* Diana POV *

"Samo mi je rekla da vam tako prenesem." govorila sam s očima punih suza.

"I onda.. onda je.." rekla sam drhtajućim glasom i sve one suze u mojim očima su izašle na površinu.

Dess je samo gledao u mene. I gledao i gledao.. i plakao. Nije ga bilo sramota jer, ipak je on muškarac. Oni sebi plakanje ne dopuštaju baš tako lako.

Gemma nije progovorila niti riječi. Samo je "piljila" u jednu točku na podu. Sve je shvatila.
Kad sam završila "govor" samo se ustala i otrčala u pretpostavljam svoju sobu.

Harry je cijelo vrijeme zabrinuto gledao u mene što mi je stvaralo nekakvu vrstu neugode. Jedno vrijeme me lagano češkao po leđina što je meni strašno odvlačilo koncentraciju od priče. Na kraju, kad su i Gemma i Dess otišli, upitao me:

"Jesi dobro?"

"Jesam, jesam.." rekla sam.

Nisam bila dobro. Lagala sam da jesam. Jednostavno mu nisam htjela povećavati tu zabrinutost koja je bila preočita. Pogledao me onim svoj zelenim dijamantima, a onda je obomotao ruke oko mene. Bila sam zbunjena, ali sam mu uzvratila zagrljaj. Uživala sam. Osjetila sam njegov miris, toplinu njegovog tijela.. Taj dečko je stvarno savršen.

"Pa ako je savršen, onda zaslužuje savršenu, a to očito nisi ti." javlja se ona zlobna budala. Tko to uopće stalno govori te zlobne izmišljotine?

"Bit će sve uredu." šaptao je dok je jednom rukom mazio moju kosu, a drugom leđa na šta sam ja refleksno zatvarala oči.

Odmakao je ruke od mene i tako uništio onaj savršeni zagrljaj. Pomalo razočarano sam podigla glavu da ga mogu pogledat.

"Hoće.. mora.." rekla sam nasmiješivši se.

Uzvratio mi je osmijeh te smo se nastavili "gledati" što je meni bilo strašno neugodno iako gledam u ovog anđela..

/.. navečer ../

Sjedim u dnevnoj sobi zajedno s kaučem. Dess je pozvao Gemmu i Harrya da nešto popričaju. Vrtila sam programe i filmove u svojoj glavi. Šta sam sve proživjela do sada u Londonu; dolazak ovdje sa onim taxistom čije ime počinje na L, pa ono u pekari s Harryem, pa onaj šok s Tessom i Jamesom, pa opet šok kad mi je Harry otvorio vrata, pa saznanje da je Gemms ustvari Harryeva sestra.. Sve je to vrlo zbunjujuće za moju glavu. Iz misli me prekida Harry koji je samo odnekud izvirio. Iza njega dolaze Dess i Gemms.

"Diana, zlato, moram porazgovarati s tobom.." govori Dess.

"Recite, Dess." odgovaram.

"Pa ovako stoje stvari. Želio bih se odseliti u Zagreb." govori polako.

"Tata, ja i dalje mislim da to nije dobra ideja.." govori Gemms.

"Ne, ja to želim. Kupit ću si stan blizu Dianinog. Moram otići po Annine stvari. Barem se na takav način želim oprostiti od nje.." govori s očima punih suza.

Ali, u tom trenutku sam se sjetila nečeg..

"Dess, imam ja jednu ideju.." govorim mu.

Ustajem se i odlazim po torbu te se ponovno vraćam na svoje mjesto. U svom tom "đumbusu" u torbi napokon pronalazim ono što sam tražila.

"Izvolite, Vaš je." govorim i pružam mu ključeve od, sada, mog bivšeg stana.

"Ne, zlato, ja ti ne mogu uzeti stan." govori on i sklanja mi ruku.

