"Znači princezica nam je oteta".Rekao je Arsen smejući se. Ana nas je sve okupila u onu napuštenu učionicu i ispričala šta se dogodilo.
"Da li postoji neko ko bi hteo da joj naudi?" pitao je Arsen.
"Previše da bi se moglo prebrojati" Kao da trazimo iglu u plastu sena.
Ana me je odjednom zabrinuto uhvatila za ruku.
"Liv moramo da je nadjemo"
"Ne vidim razlog zasto mi moramo da je trazimo, prijavimo policiji da je oteta i gotovo neka je oni traze" reče Rouz gledajući kroz prozor.
"Mislim da je Rouz upravu a što se mene tiče možemo i da je ostavimo, napokon malo mira i tišine u ovoj školi." Ana me je u tom trenutku zgazlia.
"Aaaaaa, Ana šalila sam se!"
"Mislim da ćemo ipak mi morati da idemo u spasilačku misiju" Arsen nam je prišao i pokazao njegov telefon. Dobio je anonimnu poruku na kome piše kako treba svi da dodjemo u klub Light u 20:00 i da ne pomišljamo da nekako to izbegnemo inače će naša "drugarica" Sofija da se pozdravi sa ovim svetom.
"Izgleda da nemamo drugog izbora, samo mislim da je bolje da mi spašavamo njih"
"Kako to misliš Liv?"
"Sofija je zbog njih propustila frizera, kada se probudi bolje da ih nema"
"Dosta više sa pričom" Ustala je Rouz mrzovoljno "Hajde da obavimo ovo što pre"

Stigli smo ispred Light kluba.Napolju je uveliko mrak. Unutra je sve prašnjavo i tamno. Odjednom se na mestu za dj-a upalili reflektori.
"Dobro mi došli" Na velikoj crnoj fotelji se nalazio onaj bogataš Marko a pored njega su se sa obe strane nalazila 2 telohranitelja. Potsecaju me na dve gorile u crnom odelu.
" O Marko nisam znao da snimaš Betmena ovde" Rekao je Arsen sarkastično.
"Nisam baš siguran da ste u poziciji da se šalite."
"Marko nisam sigurna da si nas ovde pozvao da imamo privatnu žurku, šta hoćeš" Rouz još malo pa ga ne napadne. Izgleda da stvarno nije htela da dodje ovde.
"ŠTA JA HOĆU, KAKO SE USUDJUJEŠ DA TAKO DRSKO PRIČAŠ SA MNOM. U OSTALOM DA LI STE VI ZABORAVI ŠTA STE MI URADILI JUTROS!"
"..."
"MENE NI RODJENA MAJKA NIJE TUKLA A VI..VI STE SE USUDILI DA UOPŠTE BUDETE U MOM PRISUSTVU. DA LI VI ZNATE KO SAM JA.
"..."
"JA SAM ONAJ KO SAMO JEDNIM TELEFONSKIM POZIVOM MOŽE DA VAM PROMENI CEO ŽIVOT, IMA DA MI PLATITE ZA OVU MASNICU NA OKU I ZA OPERACIJU NOSA"
"Ja se izvinjavam ovim gorilama pored tebe, ali vi štitite idiota"
"Liv da li si ti normalna nisi to trebala da kazeš time si još više pogoršala situaciju, vidi sav se zacrveneo od besa" Tiho je prošaputala Ana.
"E SAD MI JE DOSTA" Pucnuo je prstima "Videćemo ko će poslednji da se smeje ha-ha-ha"
Odjednom iz senki je izašlio oko 100 gorila. Opkolili su nas.
"Liv šta sada da radimo?"
"Ana mi ćemo da vratimo ove gorile u zološki vrt a ti pronadji Sofiju"
"Važi, budite pažljivi". Krenula je. Jedan je to primetio i krenuo za njom, ali Rouz ga je sprečila. Udarila ga je nogom u stomak, pao je kao bandera.
"Kuda si ti krenuo? HAHAHA OVO SAM ČEKALA, TAMAN DA SE IZDUVAM, HAJDE MOMCI NAVALITE TO JEST AKO SMETE HAHAHA"
"3 zombija protiv 100 gorila. Mislim da su nam šanse dobre" Nekako sam uzbudjena. Videla sam Arsena kako se popeo na mesto gde je bio Marko.
"Dobro onda puštajte muziku,vreme je da zapalimo ovaj plesni podijum. Večeras se igra zombi ples"

**********************
Ovi igraju a ja moram da učim :'(
Doći će i moje vreme ;)
Nadam se da vam se svideo ovaj nastavak, meni jeste.
Hvala na čitanju