LAURA

Nekim ljubavima nije sudjeno da traju zauvek, nekada koliko god se mi trudili i zrtvovali to ne bi islo. Takva je bila i Davidova i moja ljubav, izgleda da je ipak laz da ljubav sve pobedjuje, jer od nase ce ostati samo neostvareni snovi.

Donela sam svoju odluku, zrtvovacu svoju buducnost za Davidov zivot, odluka i nije bila toliko teska jer bih sve dala za njega, pa i ako to znaci da ce nastaviti zivot bez mene.

Upotrebila sam jednokratni telefon i pozvala tajnu liniju:"Nadam se da je avion spreman i ne pokusavaj da uradis ono zbog cega ces kasnije zazaliti"

Sa druge strane se cuo samo pobednicki smeh:"Znao sam da si pametna, ipak si ti moja krv i moja naslednica"

Nisam ja birala da budem rodjena kao cerka jednog od najvecih mafijasa na svetu, ali sada otac zeli da budem uz njega cak i ako to znaci da ce me uceniti zivotom onog koga jedino volim.

Cula sam kucanje na vratima i Daniel je ubrzo usao.

"Kako napreduje potraga?", pitala sam iako sam vec znala odgovor.

"Necu te lagati, od njega nema ni traga, ni glasa", rekao je.

"Znas da postoji nacin da ti se brat vrati", rekla sam.

"Necu dopustiti da izgubim i tebe, ako zamenimo tebe za njega, David ce biti jos povredjeniji nego da ostane zarobljen"

"Nece ostati zarobljen, ubice ga, a ja to ne mogu da dozvolim", rekla sam kroz plac.

"Laura, ne govori to, naci cu nacin", rekao je i prisao mi, a zatim me zagrlio.

"Nema drugog nacina, jedno te samo molim, pomozi mu da me zaboravi i krene dalje, on zasluzuje onu koja ce ga neizmerno voleti i postovati", rekla sam i pogledala ga u oci, trazeci u njima obecanje.

"Ne mogu to da uradim", rekao je i udario rukom o zid koji se nalazio pored nas, na licu su mu se ocrtavala mnoga osecanja:bol, patnja, bespomocnost, a oci su mu se punile suzama.

"Moras, obecaj!"

Posle duzeg vremena je popustio:"Znaj da ON nece odustati, nece se smiriti dok te ne vrati, ti si jedina koju ce ikada voleti, ja poznajem svog mladjeg brata, ipak sam ga ja odgajio"

"Pomozi mu da me zaboravi, jer ja cu uskoro biti nasledica mafijasa, bicemo dva razlicita sveta"

"Sacekaj jos par dana, molim te za njega, verujem da ce se pojaviti neki trag", ponovo je poceo da me ubedjuje u nesto u sta ni on sam nije verovao.

"Trazimo ga vec vise od tri meseca i ni jedan trag nismo nasli, zao mi je ali ovo radim zbog njega, moj otac nije naivan"

Nije bilo svrhe vise se prepirati sa Danielom,izvadila sam spric iz dzepa i zabola mu ga u vrat. Morala sam ovo da uradim, ne zelim nikoga da povucem u propast sa mnom. Moja porodica ne sme biti povredjenija nego sto vec jeste.

"Laura! Sta si to ucinila?!", uzviknuo je pre nego sto je pao na kolena, a nedugo zatim se i onesvestio.

"Zao mi je, vi ne mozete da uticete na sudbinu, a ja ne zelim nikome vise da unistim zivot",rekla sam i iztrcala iz sobe.

Uzela sam taksi i uputila se ka aerodromu, uzela sam lazna dokumenta i uputila se ka svojoj novoj destinaciji, paklu.

"Sutra cu biti na dogovorenom mestu, on ne sme biti povredjen i bice oslobodjen cim se sastanemo", rekla sam na telefon, a zatim ga bacila u kantu za odpatke.

Ceo let sam razmisljala o tome sta sam Bogu skrivila da se ovako poigrava sa mojim zivotom. Uvek sam postovala starije, bila odlican ucenik, dete za primer, a ipak sam dobila zivot koji niko ne zasluzuje.

"Gospodjice, da li je sve u redu?", pitala me je stjuadresa, do sada cak i nisam primetila da sam po ko zna koji put zaplakala.

"Da,naravno, samo ce mi nedostajati moja porodica", rekla sam i blago se osmehnula, to i nije bila laz u Davidovom domu sam se osecala kao kod kuce i uvek sam bila dobrodosla.

"Pa sigurna sam da ce Vam doci u posetu, nije kao da ih nikada vise necete videti", osmehnula se.

