LAURA                                       

Svakim danom David mi je sve vise i vise nedostajao. Nedostaje mi njegov osmeh, njegov smeh, njegov humor, pa cak i njegov rigorozni trening.

"Zemlja zove Lauru!", Daniel je uzviknuo, a ja cak nisam ni primetila kada mi je usao u sobu.

"Da?", upitno sam ga pogledala.

"Stojim ovde vec 5 minuta i dozivam te, a ti cak nisi ni primetila da sam usao?!", isfrustrirano me je pogledao:"Idemo u grad po namirnice, imas 20 minuta da se spremis i da budes u autu"

On je izasao iz moje sobe, a ja sam se uputila ka ormaru, uzela sam farmerke i usku majicu i crni duks, stavila sam moju dnevnu sminku i videla da je vec proslo 15 minuta. Posto nisam imala vremena da namestam frizuru samo sam je ostavila pustenu.Uzela sam bele patike i istrcala iz sobe.

Kada sam izasla iz kuce, Daniel je vec bio u autu.

Voznja je bila tiha, kao i uvek,glavna razlika izmedju brace bila je ta da je David bio pricljiv, a Daniel...pa, on je uvek u svom svetu, sto manje pricate, manje su vam sanse da ga iznervirate.

Trebalo nam je dva sata da stignemo do grada, jer je Davidova kuca savrsena za bekstvo od realnosti, ali i za treniranje novih agenata, sto znaci bez prometnih ulica i zagadjenog vazduha, bez znatizeljnih komsija.

"Imam iznenadjenje za tebe i siguran sam da ce ti se svideti" rekao je i blago se osmehnuo, nikada ga dosada nisam videla sa osmehom, obicno je ozbiljan i tih.

"Zaista?",pogledala sam u njega, a on je samo klimnuo glavom.

"Kupi sta god ti je potrebno, sminku, novu odecu, kozmetiku, sta god da ti je potrebno", rekao je i dao mi crnu kreditnu karticu.

"Sta je ovo?", upitno sam ga pogledala.

"Tvoja nova kreditna kartica, cak i ako si jos uvek na obuci imaces sve sto ti je potrebno", rekao je.

"Umalo da zaboravim", rekao je i predao mi novi Iphone:"Vec imas moj broj, zovi me kada zavrsis i kupi novu odecu za trening, trebace ti"

Zatim me je ostavio i ubrzo se izgubio u masi, uputila sam se ka odeci sportske opreme da kupim patike za  trening, jer su stare unistene  od svog tog treninga.

Kupila sam jos par stvari, a onda sam mi je jedan muski duks zapao za oko,David bi izgledao odlicno u njemu, uzela sam jednu velicinu i samo mogu da se nadam da ce mu odgovarati.

Sledeca radnja je moja omiljena, drogerija sa ogromnim izborom sminke, mozda sam agent na obuci, ali idalje sam tinejdzerka koja je zaljubljena u sminku, iako sada i nemam mnogo prilika u kojima bih je nosila.

Uputila sam se ka jednoj prodavnici slatkisa, a onda je moj telefon poceo da zvoni.

Ma hajde Davide, cak i kada pokusam da sakrijem da kupujem slatkise ti moras da me prekines;inace zbog ishrane na koju su me stavili sva nezdrava hrana mi je zabranjena.

"Da?", javila sam se.

"Laura, izlazi odavde mi smo im mete!!!", rekao je i prekinuo.

Sta je to trebalo da znaci?

Ubrzo sam zacula pucnjavu i nastao je opsti haos, ljudi su trcali na sve strane.

Ko to zeli da nas ubije? Zasto smo im mi mete? Da li cemo preziveti?

Imala sam mnogo pitanja, ali ce odgovori na njih morati da sacekaju, najbitnije je da pobegnemo odavde, oboje.

Ljudi su trcali i vristali.

Ali ja nisam mogla da bezim, ne bez Daniela.

Neko me je povukao za ruku i pre nego sto sam bila u mogucnosti da vrisnem, necija ruka je bila na mojim ustima.

Refleksivno sam ga udarila i pokusala da pobegnem, a onda sam cula dobro poznati glas.

"Za ime Bozje Laura, to sam ja"

Pogledala sam u tu osobu i trepnula par puta samo da se uverim da je to on, i posle par trenutaka shvatila sam da je to zaista on, David.

"Sta ti radis ovde?"

"To trenutno nije bitno, bezi odavde, izadji i sakrij se negde, zvacu te kad sve bude gotovo"

"Ne, ne zelim to da uradim, zelim da ti pomognem"

"Nemamo vremena za prepiranje, jos uvek nisi spremna, idi ne zelim da budes povredjena"

Ali onda sam ugledala coveka kako drzi pistolj iza Davida, spremajuci se da puca.

"Pazi!", uzviknula sam i bez razmisljanja sam ga odgurnula.

Ubrzo sam osetila jak bol u mojoj ruci i osecala sam se kao da cu umreti.

David je brzo odreagovao i pucao u nepoznatog muskarca koji je ubrzo pao na zemlju.

Cula sam svoj vrisak i pre nego sto sam bila svesna da pripada meni.

"Laura, ostani uz mene!", rekao je:"Da se nisi usudila da me napustis"

Pokusavala sam da ostanem budna, ali moje telo nije bilo u stanju to da uradi.

Da li je ovo kraj? Umrecu i pre nego sto odem na prvu zvanicnu misiju?

Tama je bila svuda oko mene.

"B-bicu u redu. V-volim te", rekla sam i skupila poslednje atome snage da pogledam u njega, a onda  sam videla uplakanog Davida.

Pokusala sam da obrisem njegove suze, ali nisam bila dovoljno jaka za to i ubrzo je sve oko mene postalo crno.