Ata je pritisnuo dugme na zidu i pod aviona,ako tako mogu da nazovem,se otvorio i mi smo počeli da padamo. Razlog zašto sada nisam u šoku i što ne vrištim iz sve snage, iako znam da mi ne može biti ništa, je to što sam i dalje pod utiskom ljutske krvi i Arsena koji se upravo pojavio ispred mene. Gledam ja njega gleda on mene. Vetar mu mrsi kosu i pikriva veliki osmeh,a ja ga gledam u totalnom bunilu. Rouz doleće do nas.

"O pa ti si živ"

"Zvučiš kao da si razočarana Rouz" reče Arsen dok podiže levu obrvu. Rouz se nasmeje i lupi mu čvrgu.

"Arsena da li bi mogao da mi objasniš kako si ti i dalje polu živ?" Kada već padamo da skratimo malo vreme.

"To je sve zahvaljujući Heliu... ili smo barem mislili da se tako zove" uputio nam je ozbiljan pogled.

"Šta hoćeš time da kažeš?"

"On...nije ono što smo mislili da jeste..."

*Flashback*
ANA'S P.O.V.

"Ana digla si prašinu, prestani više da hodaš okolo oko ordinacije. Sedi dole i smirise."

"Kako da se smirim, mi bukvalno jedino što možemo da radimo jesteda sedimo i čekamo da se oni pojave sa lekom dok Arsen polako umire" sedam na stolucu pored Arsena, brišem znoj sa čela i neprestano gledam na telefon da vidim koliko ima sati.
"Sofija ostalo im je još 5 minuta!" Sofija stavlja ruku na moje rame.

"Stićiće znam da hoće" Odjednom vrata se naglo otvoriše i u prostoriju uleće Helio sav zadihan.

"HELIO" Ustajem naglo sa stolice i slučajno je obaram.
"Gde su Liv i Rouz, i da li si doneo lek?" Ubrzano pričam

"Uhvaćene su od strane Lusi i Prisilde"

"Šta!?" Povikali smo zajedno dr.Kol i ja.
"A lek?" Upita Kol.

"Nikada ga nisu ni imali" padam na pod i počnem da drhtim. Sofija mu prilazi i hvata ga za kragnu.

"Zašto im nisi pomogao, ah sada smo u škripcu"

"Izvini ali Arsenu je više potrebnija moja pomoć nego njima. Kada izlečimo njega otićićemo da spasemo Liv i Rouz".

"Ali kako ti misliš da ga spasemo kada nemamo lek" upita Sofija.

"Ja imam lek...u sebi. U mom organizmu se nalazi skarabej, tako da sam uspeo da napravim lek". Prilazi Arsenu, seče svoju ruku i stavlja je iznad Arsenovih ustiju da bi popio njegovu krv. Zatim stavlja ruke na njegove grudi i odjednom nekakva topla svetlos izlazi iz njih, toliko topla da smo svi počeli da se hladimo. Arsen se posle nekoliko minuta budi zdrav i čitav. Odjrdnom nastade tišina. Sve oči su uprte u Helia. Dr. Kol je od iznenadjenja morao da sedne na stolicu.

"Ko si ti zapravo Helio, ili bolje pitanje šta si ti?" Upita dr. Kol

"Helio" prišla sam mu i on mi uputi blagi osmeh.

"Istina moje ime nije zapravo Helio...nego Ra." Kol naglo ustaje sa stolice očiju širom otvorenih.

"Hoćeš da kažeš da ispred mene stoji lično egipatski bog sunca Amon Ra." Rekavši to kleknuo je pred njim. Helio ili Ra više ne znam okreće se ka meni. Ja ne znam više šta osećam. Srce me jako steže i osećam kako mi kreću suze. Istrčavam iz ambulante da me ne bi videli kako plačem

*End of flashback*

"Sada sve imam smisla" kaže Rouz.
"Uvek mi je bilo čudno zašto ne dolaži po hranu kada i mi, ili na planini kada smo išli po onoj hladnoći njemu nikada nije bilo hladno, i kada me je dodirnuo odmah mi je bilo topla. I ono njegovo ime. Uvek mi je bilo čudno ime Helio ali to istvari znači sunce"

"Ali zašto je egipatski bog ovde na zemlji"upitam

"Da bi ispravio grešku koju je moj brat napravio" pored mene se pojavi soko, KOJI PRIČA!

"To je Helio" reče Arsem " Jer su blizu?" Soko klimne glavom i odjednom se iznad nas pojavi helikopter na kome piše Inkas. Znači to je Sofijin helikopter. Ana otvara vrata i spišta konopac. Hvatamo se i penjemo ka helikopteru.

"Drago mi je da ste dobro" zagrli me Ana. Helia je ignorisala.

"Imamo jedan problem, nemamo više goriva moraćemo da sletimo u Egipat" to je rekla Sofija KOJA UPRAVLJA HELIKOPTEROM. Vidim kroz prozor kako se i Ata, Veronika i Prisilda spuštaju padobranima. Videćemo se ponovo na zemlji. Još nismo završili.

*****************
Uhhh stigla sam da napisem hahah.
Iznenadjeni za Helia? Da/Ne a možda ste to i ocekivali haha
Ali tajnama još nije došao kraj ;)

Hvala na čitanju ♥