"Ispala sam idiot....kreten....
Ne verujem da sam verovala da mogu opstati sa njim....
Nekim ko može da ima svaku....
To čega sam se bojala....desilo se....
Uvek mi se dese stvari koje ne želim....kojih se najviše bojim....
Osećam se jadno i beznačajno....
Ali....da li je to zbog toga jer me on više ne voli? Jer me je iskoristio?....
A ja sam išapala najvna devojčica....
Vezala sam se za njega....ne mogu da se odvežem....
Sve ovo tako boli....
Danas treba da idem opet na probu....
Prokleto bilo to pozorište....nikada ga se neću otarasiti...."

Ostavila sam hemijsku pred odloženog dnevnika....

Pa, idemo opet....

Nije kao da sam preplakala ova tri dana pauze koja sam imala....

Osećam se prazno....nije mi ni do čega....

Stvar koju sam najviše volela....on mi je upropastio....

Da li treba zbog neke osobe promeniti mišljenje i stav prema nekome i nečemu? Naravno da ne....

Ali ne mogu....

Pakovala sam stvari u torbu i čekala vreme za polazak....

Pogledala sam se u ogledalo....

Stvarno izgledam očajno....ne mogu da prepoznam sebe....

Ovako sam poslednji put izgledala kada sam saznala da više nikad neću stati na vrhove prstiju....da neću raditi nešto što mi je najvažnije u životu....

Zar je i on ono najvažnije u životu?....

Zar se ovo stvarno sve desilo?....

Uskoro sam pošla....došla....

Nisam želela da uđem u tu glupu prostoriju....neću da ga vidim....

Ali sam morala....

Duboko sam udahnula i ušla....

Tamo su bili svi....sad kompletirani jer sam i ja tu....

Videla sam kako visoka muška stilueta stoji pored JungKook-ovog menadžera koji me je gledao....

Ali ja nisam želela da gledam u tu stiluetu koja je slomila moje srce....

Ostavila sam svoj ranac, jaknu i krenula da obuvam baletanke....

"Luno", prepoznala sam tu boju glasa koja ježi....

Nisam se obazirala znajući da ako odreagujem....ću sebe povrediti opet....videla sam njegova cipele ispred svojih....

Kako možeš uopšte da stojiš preda mnom?....

Završila sam vezivanje baletanki i krenula sam da pakujem neke stavari u ranac....

"Hej, Luno....molim te....", šaputao je i zvučao tužno....

Voz je prošao....

Ustala sam i otišla na binu....

Tamo sam videlu nju....koja mi ga je otela....

Naomi....

Kao trn u oku, stajala je uz još njih tri i skoro mi se smejala u lice....

Taj njen iritantan osmeh....

Nadam se da je bar JungKook srećan pored nje....

Izjedala mi je džigericu i nisam mogla da je gledam....

Ne verujem....

Uskoro se i on stvorio na sceni....

"Ajde stanite pa da počnemo", rekao je koreograf....

JungKook je stao do mene....osetila sam njegov pogled na sebi....

Od uvek sam mrzela kada neko tako zuri u mene....njegov pogled sam volela na sebi....ali od sada, on je onaj neko....

Naježila sam se i izdahnula....

"Luno, je možemo molim te-", krenuo je da mi prilazi, a ja sam samo stavila ruku i stopirala ga

"Ma daj-"

"Neću da te slušam"....rekla sam odlučno....

Sklonila sam se od njega....

Nerviraj se i plači koliko hoćeš....ali se skloni od mene kada ti se to dešava....

Uskoro je koreograf krenuo da radi sa nama....na početku su bili sporedni likovi....

Naomi i njena grupica su bile u pitanju....

Objašnjavao im je korake, a ja sam ih smoreno gledala....

Uskoro je JungKook seo do mene....

Momentalno sam se odmakla od njega....

"Šta ti je? Zar nećeš da me saslušaš?"....rekao je nežno i povređeno....

