"Liv...hej Liv budi se" čujem Arsenov glas kako me doziva. Otvorila sam oči i osetila neopisiv bol u predelu celog tela. Hoću da vrisnem ali ne mogu. Grane drveća su mi probole vrat, ljedja i desnu nogu. Visim nekoliko metara iznad zemlje. Bukvalno sam se pretvorila u ražnić.

"Agkk..Arsee.." ne mogu ni da pričam. Počele su da mi idu suze jer je ovaj bol ne izdržljiv. Gledam u nebo i žalim što ne mogu da umrem. Počela sam da se tresem od hladnoće i mnogo mi se spava. Čujem bolan Arsenov vrisak. Krajičkom oka uspem da vidim kako se Arsenova lobanja ponovo satavlja. Prizor je stravičan,bukvalno mogu da mu vidim njegov mozak. Mada ni ja nisam ništa bolja. Noge ne pomera. Sigurno je slomio kičmu.

"Iz...izdrži još malo Liv. Još samo kičmu treba da vratim na mesto i onda dolazim po te... AAAAAAA!!!" Evo ga ponovo. Taj bolan vrisak pun straha i očajanja. Ne želim da slušam to...NE ŽELIM! Tišina, gotovo je. Čujem njegovo glasno disanj. Iscrpljen je. Bože zašto sam morala biti ovakav maler, vidi sada u šta sam nas uvalila. On je sada u bolovima zbog mene. Osećam njegove hladne ruke na mojoj glavi. Lagano mi vadi granu iz grla. Imam osećaj kao da sam progutala toksičnu kiselinu i ona mi sada prži celo grlo.

"Staviću ti moju rukavicu u usta. Ovo će boleti tako da će ti biti lakše da grizeš ovo" Slomio je preostale dve velike grane i spustio me na zemlju. Privukao me je ka sebi i nasloni na njegove grudi.

"Spremna?" klimnula sam glavom. Počeo je da vadi veliko debelo drvo iz mog stomaka. Stegla sam zubima rukavicu što sam jače mogla. I njegovu ruku sam uhvatila i jako stegnula.

"Izdrži još malo Liv. Jaka si ti znam da možeš" Izvukao mi je veliko drvo iz stomaka i zatim brzo izvukao iz noge.
"E sada ako mene pitaš sledi najgori deo. Isceljivanje" Osećam kako me se organi ponovo vraćaju na mesto. Zgadila sam se. Ispustila sam rukavicu iz ista i počela da vrištim. On me je čvrsto zagrlio i priljubio svoj ubraz na moje teme.

"Šššššš...brzo će to proći. Diši duboko" sklanjao mi je kosu sa lica.
"Gotovo je" Iscrpljena sam i hladno mi je. "Ovo je prošlo gore nego moje umiranje"

"Ti se sva treseš od hladnoće" Skinuo je svoju kapu i šal i dao ih meni. Nisam znala da on ima kovrdžavu kosu. Verovatno zbog vlage mu se ukovrdžala. Zatim me je podigao i odneo u neko udubljenje u stenama. Našao je nekoloko drva i zapalio vatru.

"Mislila sam da se zombiji plaše vatre ali ja je tako želim."

"To je zato što je nama potrebna toplota. Nemamo krv pa nema šta da nam održava toplotu. Zato tražimo toplotu u nekim drugim stvarima tipa vatra, radijator...ljubav"

"Pff hahaha"

"Šta se smeješ ozbiljan sam"

"Da to će biti prvi put" zakolutala sam očim. Zatresla sam se od hladnoće.

"Još ti je hladno evo uzmi moju jaknu" pokrio me je njegovom jaknom. Svidja mi se ova njegova brižnija strana. Ali zašto je morao onako da me ispali!? Primetim kako se i on sada trese od hladnoće. Ponovo zakolutam očima i ispružim jaknu kao znak da sedne pored mene. On podugne desnu obrvu i blago se nasmeši. Obgrlila sam ga jaknom i posle nekog vremena zaspali smo.