"Ne, ne, iznistiram da uzmete ove ključeve. Ja već dugo tražim svoj vlastiti stan i već sam našla neke ponude. Tetkin stan bi samo skupljao prašinu, a ovako sam sigurna da će biti u pravim rukama." govorim mu i namigujem.

"Molim vas, uzmite." rekla sam i pružila mu ponovno ključeve.

"Hvala ti, zlato. Puno ti hvala." govori i uzima ključeve u ruke.

"Ma ništa." rekla sam tiho.

"Diana, možeš li doći na sekundicu?" upitao me Harry.

"Umm.. da, naravno, ispričajte nas.." govori Dessu koji mi samo klima glavom i Gemmu koja mi namiguje i podrugljivo oblizuje usne na šta joj se ja samo izbeljim, ali da Dess ne vidi.

Došli smo do hodnika, a onda je on zastao i sjeo na klupicu gdje se oblače cipele. Sjela sam do njega i primjetila nervozu u njegovim očima..

"Umm.. htio bih te nešto pitati.." rekao je zamuckujući i pomalo nervozno.

"Pitaj slobodno." rekla sam.

"Pa.. zapravo.. imam malo više pitanja.." rekao je i smješkao se.

Malo sam bila zbunjena jer nisam znala o čemu se radi, ali sam ga i dalje pažljivo slušala.

"Slušam te, Harry.." rekla sam.

"Umm.. koliko bi htjela ostati ovdje?" upitao me.

Zašto me to upitao? Smetam mu?
"Pa, ovaj.. ne znam, zašto?" upitala sam ga i nadodala "smetam li?"

"Ma ne ni govora, Diana.." rekao je.

Osjetila sam ogromno olakšanje.

"Ma, zapravo, htio sam ti nešto predložiti.."

"Što?"

"Pa.. malo mi je neugodno jer smo se tek upoznali, ali.."

"Nema veze, reci."

"Htio bih se odseliti u Zagreb."

"Molim?!"

"Da.. našao sam stan, ali treba mi cimer, a ja bih volio da to.." rekao je i zastao.

"Da to budeš ti.." dovršio je.

Gledala sam ga šokirano? Zbunjeno? Začuđeno? Ne znam ni ja više kako. On i ja da živimo zajedno?

"Harry, šta ćeš ti u Zagrebu?" upitala sam ga.

"Diana, a šta ćeš ti u Londonu?" rekao je imitiravši me.

Pogledala sam ga tužnim pogledom. Znao je zašto sam tu..

"Ja.. oprosti.." rekao je i spustio glavu.

"U redu je.. samo, šta ćeš u Zagrebu, Harry? London je grad za koji svako dijete, svaka djevojčica mašta. Grad svih gradova. Zagreb nije ni upola takav.."

"Diana, ja se selim u Zagreb za dva tjedna i to je definitivna odluka, a moju odluku nitko ne može promjeniti, pa ni ti.." rekao je i pomalo povisio glas.

"A sada na tebi je odluka. Želiš li biti moja cimerica ili ne?" nadodao je i upitao me.

Stajala sam ukočeno i nisam znala šta da mu kažem. Ne znam šta da mu odgovorim. Po njegovom pogledu sam zaključila da mu moram odgovoriti ovog trenutka..

U redu, odlučila sam. Kratko sam uzdahnula i podigla glavu te ga pogledala dok je on i dalje svoj pogled držao prikovan na mome licu.

"Harry.. ja.."

*.. godinu dana kasnije ..*

"Diana, ja idem! Jučer navečer sam posudio tvoj ključ i stavio sam ti ga u.." rekao je i prasnuo u onaj njegov bezobrazni smijeh.

"Hoću reći, vratio sam ga u onu tvoju sivu jaknu. A sad idem, vidimo se!" rekao je dok se derao iz petnih žila. Čula sam samo jedno glasno zatvaranje vrata i snažan miris muškog parfema.

Da, da, onoga dana kad me upitao želim li biti njegova cimerica, pristala sam. Evo za dva dana slavimo našu prvu "godišnjicu" u ovom stanu.

