"Pa zašto ova tuga, želim srećnu atmosferu!", zagolicao me je i tako smo celo veče proveli u priči, jeli smo sladoled i bilo nam je....

Tako opušteno i kao pre....isti onaj osećaj od pre....

Mirno sam zaspala jer sam znala da smo sve rešili između nas dvoje....

Hvala ti JungKook....hvala ti što te imam pored sebe....

Evo ga, evo ga!

Uskoro uskoro ideeeeeeee

Gass

Lol

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