Nisam ga ni pogledala, a znala sam da je imao izraz lica pred plakanje....

Poznajem te bolje nego što ti sam misliš JungKook....

"U pravu si", ustala sam opet, "neću", to neću sam rekla po malo iznervirano....opet sam otišla od njega....

A on je stavio ruke na glavu....

"Šta je sa vas dvoje? Šta je sjebao?", pitala me je Erika kojoj sam prišla....

"Ne pitaj....", rekla sam joj smoreno....

Ali džaba, nije se smirila dok joj nisam sve rekla....a JungKook je otišao iza scene....

JungKook POV:

Zar sam ovoliko sve uprskao? Zar sam te toliko razljutio? Zar sam te toliko razočarao?....

Zar ne zaslužujem drugu priliku? Iako nema potrebe za njom....

Samo da želiš da me saslušaš....

Kada bi me saslušala sve bi došlo na svoje i ne bi patila....isto koliko i ja....

Možda grešim, možda ne patiš i misliš da ja zaslužujem ovo....ali grešiš Luno....

Ja te tako volim....nemaš pojma koliko....po prvi put nešto osećam prema nekome....

Da li znaš da ja drugu ne volim? Nikada nisam ni razmišljao o drugima dok sam sa tobom....bio....

Tako me zaboli srce kada pomislim da....na neki način smo prekinuli....ili smo u svađi....

Ne mogu da se pomirim sa tim....

Nisam želeo ni da te povredim, ni naljutim, ni razočaram....

Ali ti si ta koja mene trenutno povređuje....

Luno....

Stao sam i naslonio se na zid hodnika....

Zašto ovoliko boli kada voliš nekoga iskreno?....

Zar je ova ljubav tako jaka? Ili sam ja samo patetičan?....

Izdahnuo sam i čuo kako mnogo baletanki tabana po podu....

Pogledao sam i to je bila Naomi sa svojom grupicom....

One su prošle, a ona mi je prišla....

"Vidim da ste srećni zajedno, kakva romantika", rekla je, a mene su moje bubne opne zabolele od tog iritantnog glasa....

Izdahnuo sam i pogledao je mršteći se....

"Uvek možeš da mi se javiš, ja sam uvek tu", rekla je smešeći se....o jesi grozna brate mili....

"Potrudiću se da to izbegavam", rekao sam besno....

Zasmejala se i otišla....

A ja sam otišao u wc i zalupio vrata....zaključao ih....

Izdahnuo besno i skliznuo dole....izdahnuo drhtavo....

Ta suza koja je izašla iz mog oka me je zabolela....više nego bilo koja....

Bila je to suza izazvana besom i tugom....

Luno....kako bih voleo da si sada ovde....

Nedostaju mi tvoje mekane ruke i topao zagrljaj....tvoj miris i tvoj ukus....

Zašto?....zašto?!....

Luna POV:

"Ceo dan je bio tako napet....grozan....
JungKook i ja smo relativno malo toga uradili danas, ali sutra ćemo samo mi raditi....kao i sledećih nedelja....
Ne mogu da ga gledam....čim ga pogledam meni se plače....
Znam šta smo sve uradili i znam koliko mi znači....a on to ne zna....
Samo želim da....ne znam....
Boli me taj njegov tužan pogled....boli me kada osetim njegove ruke na sebi....boli me kada osetim njegov oštar miris....
Tako mi nedostaje....ali tako je kako je....
Izabrao je drugu koja ga verovatno više voli nego ja....
Budi srećan u količini koliko ima moje tuge, patnje, suza....suza koje i sada kaplju po ovom žutom papiru po kojem pišem....
Ne mogu da verujem da ne shvataš ko te voli....ne mogu da se pomirim sa tim...."

Odložila sam hemijku pored zatvorenog dnevnika....

Aish, opet nešto tužno....

Nadam se da vam se sviđa deo i izvinjavam se što ga nije toliko dugo bilo....

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