LAURA

Probudila sam se i svetlo me je zaslepilo.

Sve oko mene je bilo mutno, a kada su mi se oci ubrzo navikle na svetlost videla sam Davida kako sedi na stolici pored mog kreveta, umoran i zabrinut.

"Z-ziva sam", rekla sam i posmatrala kako njegova zabrnutost nestaje i on se nasmejao.

"Konacno si budna"

"Sta se desilo?", pokusala sam da ustanem, ali nisam uspela, presekao me je bol u levoj ruci.

"Polako", rekao mi je David:"Trebace vremena da se oporavis,znas?"

Samo sam ga pogledala, jer pojma nisam imala o cemu prica.

"Upucana si u ruku zbog mene, stitila si me i povredjena zbog toga. Mnogo mi je zao, nisi ti bila njihova meta, ja sam, ja sam trebao sada da budem povredjen, ne ti"

A onda sam se setila svega, jedino sto nisam znala je kako sam ponovo dospela u njihovu kucu.

"Ovo nije tvoja krivica, zastitila sam te jer sam to zelela i na kraju je sve ispalo dobro i da se ponovo nadjem u takvoj situaciji isto bih postupila", rekla sam.

"NE, ovo NIJE u redu, povredjena si jer sam ja bio nesposoban da te zastitim"

"Ne mozes da krivis sebe za sve, sta se desilo, desilo se, zivot ide dalje, ne treba da se osvrcemo nazad i razmisljamo kako smo drugacije mogli postupiti, a sa ovim poslom ovo nece biti poslednji put da sam ustreljena i bice tu verovatno i mnogo ozbiljnijih povreda od ove"

Zaista nisam krivila njega ni za sta.

"Sacekaj, donecu ti nesto da ti ublazi bol", rekao je i otisao da mi donese lekove.

Danijel je pokucao na vrata, a zatim usao.

"Konacno si budna", videla sam da je i on bio zabrinut:"Kako se osecas?"

"Pa...sa obzirom da sam prvi put ustreljenja u svom zivotu, mislim da sam dobro, mislila sam da necu preziveti"

On se poceo smejati:"Jaka si ti, ne umires ti tako lako"

"Hoces li mi reci sta se dogodilo?"

"Jaka kriminalna grupa je nudila nagradu za ubistvo Davida i mene jer nisu uspeli da prodaju oruzje i nuklearne bombe prislog meseca zbig nas, pa su zeleli neku vrstu osvete"

"Obojica ste u redu, zar ne?"

"Da, zbog tebe David nije bio povredjen, oni nas vise nece uznemiravati, nemoj da razmisljas o tome", rekao je sa zlobnim osmehom.

Zasto imam osecaj da ne zelim da saznam sta im se dogodilo?

"Mnogo ti hvala sto si mi spasila brata i izvini sto te nismo zastitili"

David se vratio u sobu sa casom vode i nekim tabletama.

"Uzmi ovo, pomocice ti sa bolom", nasmesio se i dao mi tablete.

"Hvala ti"

A onda sam primetila da sam u pidzami.

Cekaj, da li ovo znaci da su me oni presvukli?

"Sta nije u redu?", pitao me je David zabrinuto.

"H-hoce li mi n-neko reci k-ko me je p-presvukao?", pitala sam, a osecala sam da svakim sekundom postajem sve crvenija.

Ovo je tako ponizavajuce...

Daniel se poceo smejati u uglu sobe:"Ostavicu vas same", a zatim je izasao, a kroz hodnik se idalje cuo njegov smeh.

Ja ovde umirem od sramote, a njemu je to smesno

"Ja sam te presvukao i pobrinuo ti se za ranu, zasto?", pitao me je.

"M-MOLIM?!"

"Hej, nisam mislio nista lose, samo sam te presvukao, uradio sam to hiljadu puta, nemas o cemu da brines, u dobrim si rukama",nasmejao se.

"M-MOLIM?!"

PA DA LI ON KAPIRA STA UPRAVO GOVORI?

"N-nisam m-mislio tako",poceo je da muca:"M-mislio s-sam da s-sam i p-pre lecio rane u m-mom z-zivotu"

Kada sam videla koliko je postidjen pocela sam da se smejem, a ubrzo mi se i on pridruzio.

"Znaci okej smo?", pogledao je u mene.

"Da, naravno, sta god", ja sam se idalje smejala.

"Ovo je bio jako cudan razgovor", rekao je.

"Sledeci put molim te razmisli pre nego sto kazes tako nesto"

Idalje smo se smejali kada se moj stomak oglasio.

"Gladna si?"

"Umirem od gladi", rekla sam:"Cekaj, koliko dugo sam bila bez svesti?"

"Dva dana"

"Hajde, razgovaracemo o tome kasnije, hajde da ti napravimo nesto za jelo" i sa tim smo se uputili ka kuhinji.

A onda sam se setila kako sam mu rekla da ga volim.

_____________________________

Hej, hvala vam sto citate ovu pricu.

Mnogo bi mi znacilo ako bi ste ostavili ⭐ i komentar, volela bih da znam sta vi mislite o ovoj prici.

Vidimo se u sledecem poglavlju :-)