Ne postoje reči koje bi mogle da opišu vatru koja sada buji u meni. Spremna sam da odrubim Lusinu glavu i pojedem za večeru. Idem i rušim sve pred sobom.

"Razumem tvoj bes Liv ali moraš da se smiriš i da štediš svoju energiju" rekao je Helio, ali ja ga ignorišem.

"Žao mi je Helio ne mogu da se smirim.Previše sam fokusirana birajući odeću za njihovu sahranu".

"E ova Liv mi se više svidja. Ima sve da ih pobijeme, nećemo im ni kosti ostaviti. Kako se samo osudjuju da naude jednom od naših." Govorila je u besu Rouz dok je oštrila nož.

"Nadam se da ste svesne da je pronalaženje leka za Arsena na prvom mestu." Rekao je Helio.

"Da,da..." Rouz mi je prišla. "Ali i dalje ćemo ih sve pobiti" šapnula mi je.

Stigli smo navodno ispred njihove kuće. Ne čujem nikakve zlokobne osmehe, previše je tiho. Mada uvek je tako...u horor filmovima. Pogledala sam Rouz i Helia i dala im znak za pokret.
Helio stavlja prst na svoje usne kao znak da treba da budemo tihi. Upravu je, treba nam taj momenat iznenadje...

"JUHUUU DOŠLI SMO DA VAM J***** POKAŽEMO PRAVO ZNAČENJE BRUTALNOG UBISTVA"  ROUZ ĆURKO! JOŠ JE I ŚUTNULA VRATA. PA ZAR NISMO REKLI TIHO I SMIRENO. Stani malo, kuća je prazna!? Nema čak ni prašine? Da li je ikada i bila puna?

"Možda su se preselili?" Prešla sam prag i krenula neoprezno da šetam po hodniku.

"STANI LIV!" Povikao je Helio ali prekasno. Stala sam na jedan deo poda koji se spustio dole i iz zida aktivirao nekakve strelice koje su munjevitom brzinom letele ka meni. OVO JE LOŠE, NE MOGU DA IH IZBEGNEM. Odjednom Helio me snažno odgurne napred i kao rezultat toga pogodile su ga dve strelice u desno rame.

"HELIO!"

"Dobro sam, ne može ovo meni da naudi"

"Da li si siguran?" Nečiji glas se oglasio. Naglo sam se okrenula i videla na stepenicama Lusi!

"Baš imaš lošu sreću dečko, ili bolje reći da se vama dvema dole posrećilo. U tim strelicama je bio moj poslednji skarabej. Nažalost nismo računali da će vas biti toliko puno" srce mi se odjednom steglo. Okrenula sam se ka Heliu i zabrinuto ka pogledala ali on izgleda da je u dobrom stanju.

"Kako to misliš da će nas biti toliko puno?"

"Njegovih sledbenika." Napravila je ljutitu facu. Na koga ona to tačno misli?

"Znaš za jednog strašila ti mnogo pričaš" rekla je Rouz.

"KAKO SE USUDJUJEŠ TAKO DA SE OBRAĆAŠ GOSPODJICI VERONIKI!" Prisilda povika i zatim klekne pored Lusi koja je ustvari Veronika. Pardon gospodjica Veronika. U šta smo se mi uvalili?

"Ko ste vi zapravo?" Upitao je Helio. Zaćutale su.

"Organizacija za borbu protiv apokalipse. Ili skraćeno OZBPA."

"Nikad čula" rekla je Rouz i napravila polu teleću facu.

"Da to je i poenta" odgovori Veronika.

"I šta vi tačno radite?" Upita Rouz.

"Znači ona je idiot u ovoj grupi. Ah...mi se borimo da bi sprečili apokalipsu. Znači uništenje vaše vrste. Da li je to bilo dovoljno jasno ili hoćeš da ti spelujem?" Ovu rečenicu Rouz izbaci totalno iz takta. Uzela je svoj nož i bacila ka Veroniki. Prisilda ga suptilno uhvati.
"Ahh a mislila sam da će ovo proći bez problema. Prisilda sidji dole i očitaj im lekciju."

"Da gospodjice Veronika" Znači borićemo se sa debelom kravom. 3 protiv 1, malo nije fer prema Prisildi. Sišla je dole i čučnula na pod. Pritisla je jedan komadić drveta. Pod se otvorio pun oružija. Ona je u jednu ruku uzela neki čudan plavi mač a u drugu nunčake.

"Dobro kun fu pando pokaži šta znaš" povikala je Rouz i krenula ka njoj. Ali nažalost i ona je stala na nezgodno mesto.

"JOŠ JEDNA ZAMKA!?" Povikala sam. Iz poda je izašlo nekoliko oštrih šipki koje su probole Rouz. Prisilda se nasmejala.

"Kao što vidite ova kuća je puna zamki, zato pazite gde stajete. A SADA HAJDE MALO DA SPAVAŠ" Krenula je ka Rouz sa mačem koji se sprema da joj odrubi glavu.

"ROUZ NEE!!!" Baš kada je ona zamahnula mačem Helio je uspeo da dotrči do Rouz i odgurne Prisildu.

"Kako si ti još uvek na nogama?" Upitala je iznenadjeno.

Ja sam uspela nekako da dodjem do njih. Šutnula sam Prisildu u ledja. Poletela je nazad ka Heliu i on ju je vratio meni udarcem pesnice u njen stomak. Bukvalno smo počeli da igramo fliper sa njom. Polako počinje da gubi snagu.

"Prisilda prekini da se izmotavaš. Završi više sa njima" rekla je Veronika.

"Razumem" Uhvatila je moju nogu nunčakam i Heliovu ruku. Velikom snagom nas je povukla i nas dvoje smo se sudarili. Uhvatila sam se za glavu i pala dole. Uzela je mač i probola me u stomak. Šutnula je Helia i on je poleteo čak u drugi kraj sobe.
Snažno je lupila nogom o pod i data nas je udario znažan elektricitet. Paralisani smo. Čujem nečije korake iza mene.

"Bilo je i vreme Prisilda. Moraš da poradiš na svojoj tehnici, zamalo da te dokrajče. Bolje da počnemo sa pakovanjem, treba uskoro da krenemo." Uspela sam nekako da dignem ruku i da je lagano uhvatim za nogu"

"Gde... je...lek" jedva uspevam da izgovorim reči.

"A? Ahahahahah ti stvarno misliš da ja imam lek kod sebe. Devojko ja vas želim mrtve što bih imala kod sebe lek koji bi mogao da vas spase? Vi ste stvarno glupi haha." NE, OVO SE NE DEŠAVA. Pustila sam joj nogu. Arsene...žao mi je. Izneverila sam te...Osećam kako mi se suza spušta niz lice.

"GOSPODJICE VERONIKA ONAJ MOMAK JE NESTAO!" Povilača je Prisilda.

"Pustiga neka ide, ima skarabeja u sebi. Uskoro će umreti. Takodje je vreme da vas dve malo spavate". Iz zidova je počeo da izlazi neki ljubičasti dim. Kapci mi postaju teški. Polako tonem u san...

*******************
To be continued...

E sada malo srećnijih vesti. Počela sam da pišem rendom knjigu
:D. Zove se HELL-O .Mada idalje ne znam kao da je počnem. Najverovatnije ću prvo nešto malo o sebi. Pa ako vas zanima pogledajte ili ako vas nešto zanima o meni pitajte slobodno hahahahaha.

Hvala na čitanju<3