~Ana's P.O.V~
"Pssss, Sofija" Uspela sam da je nadjem. Sakrio ju je u podrum, ne uopšte nije očigledan. Ima da se kaje za ovo što je urdio postaraću se za to.

"Ko..ko je tamo?"

"Sofija ja sam Ana, došla sam da te spasem"

"ANA, jao nikad mi nije bilo draže da te čujem brzo dodji i odvežime, utrnulo mi je dupe od ovolikog sedenja i ovoj konopac me mnogo steže." Odvezala sam je i držala da ne padne jer su joj osim dupeta i noge utrnule.
"Ana nisi valjda došla sama?"

"Nisam ne brini, Liv, Rouz i Arsen su gore i bore se sa Markovim telohraniteljima."

"Dobro je inače ne bismo nikada izašle odavde"

"Hej šta bi to trebalo da znači!?"
Nadurila sam se i napućila usta.

"Hahaha zaboravila sam na tu tvoju smešnu facu koju napraviš kada se naljutiš. Izgledaš ko ona riba koja se naduje kao balon" Iznenadjena sam, dugo nisam ovako mirno i prijateljski pričala sa Sofijom, mora da je potresena svemu što se desilo.Ali moram priznati da mi je nedostajalo to.

"Ana pokreni se ne misliš valjda da ostaneš ovde zauvek jer ja bi što pre htela da odem odavde još plus moram da zakažem ponovo kod frizera. Taj Marko platićemi za ovo i to bukvalno.

"Izvini kome će ko šta da plati?"

"MARKO!"

"Vidiš Sofija mogla si da imaš sve ovo i još mnogo više, ali ne jer si ti jedno obično razmaženo derište"

"O da li je bebi potrebna cucla da ne zaplače? Marko istina da si ti bez očevih para ništa. Nisi ni lep niti si dobra osoba reci mi onda zašto bi bila sa tobom? A sada nas pusti da idemo kući".

"NE IDETE VI NIKUDA" Izvukao je pištolj i uperio ga na nas.
"A ti Sofija ko si ti da tako osudjuješ ljude i da govoriš da nisu lepi i da se kriju iza para kada ti nisi ništa bolja. Koliko se ja sećam pre nisi bila ovako lepa niti si bila toliko popularna. Za to su sve zaslužne pare iza kojih se ti kriješ.

"Barem ih ona ne koristi kako bi ubila nekog.Znaš Marko upravu si da Sofija nije prava osoba da osudjuje nekog ali nisi ni ti niti sam ja , zato što svako ima svoje probleme i tajne. Ona se suočila sa svojim problemom tako što se promenila iz korena jer nije više mogla da izdrži. Ja je razumem i poštujem njenu odluku jer ni ja ne bih mogla da samo sedim i ne radim ništa dok čekam da krenu da bacaju cigle na mene."

"Ana..."

"Jao povratiću, ne mogu više da vas slušam penjite se gore.Izgleda da su moji ljudi dokrajčili ono troje"
Popeli smo se gore. Počela sam da se tresem. Liv, Rouz i Arsen sede na stolicama okruženi krvlju i onesvešćenih telohranitelja.Pored njih je doktor Kol koji previja rane telohraniteljima i jedan dečko koji stoji ispred njih i drži vakcinu u kojoj se nalazi njihova hrana. Čekaj ja znam ovog lika to...to je ON!
"AAAAAAAAA!!!"

~LIV'S P.O.V~
Visok dečko crnih očiju i kose kao ugalj, nas je dovukao i spustio na stolice. Izvukao je iz torbe inekciju u kojoj se nalazi hrana i ubrizgao nam u telo. Lice mu je ozbiljno skoro bez emocija a telo mu je vitko i zgodno. Može se reći da je bez mane.

"Ko si ti?"

"On je poslednji zombi iz naše grupe pričao sam ti o njemu" rekao je Arsen.

"Helijo, drago mi je"
Kada sam se konačno opustila shvatila sam šta smo upravo uradili.

"Kol da li...da li smo ih ubili?"

"Za sada nisam naišao ni na jednog mrtvog"
"Dobro je"

AAAAAAAAAA!!!
Na kraju sale su Ana, Sofija koja vrišti od straha i Marko koji im drži pištolj iznad glave.
"Marko gotovo je, spusti pištolj i predaj se"

"Vi...ŠTA SE DESILO, KAKO STE USPELI DA IH POBEDITE. TREBALO JE DA BUDETE DO SADA VEĆ MRTVI."

Arsen je ustao.
"Vidiš nisi trebao da se zajebavaš sa zombijima" On pade u nesvest. Dr. Kol je brzo iz torbe uzeo neku bočicu sa nekom tečnošću unutra i dao Marku.

"Šta je to?"

"Pa može se reći da je to napitak za zaboravljanje samo što kada se probudi mosliće da je sve ovo samo san. Siguran sam da neće više praviti probleme. Ali sada mi veći problem prave svi ovi telohranitelji. Ima ih previše i ne znam ko je živ a ko nije, jer nekima možda treba hitna pomoć"
"Svi su živi zasad."

"Kako znaš to Sofija?"

"Svi imaju crvene trake oko vrata ali neke počinju da crne" Tako je zaboravila sam da je Sofija šaman, tako da sigorno može da vidi ko je u kritičnom stanju.

"Dodji Sofija i pokazuj mi koji su kritični" Ana nam se približila
"Ana dodji da te upoznam sa Helijiom" odjednom je prebledela.

"Znači tako se zoveš Ana. Ponovo se srećemo."

"Uuuuu Ana ti ga već znaš"gura je Rouz laktom. Ana samo ćuti i smeši se.

"Završili smo sa previjanjem. Dobra vest svi će preživeti."
"Mogu li nešto da vas zamolim?" Pita Sofija. "Možete li da me odvezete kući. Nemam snage da se vraćam peške kući.

"Naravno sve ću vas odvesti kući"
"Eeee Kol da li će mo svi stati u kola?"

"Naravno samo neko će morati da sedi nekome u krilo, a Marka će mo u gepek."

"U KRILO!?"

"Da a sada krenite, jako je kasno" Ovo će biti duga vožnja...