LAURA

Posle dva sata od kako smo David i ja "napravili scenu" bili smo u autu sa Danielom i isli u kupovinu.

Posto nam je Daniel izdao naredjenje da se izvinimo jedno drugom, a mi to nismo zeleli, zajedno smo sedeli na zadnjem sedistu.

"Niste vise deca, izvinite se jedno drugom odmah", Daniel je rekao i okrenuo se tako da oboje moze da gleda direktno u oci. Jos uvek je bio jako ljut i mogu reci razocaran.

"Ona je pocela, ona je preslaba i cak nije mogla ni da se izbori ni sa razmazenim klincima", rekao je David kroz zlobni smeh.

"Davide! Od svih agenata koji rade za agenciju, ovo zaista nisam ocekivao od tebe, ovakvo ponasanje je NEDOPUSTIVO, ti si medju TOP 10 agenata i ponasas se tako detinjasto i nezrelo!", Daniel je bio vidno nervozan i ljut:"Odmah se izvini",

"Zao mi je sto sam iskren", rekao je David i pogledao me ispod oka.

"Davide!!!", ponovo je podignuo ton:"Vas dvoje mi idete na zivce!!!"

"On je zapoceo tucu, ne ja", rekla sam iznervirano.

"Laura!", videla sam kako Danielovo lice postaje sve crvenije od besa.

"NEMAM...JA...VREMRNA... ZA...OVO!!!"

E sada sam sigurna da ce nas oboje ubiti.

"Z-zao mi je!", rekla sam, jer mi se jos zivi.

David je poceo da se smeje:"Ahahaha, pa tebe je moj brat na smrt preplasio"

Tada je Daniel naglo zakocio i zaustavio auto:"IZLAZITE ODMAH!"

"Ne pada mi na pamet", nezainteresovano je rekao ovaj moron koji je sedeo pored mene.

"Ako ces ovako da se ponasas Davide, onda u redu, borices se sa mnom sada i ovde i pokazati koliko si jak", nikada do sada nisam videla Daniela ovako ljutog i nervoznog, uhvatio je Davida za okovratnik kosulje i izvukao ga iz auta.

"Ne, brate, z-zao mi je", pa ipak nije toliko glup posle svega.

"Prekasno je za to", Daniel je imao zlobni osmeh na licu.

Posle deset minuta gledanja kako Daniel ubija svog brata jedino o cemu sam razmisljala je to koliko sam srecna sto sada nisam na Davidovom mestu.

"Nadam se da si naucio svoju lekciju"

"D-da brate"

I zatim smo nastavili voznju kao da se nista nije dogodilo.

Izasli smo iz auta i bilo nam je naredjeno da se ne razdvajamo, tako da David i ja idemo zajedno.

"Okaj, sta zelis da kupis prvo?"

"Odecu za trening", rekla sam i uputili smo se ka radnji sa sportskom opremom.

"U redu, ja idem na muski deo"

Izabrala sam sve sto mi moze biti potrebno, helanke, majice, sortceve, trenerke, dukseve itd...

Kada sam sve izabrala i platila, David me je vec cekao ispred prodavnice.

"Zao mi je ako si me predugo cekao", rekla sam.

"Ne uopste, mnogo si brza od devojaka koje znam", rekao je i osmehnuo se.

Da, naravno da sam brza od manekenki i glumica sa kojima verovatno izlazi.

"Zao mi je"

"Molim?", pitala sam jer sam se na momenat ponovo izgubila u svojim mislima, razmisljajuci o manekenki sa kojom izlazi.

"Zao mi je zbog onoga sto sam danas uradio", napravio je kratku pauzu:"Samo nisam zeleo da budes povredjena i znam da si sposobna da brines o sebi, ali to je ipak bilo jace od mene"

"Ma zaboravi na to, bilo pa proslo, ali sledeci put me pusti da to resim na svoj nacin"

"Znaci oprastas mi?"

"Da naravno", osmehnula sam mu se i nastavila kupovinu.

U sledecoj prodavnici sam nakupovala previse stvari, ali nije mi bilo pomoci, sve je bilo tako povoljno i na snizenju.

"Je l' ti treba pomoc oko toga?"

"Ma ne, bicu dobro", mozda i necu, ovog puta sam zaista preterala sa kupovinom.

Ignorisao je moj odgovor i uzeo par mojih kesa i poneo ih umesto mene.

"Hvala"

"Nema na cemu, hajdemo da jedemo nesto, umirem od gladi", poceo je da se smeje, a ja sam se pridruzila. Lepo je provoditi vreme sa nekim kao sto je on. Istina, nekada me i nervira i izludjuje, ali on mi je trenutno jedini prijatelj koga imam.

"Nadam se da ne mislis da jedemo salatu ili bilo koji drugi vitaminski ili proteinski obrok"

"Ovog puta cemo jesti brzu hranu, ali samo ovog puta", on se nasmejao, a ja sam pocela da skacem od srece, mozda to nekima zvuci glupo, ali meni to trenutno zvuci kao ostvarenje sna.

"Mcdonalds, cekaj me dolazim!!!" , skoro sam trcala do prvog mcdonaldsa, a David je isao iza mene i smejao se, izgleda kao da se bas zabavlja.

"Za ime Boga, disi", David je umirao od smeha

"Jedi svoj obrok i ne broj mi zalogaje, pusti me da uzivam", a onda je njegov telefon poceo da zvoni.

Posle kratkog razgovora rekao je da nas Daniel ceka na izlazu.I jer Daniel mrzi da ceka morala sam da krenem i ostavim svoju hranu, Boze koliko ga trenutno mrzim.

Dok smo isli ka autu David mi je kroz smeh rekao:"Nadam se da znas da te naredna dva dana ceka duplo tezi trening zbog obroka koji si upravo imala"

"Ma daj, ti se salis, zar ne?", ali nije se salio, nalicu je imao onaj zlobni osmeh koji je uvek imao dok bi me trenirao.