LAURA

Proslo je vec mesec dana od kako sam se vratila u Japan. David i ostali su "pali" na moju pricu, ali ni sama vise ne znam u sta da verujem, sa jedne strane imam pricu mog bioloskog oca, a sa druge pricu moje prve ljubavi.

"Idemo li?", iz mojih misli me je vratio Davidov glas.

"Ne mogu sada, mozda kasnije", rekla sam.

"Nema sanse, idemo sada", rekao je podigavsi me sa kreveta i prebacivsi preko ramena.

"Spusti me dole!", uzvikivala sam dok me je nosio ka plazi.

"Samo jos malo", rekao je kroz smeh.

Pre nego sto sam i saznala sta se desava bila sam mokra, ubacio me je u ledenu vodu.

"Nisi to upravo uradio!", uzviknula sam i besno udarila rukom po vodi.

"Tvoja rec je za mene zapovest", rekao je sa sirokim osmehom.

Gledala sam ga kako uziva u predstavi, a onda sam dobila savrsenu ideju.

Pruzila sam ruku prema njemu, a on me je upitno pogledao.

"Nisi ljuta?"

"Sam prosudi", rekla sam sa andjeoskim osmehom.

Pruzio mi je ruku, a ja sam je iz sve snage povukla i on je upao u vodu. Zar je zaista toliko glup?

"Pa ti nisi normalna! Hoces da dobijem hipotermiju?!", uzviknuo je.

(Ovo se zapravo desilo meni na letovanju xD)

"Ma naravno da hoces", rekla sam izlazeci iz vode i ostavljajuci ga da se zali o tome kako je voda prehladna za kupanje, a ja sam se uputila ka kuci da sto pre sa sebe skinem mokru odecu i da se istusiram.

A cija li je ono bila ideja da u sred jeseni idemo na kupanje? Naravno njegova...

Kada sam zavrsila sa kupanjem pronasla sam ga uvijenog u cebe u dnevnoj sobi.

"Kako ide lecenje hipotermije?", pitala sam kroz smeh.

"Zasto si to uradila? Pa mislio sam da mogu da ti verujem"

"Ma naravno da mozes, cak imam i zavrsen kurs prve pomoci"

"Ti si luda"

"A ti me ovako ludu volis", rekla sam i namignula mu, a zatim sam se uputila ka kuhinji da nam skuvam caj.

Nisam ni primetila kada mi je prisao i zagrlio me od pozadi. Kako sam se samo nisko i sigurno osecala pored njega. Volela bih da zauvek ostanemo ovako bliski...

"Sta nije u redu? Zasto places", pitao me je blagim glasom, nisam ni primetila da su mi se suze slivale niz lice.

"Samo sam se necega setila, pusti to", rekla sam i poljubila ga, pokusavajuci da makar na kratko pobegnem od stvarnosti.

On i ti ne postojite.I nikada ni necete.

Surova istina me je danonocno proganjala i svaki put kada bih zatvorila oci videla bih ga sa drugom devojkom, dok bih ja starila sama. Tako je i najbolje, on ce nastaviti sa svojim zivotom i prebolece me, makar ce biti siguran. Mene sa druge strane ne ceka tako svetla buducnost...

"Hajde ja spremam rucak", rekao je.

"A nas caj?"

"Zaboravi na caj, pusti sefa kuhinje da ti spremi specijalitet kuce", rekao je i rukom mi izvukao stolicu da sednem.

"Samo nemoj da unistis kucu", rekla sam kroz smeh.

Ako me je nesto privlacilo bili su to zastitnicki nastrojeni muskarci, a kada bi se na sve to dodalo i da znaju da kuvaju bila bi to puna premija.

Nekih pola sata sam samo sedela i gledala njega kako se vesto krece po kuhinji, a onda je ispred mene stavio ogroman tanjir pun najraznoraznijih specijaliteta, da budem iskrena nemam pojma odakle da pocnem.

"Izvini, da li je vama genetski da ste dobri u svemu sto radite?", pitala sam uzimajuci prvi zalogaj.

"Moguce, a mozda je to i zbog toga sto nasa majka tvrdi da muskarci treba da znaju da rade sve poslove u kuci", rekao je sa osmehom, vidno zabavljen mojom izjavom.

"Sa tim se u potpunosti slazem sa njom", rekla sam uz siroki osmeh.

"Ali zato je Cyntia antitalenat za kuvanje", rekao je kroz smeh:"Ali to nisi cula od mene, ona tvrdi da je najbolji kuvar na ovoj planeti"

"Sta je sa misijama?", pitala sam.

"Nasa prva misija se ponovo odlaze zbog tvog nestanka"

"Ali to nije pravedno, mnogi od agenata nemaju ni jedan slobodan dan..."

"To nije nas problem, sem toga Cyntia ce predvoditi organizaciji  naredna dva meseca, jer nam je otac otsutan, tako da ne verujem da cemo dobiti misije u narednom periodu", rekao je.

"Cyntia je zaduzena za celu organizaciju?!"

"Pa da...Posto je Daniel zaduzen za prijoritetne misije, a mama mora da vodi racuna o blizancima, ona je bila jedina opcija, a sem toga nije joj prvi put", rekao je.

"Da li si ozbiljan?"

"Mrtav ozbiljan, jedno vreme je vodila skolu koju moji roditelji poseduju, znas kako  je zanimljivo kada ti je sestra direktor skole  u koju ti ides?", pitao me je sarkasticno.

"Mogu da zamislim..."

"Svaki drugi dan sam bio pod kaznom...", rekao je:"A ona je drzala kaznenu nastavu..."

Nasmejala sam se zamisljajuci Cyntiju kao predavaca.

"Nije smesno, pola odeljenja mi je imalo nedovoljne ocene, a ja sam bio jedan od njih, bila je strah i trepet nase skole"

"Ma daj...nije mogla biti toliko losa"

"Ma kakvi...sanjao sam i nju i njen periodni sistem,kad se samo setim da je zelela i fiziku da predaje, sreca moja pa je vec imala previse obaveza predavajuci jedan predmet i vodeci skolu, inace bih ponavljao"

"Predavala je hemiju?", pitala sam kroz smeh.

"Samo se ti smeskaj, umalo sam pao godinu zbog rodjene sestre", rekao je ozbiljno:"Ja ne znam kako je ti zamisljas, ali ona uopste nije "andjeo", mada prema tebi se tako ponasa, ti si jedna od retkih koja joj se svidela"

Kada malo bolje razmislim videla sam kako Cyntijina istraga izgleda, ali nisam verovala da je tako stroga i kao sestra.

________________________________________________________________________________

Nadam se da vam se i ovo poglavlje svidelo. :)