Harry je otišao iz svog Londona, zauvijek napustio svoj grad, svoju državu. Ne znam kako mu je bilo. Nikada mi to neće priznati..

Kroz ovih godinu dana, dosta sam upoznala Harrya. Saznala sam svaki detalj u njegovom životu. Svaku njegovu dobru i lošu naviku, svaku manu i vrlinu. Sva njegova najdraža jela koja mu kuham svake subote. Samo da se zna, to je bila njegova ideja..

Što se tiče Harrya, on je jedan jako čudan tip. Zapravo, fascinira me. Poznajem ga godinu dana, a imam osjećaj kao da sam ga upravo upoznala u onoj pekari i znam samo da se zove Harry Styles. Jako teško se veže za ljude. Ali, kad se priveže za nekoga, jako teško može nekoga pustiti.

Ali, nažalost, u to ne spada ljubav. Ne vjeruje u ljubav. Misli da je ljubav samo jedna čarobna riječ koja vara sve ljude koji vjeruje u ljubav. Teško mi je to sebi priznati, ali, on je ženskaroš. Svaki dan, tj. svaku noć druga ženska. Dovede je ponoći i napravi ono što planira s njom. A ujutro? Ujutro se samo čuje ženski plač i psovke. Većinom "odvratni gade". I tako već godinu dana..

A ja? Priznajem, ponadala sam se. Ponadala sam se da će nešto biti među nama. Mislila sam, ako ovo nije ljubav, što je onda? Ali, neke riječi nikada neću razumjeti. Neke poglede nikada neću shvatiti. Onu vidljivu ljubomoru u njegovim očima kada bi samo spomenula neku mušku osobu. Pogledao bi me onako ljuto i pomalo bijesno, skupio bi obrve, stisnuo šake.. vrat bi mu pocrvenio, žila na desnoj strani vrata bi mu se istakla, a oči ne bi bile ona dva zelena dijamanta, već bi postale tamno zelene i sive..

Ustajem s kauča i odlazim do kupaone. Skupljam oči dok dolazim do ogledala. Ne volim se gledati u ogledalo. Nikada nisam ni voljela. Ali odjednom, otvaram oči. Gledam svoju kosu, svoje lice, svoje oči.. sve je tako ružno.

Duga smeđe - plava kosa sa potpuno ispucalim vrhovima, nepočupane obrve, plave oči i prištavo lice dovode me do jeze. Oduvijek sam mrzila svoje debele usne. Nerviraju me. Ne volim ni šminku. Nikada nisam do sada stavila ni trunke pudera ili maskare. Priznajem, ne volim sebe. Nikada nisam ni voljela. Ali nisam bila od osoba koje su se rezale zbog toga. Iako sam imala dovoljno razloga za to.

Gledam se u ogledalo. Dvije minute, pet, pa i deset.. Gledam sve ono što ne volim. Sve ono što bih željela promjeniti. Ali, ne mogu. Ili mogu?

I dalje gledam u ogledalu tu čudnu osobu u koju sam se ja promjenila, ali ovoga puta na drugačiji način. Smijem se toj osobi preko puta mene i odlučno govorim:

"Vrijeme je za promjene, Diana."

Joloo ljudii :)
Samo da vam kažem da tek sad počinje prava zabava jer ovo prije je bio samo uvod koji je po meni brio pre dosadan ali sam ga morala objavljivata da shvatite xd
Evo ga i 11. dio, nadam se da vam se sviđa ♥
Oprostite zbog gramatičkih grešaka..
Ispod ću objavit obavijest da ne moram na novi pisat :)
Nastavak nakon.. ;)

OBAVIJEST ♥

Znači ovako: zadnji tjedan prije nego što počne škola (nekima), probat ću objavit sedam nastavaka. Sad kad krenem u školu, nastavci će biti sve rjeđe, pa da vam se odmah sada odužim. Ovi nastavci će biti bez uvjeta :)♥

- D xx♥