LAURA

Kao sto se i ocekicalo od nje, ona je ostala smirena i bistrog uma i pod najvecim pritiskom. Tog dana kada je saznala moju zivotnu pricu, odlucila je da ce se svim snagama boriti za mene, ali niko nije imao napretka.

Dani su prolazili i sada nam je najveci neprijatelj bilo vreme.

Polako, ali sigurno, pocinjala sam da se mirim sa svojom sudbinom. Jer kucni pritvor i istraga ne mogu zaustaviti mog oca, koliko god se mi nadali, jer to je jedino sto smo imali, nada.

Ipak svakim korakom unapred, vracali smo se tri koraka unazad, niko nije mogao da ide protiv mog oca, cak ni sama organizacija, bio je mnogo lukaviji i jaci.

David me nije ni na trenutak ostavljao samu, niti mi je dopustao da napustim stan.

"Ljudi pronasla sam nesto!" ulazna vrata stana su se otvorila i ona je usla unutra drzeci u ruci ogromnu fasciklu.

"Sta je to?", zbunjeno je pitao David, a ni ja nisam imala ideju o cemu se radi.

Na fascikli je velikim slovima pisalo:"Milostrdni andjeo", papiri su vec bili pozuteli, a rukopis je poceo da bledi.

"Ovo je istina koju si trazila Laura, ovo je cela istina bez ikakvih prepravki, cak ni ja ne znam sta ovi zapisi kriju"

"S-sigurna si?", upitala sam je drhtavim glasom.

"Ovi papiri su bili sakriveni u sefu naseg ujaka, tako da sam sigurna u to"

Vec nakon prve strane suze su pocele da mi se slivaju niz lice.

Naziv operacije:Milosrdni Andjeo

Meta:Adriana Udinov

Pol:zenski

Starost:21 godina

Visina:1.76m

Poreklo:Ruskinja

Prijoritet misije:Obaviti u naredna 24h

Vodja misije:---------

Uz sav ovaj tekst stajale su i prilozene slike moje majke. Bila je prelepa, izgledala je kao boginja, sa plavom kosom, bledim tenom i okean plavim ocima. Bila je olicenje lepote i izgleda koji se danas prepisuje samo ruskinjama.

"Zasto je ovo mesto prazno?!", upitala sam predajuci Cyntii papir.

"To se nekada uobicajeno radilo, izvestaji prijoritetnih misija i vodje se nisu otkrivale zbog sigurnosti vodja, rekla je:"Vecina njih je samo bila prisiljena da to uradi i ucenjena vlastitim zivotom ili zivotom sebi dragih osoba".

U svim lazima koje sam prcitala,nigde nisam pronasla razlog zasto je morala biti ubijena, nije uradila nista lose. Bila je uticajna ruskinja i volela je mog oca, to ju je i kostalo zivot.

Sem toga imali su smelosti da operaciju nazovu Milosrdni Andjeo, sta je u svemu ovome bilo milosrdno? Jedino sto sam ja u ovome videla je uzasno los sarkazam.

Ubiti nevinu trudnicu i operaciju nazvati Milosrdni Andjeo.

Suze su se slivale niz moje lice, ne verujuci u ono sto sam citala.

Cyntia mi je uzela papire i procitala njihov sadrzaj, a onda se okrenula prema meni:"Izvini, nisam htela da te ovoliko uznemirim"

"Nije tvoja krivica, sama sam zelela da saznam sta se zaista desilo"

"Laura, imas li ideju ko bi mogao biti Crni Ocnjak?", pitala me je posle nekog vremena.

Dala sam joj pogled koji je znacio da nemam pojma o cemu prica, a ona mi je pokazala na donji  levi ugao papira u kojem je sitnim slovima pisalo:

Operaciju
porucio:        Crni Ocnjak

"S-sta ovo znaci?!" pitala sam drhtavim glasom.

"Ovo znaci da je neko porucio ubistvo tvoje majke i da ga organizacija nije uradila jer je to zelela, bili smo placeni da to uradimo"

"Osveticu se toj osobi, ma ko god on ili ona bili, naplaticu mu svaku moju prolivenu suzu i to duplo", rekla sam i u naletu besa sam udarila rukom u obliznji zid.

"Laura, ovi nadimci, sifrovana imena su sa razlogom bili sifrovana, niko ti ne moze reci ko je ovo, jer takvi zapisi ne postoje, zao mi je"

"Mora postojati nacin, uvek postoji", uzela sam fasciklu i istresla je na pod, tako da su se svi papiri i slike razleteli, zelela sam da saznam ko stoji iza ovoga.

A onda su mi za oko zapale slike od kojih mi se krv u venama zaledila i zbog njih sam pala na kolena, a prostori je odjeknuo moj vrisak.

"Laura?!", David i Cyntia su se stvorili iza mene, a ja nisam bila sposobna da odvojim pogled od slika.

"Davide, vodi je u sobu!", uzviknula je Cyntia.

"Ne treba dva puta da mi kazes", David me je podigao u svoje narucje,jer ja od soka nisam ni bila u stanju da se sama krecem.

"Izvini sve je ovo moja krivica, nije trebalo to da vidis, ja sam za sve kriv"

Ove slike, slike na kojima sam mogla videti bezivotno telo moje majke, slike ustrelnih rana koje su joj zadate, njene plave oci koje nisu ni bile zatvorene,krv koja je unistila odecu u kojoj se nalazila i zatim pravila baru oko nje, urezale su mi se u pamcenje.

Crni Ocnjace, ko god bio, platices mi za sve i znaj da dolazim po tebe, a kada te pronadjem pozeleces da se nikada nisi ni rodio, ni ti, ni tebi bliske osobe...

"Laura! Laura!", cula sam glas moje voljene osobe kako me doziva, ali po ko zna koji put tama me je gutala,a ubrzo je i njegov glas nestao, bila sam izgubljena u tami.

_____________________________

Zao mi je sto do sada nisam postavila novo poglavlje, a ne znam koliko cu vremena imati u narednom vremenu da se posvetim pisanju.

U vezi ove knjige imam samo par obavestenja:

1.Knjiga ce imati jos najvise 4 ili 5 poglavlja.

2. Zahvaljujuci svima vama koji ste citali ovu knigu i podrzali me kada sam zelela da odustanem on nje, pisem nastavak knjige koji ce verovatno izaci pocetkom juna.

3. Mnogo vam hvala na svoj podrsci koju mi pruzate.

Pitanje za kraj: Imate li ideju ko je Crni Ocnjak?