LAURA

Usla sam u ocevu kancelariju ne skidajuci pobednicki osmeh sa lica.

"Sedi, moramo da razgovaramo", rekao je moj otac rukom mi pokazujuci na fotelju ispred njegovog stola.

"O cemu se radi?", pitala sam:"Znam da nije trebalo da tako nenajavljeno napustim nas posed, ali bilo je jace od mene, bila sam zatvorena na ovom posedu vise od dva meseca i jednostavno  sam morala da izadjem na svez vazduh"

"Nije o tome rec, nisi vise dete i verujem ti, ali sledeci put makar ponesi neko naoruzanje sa sobom ili makar povedi nekog iz obezbedjenja", rekao je moj otac.

Sipao je sebi pice, a zatim i mene ponudio, ali sam ga odbila.

"Decko koji te je trenirao je trenutno u Japanu i trazi te, vec sam ti obecao da cu ti pruziti sansu da se uveris u to da te nisam lagao, dacu ti tri meseca i ni dana vise, a zatim ces mi se vratiti i otici na studije u Koreju, ukoliko odbijes da  mi se vratis, pa hajde da kazem da se nadam da se to nece desiti"

Tri meseca? Zar cu posle toga zaista morati da ga zauvek napustim?

"Zelim da naucis jedno porodica iznad svega, a oni ti nisu tvoja porodica, oni su cak oni koji su ti ubili majku", rekao je strogo:"Da li si me razumela?"

"Naravno", rekla sam.

"Dobro onda", rekao je sa osmehom:"Vec koliko sutra mozes otici za Japan, a pre toga zeleo bih jedan sparing sa tobom"

On zeli sparing sa mnom? Sutra verovatno necu moci ni da ustanem iz kreveta, a kamoli da putujem.

"Imad dvadeset minuta da se pripremis i da me cekas u teretani", rekao je, a ja sam zatim otisla do moje sobe da se obucem.

Za manje od petnaest minuta usla sam u teretanu i po prvi put ugledala mog oca u odeci za trening, do sada sam ga samo vidjala u odelima.Za cetrdesetogodisnjaka izgledao je odlicno. 

"Hajde", rekao je i signalizirao mi da udjem u ring.

Bez oklevanja sam usla, a on me je odmah zatim napao, ne cekajuci ni da se pripremim.

"Ne spustaj gard, to te moze kostati zivot, uvek budi na oprezu"

Nespretno sam ga odgurnula od sebe i klimnula glavom u znak razumevanja.

Bio je i vestiji i iskusniji od mene. Dovoljno da poverujem u to da nikada necu biti dobra kao on, svaki njegov napad i pokret bili su dobro isplanirani i uskladjeni, ni za trenutak nije spustio gard i pruzio mi sansu da mu zadam udarac. Oko sat vremena sam se osecala kao izgubljena antilopa, koja pokusava da spasi zivot od lava, nasa borba se svodila na to da sam ja pokusavala samo da se odbranim.

"Pa sta su te tamo ucili?!", pitao je izfrustrirano:"Iskoristi mozak, manja si od mene i slabija, samim tim si i dosta brza"

"Preslaba si za ovaj posao!", uzviknuo je, a dok mi je zadavao jos jedan udarac:"Kako je samo moguce da si ti moje dete?!"

To me je jako iznerviralo i dalo mi dodatnu snagu, a zatim sam mu konacno zadala jak udarac,a on je pao na zemlju. Nisam mogla da podnesem da me potcenjuju i ponizavaju.

Na licu mu se ocrtavao bes, e sad sam zavrsila svoju karijeru.

"Ipak nisi toliko losa", rekao je uz blagi osmeh, a zatim je pruzio ruku prema meni signalizirajuci mi da mu pomognem da ustane, to sam i uradila, ali me je on povukao na zemlju. Brzo sam odreagovala i uvrnula mu tu ruku dovoljno jako da mu onemogucim kretanje, ali i dovoljno slabo da je ne polomim.

"Nikada ne spustaj gard, zar ne?", pitala sam uz siroki osmeh.

"Upravo tako, ocekivao sam da ces pasti na ovo", rekao je uz blagi osmeh, a ja sam ga samo oslobodila.

"Dosta za danas, slobodna si", rekao je, a sa tim smo se uputili ka izlazu:"Ono sto sam tamo rekao bilo je samo da bih te razbesneo, nikada nisam to mislio, ponosan sam sto si moja cerka i nikome nikada vise necu dopustiti da nas razdvoji"

"Ipak sam umalo pala na to, jos jedna pouka, ne dopusti sa te isprovociraju, zar ne?", pitala sam, a on se samo nasmejao.

"Veceras cemo zajedno vecerati, samo ti i ja, bez gostiju, zeleo bih da provedem vreme sa tobom pre nego sto otputujes"

Po prvi put posle smrti mog usvojitelja osecala sam se kao da ponovo imam ocinjsku figuru u zivotu, mozda on i nije najbolji uzor koji mogu imati, ali ipak mi je otac i ne mogu ga menjati, a mozda on i nije toliko los. Mozda se ispod te njegove svirepe i surove maske krije blago srce.

_____________________________

Pa evo ga jos jedno poglavlje nadam se da vam se svidja.

Pa zelela bih da znam sta mislite o Laurinom ocu. Iako mislim da cete ga na kraju knjige mrzeti, ali necemo sada o tome....😉

Ona uskoro putuje i ponovo ce biti sa Davidom, ali da li ce se njihov odnos promeniti? I da li je on zaista znao ko su joj bioloski roditelji?

Volela bih da cujem vasa misljenja u komentarima.

Vidimo se u sledecem poglavlju 😉😘