"ZNAM KAKO DA SE IZBAVIMO" trgo me Arsen iz san. "Ali trebaće mi tvoja ruka.

"Aaa???"

"Onu koju ti je Rouz otsekla onog dana"

"DA LI SI TI NORMALAN JA NE NANERAVAM DA ISEČEM SVOJU RUKU. DOSTA BOLA ZA DANAS"

"Ne veruj mi nećeš ništa osetiti. Tipa kao kod Frankenštajna ima sama lepo da ti otpadne pošto je već bila isečena. Samo daj naredbu svom telu da želiš da ti otpadne ruka" To sam i učinila i stvarno ruka je sama otpala. Nisam ništa osetila.

"Super a sada skini svoju odeću"

"Sada sam sto posto sigurna da nršto nije u redu sa tobom..."

"Ako si mogla na novoj godini možeš i sad. I ja ću svoju."

"Ne."

" Ma dolazi ovamo ja ću ti je skinuti" Došao je i nasilno skinuo jaknu i majcu. Lupila sam mu šamar

"Ne mogu da verujem da si to uradio."

"Zahvalićeš mi se kada se budemo izbavili odavde. A sada skidaj i te pantalone teba mi za knopac" Svaki deo odeće je zavezao za kraj i tako napravio veliki konopac. Nakraju svoju majcu je zaveza za moju ruku. Bacio ju je i ona se uhvatila za neki kamen. Jednom rukom je uhvatio konopac a drugom moj struk. Naježila sam se.

"Drži se" počeli smo da se penjemo. Ne mogu da verujem da nam ovo upeva. Kada smo se popeli brzinom svetlisti sam otpetljala svoje stvari i obukla se jer mi je prehladno. Pogledala sam ga i nasmešila mu se. Srećna sam jer smo se izbavili. On je obuko svoju jaknu i uzvratio mi osmeh

Ukočila sam se. A onda me je spopal mržnja i bes JER JE TAJ ISTI OSMEH DAO I ONIM DEVOJKAMA SINOĆ KADA ME JE LEPO ISPALIO! Napravila sam grudvu i bacila mu u lice. To ga je iznerviralo.

"ŠTA NIJE UREDU SA TOBOM!? ČAS SI SREĆNA ČAS HOĆEŠ DA ME UBIJEŠ. NE MOGU DA TE PROVALIM DEVOJKO???"

"AKO NE MOŽEŠ DA ME PROVALIŠ ONDA IDI KOD ONIH DEVOJAKA I OSTAVI ME OVDE KAO ŠTO SI SINOĆ URADIO"

"ŠTA BRE!? TI SI MENE ISPALILA. DALA SI MOJE PIVO ONOM KRETENU"

"ZNAČI ZATO SI TI LJUT. ŠTO SAM DALA TVOJE PIVO!?"

"NE NIJE U PIVU REČ...AAAA" počeo je da trlja glavu "NIŠTA MI NIJE JASNO"

"NE TI NISI JASAN UFFF NE MOGU VIŠE DA TE GLEDAM" Okrenula sam se i pošla

"HEJ GDE SI TI POŠLA?" Uhvatio me je naglo za ruku i povukao ka sebi. Digla sam ruku da mu udarim još jednu šamarčinu ali je i nju uhvatio.

"PUSTI ME IDIO..."poljubio me je.Ne znam šta se dešava. Njegove usne su tako tople i nežne. Nekim čudom mi više nije hladno, zapravo mi je prevruće. Posle toliko vremena osećam se tako živo. Pustio mi je ruke i još više približio sebi. Počeo je strastvenije da me ljubi. Odgurnula sam ga.

"Za..zašto?" Upitala sam dok sam dodirivala svoje usne.

"Ne znam...imao sam veliku potrebu da to uradim" Odjednom čujemo nečije korake

"A tu ste. Napokon sam vas našao"

Vidi se da nas je Helio dugo tražio.

"Hajde nazad u hotel. Ispričaće te nam sve što se desil"

"Važi" Mada ne baš sve.

*******************
IZNENADJENJE :D