Kad sam došla sebi poslije par sati, zaklela sam se Bogu, da ukoliko ostanem još bez jedine osobe u svom jadnom životu, postat ću živi mrtvac, sve dok i sama ne umrem.

Biće slike, al bez tona.
Figure bez života.
Tijela u životu, al umetvljene duše.
Bit ću i gluha i nijema...

Upitat smjela nisam. Ako je u pitanju loša vijest, željela sam da ostanem u neznanju. Zauvijek.

Kad mi uđe sestrica u sobu, sklopila sam oči, spremna po koji put da umrem.

"Muž vam je dobro. Operacija je uspješno prošla, na intezivnoj je", imala je vedar izraz.

Allahu to si me pogledao?
Pogledam u plafon.

Razgali mi se duša, gušenje u grudima u velikoj mjeri nesta, ali pritiskanje ne može tek tako.
Ne dok ne ugledam one najljepše mrke oči, koje sijaju od ljubavi za mnom, pune života.

Sestrica me upita jesam li bolje, na što sam samo potvrdno kimnula glavom. Nisam imala snage da otvorim usta.

Pustila me da još odmorim i dođem sebi, a kad prođe sat kao tako, uputim se u hodnik, gdje su svi iscrpljeno sjedili.

"Kćeri"

"Babo", zapucam mu se u zagrljaj, ne bil me oporavio.

Ne postoje emotivniji momenti.

I oni mi potvrdiše da će bit sve u redu, i sad samo čekamo kad će da se probudit.
Kažu dobro je prošao, bez velikih oštećenja. Na vrijeme je dovežen.

Hvala Bogu, pa doktorima.

Koliko stresa za kratko vrijeme...

Nakon dva sata došao je sebi. Ugledaše okice svjetlost. Prvo što je progovorio i zatražio bila sam ja.

Da ne idem previše u detalje.
Tad smo obavješteni da bi trebalo da ostane tu noć i naredni dan u bolnici, što i jeste, a ja se makla od njeg nisam.

Sad se pitate šta se desilo kad je ranjen? Gdje su ono troje?

Priča za koju sam mislila da će se odužit u nedogled, završi ze onako kako ste najmanje očekivali
I vi, i ja.

Na sva ta postavljena pitanja Omaru kad je ozdravio i bio bolje, dobila sam jedan odgovor na kom se sve završilo.

"Božije prokletinje otišle su podvijenog repa. Nek traže čast od onog ko joj je i oduzeo. Ja ne plaćam ceh za ne učinjeno. Išla je na igru časti, s lažima da sam prvi. Samo zato što je žena nisam pred svima rekao neke stvari. I nikad ne bih, da nije smislila ovako prljavu igru. Ispali su smiješni"

Uz to mi je naredio da potisnem te dane u zaborav. Da okrećemo novu stranicu u životima s našoj jedinom i pravom porodicom.
Da ne mislim o onome što je rekla da smo tečišne, iako je istina.
Ti ljudi znaju da postojim i da sam ostala siroče, i pored toga, opet su se potrudili da mi ubiju i ovo malo za što se držim u životu.
To nisu ljudi.
To je zlo.
Ostat ću pri pomisli da nikad nisam saznala tako nešto. Lakše je.

I znate ko ga upucao?
Nije onaj ko je pretio, nego onaj koji se našao ulovljen. Asiye.
Mislila je oduzet mi ga, ako nije njen, da ne bude ni moj.
Bog joj platio, ja oprostit neću..