I ja sam joj uzvratila laznim osmehom, ni sama ne znam sta da ocekujem, samo znam da cu od sada  verovatno ziveti po pravilima koja ce mi biti nametnuta, ali ako je to znacilo da ce David moci da nastavi njegov zivot slobodan i siguran, bila sam spremna na to.

Ispunicu svoju ulogu naslednice te proklete porodice, ali taj covek koji sebe naziva mojim ocem to meni nikada nece biti. Pravi otac ne oduzima cerki jedinici srecu i ne namece joj prljave poslove.

Nisam bila sigurna kako cu odreagovati kada ga budem videla, u stvari nisam sigurna kako cu se suzdrzati da ga ne napadnem i da na njemu ne iskalim sav bes koji se mesecima nakuplao u meni.

Sa sobom sam ponela jedino muski duks koji David nikada nece dobiti, od svih stvari koje sam posedovala on mi je najvise znacio.

On je za mene predstavljao nesto u cemu sam cuvala svaku uspomenu na Davida i svu moju ljubav.

Ali ako sam nesto naucila na toj obuci, naucila sam da ne mogu nikome u potpunosti verovati sem sebi i nisam krenula nepripremljena, jedan pogresan korak mog oca i on ostaje bez cerke jedinice.

Samim tim sto sam u privatnom avionu, nisu proveravali da li kod sebe imam oruzje ili nosim bombu na sebi...

Izasla sam iz aviona, a odmah zatim su mi prisle dve muske osobe i rekle da me vode mom ocu. Krenula sam za njima, ali sam pazljivo pratila svaki njihov potez. Ubrzo smo se nasli na privatnom delu aerodroma gde me je cekao moj najdrazio otac.

"Gde je David?!"

"On ce biti oslobodjen, vreme je da krenemo", rekao je i poceo da koraca prema meni.

"Ne idem ja nikuda dok se ne uverim da je on usao u avion", odlucno sam rekla.

"Nisi u poziciji nista da zahtevas, nenaoruzana si i ti si jedna, a svuda oko nas su moji ljudi", rekao je kroz smeh.

Zar zaista misli da sam toliko naivna?

"Nisam bas sigurna u to, u ovoj igri ja postavljam pravila", ovoga puta ja sam bila ona koja se smejala.

Skinula sam koznu jaknu i otkrila bombu koja je bila vezana za mene, a moj otac se odmah zaustavio.

"L-Laura?!"

"Sada zelim tablet sa prikazom svih kamera na ovom aerodromu i imate 10 minuta da Davida ukrcate na prvi let, ako se to ne desi porodica Udinov ostaje bez naslednika"

"Ne bi to uradila..."

"Zelis li da testiras tu teoriju, moj zivot mi ne znaci nista, ionako nikada nisam mogla da radim ono sto sam htela, jer uvek je tu bio neko ko bi mogao upravljati sa mnom, sada je to drugacije", rekla sam kroz smeh.

Davidov zivot je mnogo bitniji od mog... I uvek ce to biti.

"Donesite joj odmah ono sto je trazila!", prodoran glas mog oca je odjeknuo prostorijom, a svi njegovi ljudi su potrcali da mu nabave ono sto je trazio.

"Zasto ovo radis?", pitao me je.

"Zato sto sam znala da drugacije ne bi ispostovao dogovor, zar si zaista mislio da bih verovala coveku koji upravlja Azijskim crnim trzistem?", uzvratila sam pitanjem.

"Ja sam ti otac, sve ovo cinim zbog tebe!"

Pitam se kako uposte ima smelosti da kaze tako nesto?

"Neces jos dugo biti, ako ne dobijem ono sto zelim"

Jedan od njegovih ljudi je utrcao i predao mi tablet, a odmah na ulazu u avion videla sam Davidov lik.

Bio je jos lepsi nego kada sam ga poslednji put videla, ali on nikada vise nece biti moj, a ja cu uvek biti njegova.

"Cim avion uzleti bicu ponovo tvoja marioneta", rekla sam i sada smo svi cekali, ali onog trenutka kada je avion poleteo ja sam skinula bombu sa sebe i odgurnula je u stranu; a pre nego sto sam to i shvatila bila sam priljubljena za pod dok su ocevi ljudi pazili da ne uradim jos nesto besmisleno.

Par suza se spustilo niz moje obraze, a ovo ce biti poslednji put da sam plakala, stara Laura je mrtva.

Ovog trenutka je rodjena Irina Udinov...

KRAJ.

_____________________________

Hvala svima koji su do samog kraja citali ovu pticu <3

Razmisljam da pisem nastavak, ali jos uvek ne mogu nista da obecam :-)