LAURA

Proslo je nedelju dana od mog prvog treninga sa Davidom, a svaki sledeci trening je bio sve tezi.

David je bio nasmejani i prelepi decko kog bi svaka devojka mogla samo pozeleti, van treninga, ali za vreme treninga...pa, bio je gori od najgoreg neprijatelja.

"Laura, mogu li da udjem?", pitao je i pokucao na vrata moje sobe.

"Da, naravno, udji", rekla sam.

"Nesto je iskrslo, Daniel je povredjen, a ja cu norati da ga zamenim na misiji, tako da cu biti van Japana minimum nedelju dana"

Veliki osmeh mi se sirio licem, to znaci da nema treninga minimum sedam dana.

Da, prijateljski David ce mi nedostajati, ali trener David, nema sanse.

"Ma siguran san da cu ti nedostajati", rekao je i namignuo.

"Naravno da hoces, moracu sama naporno da treniram, a i nedostajace mi tvoje drustvo", mislim da sam upravo izrekla laz veka.

Cao,cao naporni treninzi i zdrava hrano, pico i spavanje do podne, stizem.

"Ne sumnjam u tebe, dosta si napredovala od prosle nedelje", rekao je, a meni ga je malo bilo zao sto je poverovao u moju laz, a zatim smo culi kucanje na vratima.

Ko bi to moga octavo biti?

"Konacno je stigao", rekao je David sa osmehom.

Kada je otvorio vrata ugledala sam Daniela sa koferom.

Zar on nije povedjen i odmara u nekoj bozanskoj banji oporavljajuci se?

Kada se pozdravio sa bratom, David je rekao:"Cak i ranjen Daniel ne moze da sedi kod kuce i odmara, tako da ce te on trenirati dok se ja ne vratim"

Osmeh koji sam imala na licu je ubrzo izbledeo.

David je dosao do mene i zagrlio me za rastanak.

"Cuvaj se", rekla sam i uzvratila mu zagrljaj.

"Hej Daniele, nemoj je ubiti, vazi?", pogledao je u starijeg brata.

On se samo osmehnuo i rekao:"Budi oprezan"

Plasio me je taj njegov zlobni osmeh, a ubrzo sam ostala sama sa njim.

"Dakle ovako, ja sam Daniel i treniracu te u narednom periodu", rekao je:"I samo da naglasim ne podnosim neposlusne kadete, tako da, nadam se da sa tobom nece biti problema i mozes se nadati tezim treninzima, ja nisam blag kao moj mladji brat"

Ako je David bio blag, ja sam sledeca mis univerzuma.

"Za deset minuta ispred kuce", rekao je.

Posto nisam htela jos na pocetku da ostavim los utisak otisla sam do moje sobe i presvukla se u odecu za trening.

"Vrlo dobro, tacna si", rekao je kada sam izasla iz kuce.

"Pocecemo sa trcanjem 10 km za pocetak, sat vremena sparinga i sastavljanje pictolja na slepo"

Pa ovaj je gori i od Davida, zar on ne treba da lezi u krevetu i uziva, a ne da sparinguje sa mnom?

Bila sam u dosta boljoj kondiciji nego prosle nedelje, ali 10 km je i dalje bilp previse za mene.

Posle sedmog kilometra sam stala da odmorim, ali to je samo razbesnelo Daniela.

"Da li sam ja dozvolio pauzu?!"

"Zao mi je, morala sam da odmorim"

"Ne nisi morala, jedino sto moramo to je da umremo, a u tvom slucaju to ce se brzo desiti jer tako brzo odustajes"

Koji je njegov problem? On verovatno trenira od svoje pete godine pa mu je lako da istrci deset kilometara.

"Po onome koliko te je David hvalio, zaista sam pomislio da ces biti dobar agent, ali verujem da je pogresio"

Cekaj malo, David me je hvalio?

Tokom treninga me je u vecini slucajeva samo kritikovao, ali nisam ocekivala da me je hvalio svom starijem bratu.

Ne znam zasto, ali sama pomisao na to da me je David hvalio dala mi je snagu da nastavim.

"Vrlo dobro", rekao je David posle naseg "zagrevanja".

"Da razjasnimo jos nesto, posto nemas nikakve sanse da pobedis, sve taktike su ti dozvoljene", rekao je pre nego sto smo poceli borbu "jedan na jedan".

Lepo je to zvucalo, ali prvih pola sata me je ubijao, a onda sam primetila veliku kolicinu zavoja ispod njegove majice.

"Ma hajde, kada bih to zeleo, mogao bih da te ubijem istog trenutka", rekao je.

Jedino o cemu sam razmisljala bilo je kako bi reagovao kada bih ga udarila po rani.

Ne Laura, to ne bi bilo posteno.

"Ma daj, ne mogu da verujem da si odrasla uz dva najbolja agenta, ti si sramota za njih"

Podnela bih da vredja mene, ali necu mu dozvoliti da vredja njih.

Koliko god cu se kasnije kajati zbog ovoga, udarila sam Daniela iz sve snage po rani, a on je samo pao na zemlju.

Na celom licu mu se ocrtao bol i....bes.

To je to, gotova sam, ubice me.

Posle par minuta on je samo ustao i sa osmehom rekao:"Cestitam, pobedila si"

Da li je ovo isti Daniel? Mozda je tokom pada udario glavom, mozda bih trebala da pozovem hitnu pomoc.

"Nisi ljut?", upitno sam ga pogledala.

"Naravno da ne, u nasem zivotu vecina stvari nije fer, zar mislis da me pobedis kada bih bio u punoj snazi? Ma hajde, idem na misije od svoje cetrnaeste", rekao je:"U ovom poslu u vecini vremena mudrost i obazrivost pobedjuju, a ne snaga"

Iako sam pobedila osecala sam se lose, jer sam mu pogorsala ranu.

"Sa sastavljanjem pistolja cemo nastaviti kasnije", rekao je:"Slobodna si do tada"

"Da li ce ti trebati pomoc oko zavoja?", pitala sam, a on je samo odmahnuo glavom.

Uputila sam se ka svojoj sobi da se istusiram, ali izgleda da nemam vise cistih peskira, pa sam odlucila da odem do Danielove sobe i zamolim ga da mi pozajmi jedan.

Kada sam se priblizila njegovoj sobi cula sam da razgovara na telefon, uputila sam se nazad ka mojoj sobi, ali onda sam cula da spominje moje ime.

"Da, bio si u pravu, bice ona neverovatan agent ako nastavi da naporno trenira, bicu iskren sa tobom, prvo sam sumnjao u to da ce uspeti, ali cak nije pala ni na moja poigravanja sa njenim umom", rekao je Daniel:"Davide, cuvaj je, ona nije kao ostale"

Vratila sam se u svoju sobu bez peskira, ali sam bila presrecna.

Genije organizacije i porodice Wolf me je pohvalio.

Odlucila sam, dacu sve od sebe da ne izneverim njihovo poverenje.