LAURA

Proslo je nedelju dana od kada sam upoznala svog bioloskog oca, dobila sam zivot o kome svaka tinejdzerka moze samo da sanja.

Sluzavke, sportski automobili, tutori, garderoba najpoznatijih brendova, najnovija tehnologija, sve mi je to sada bilo na dohvat ruke, ali nesto mi nije dozvoljavalo da budem srecna, falilo mi je nesto, to jest neko.

Da se sve ovo izdesavalo pre nego sto sam postala agebt verovatno bih se navikla na ovakav zivot, ali sada je sve drugacije nisam vise samo tinejdzerka, sada sam neko ko zna da rasudjuje i razmislja samostalno.

Nije sve bilo tako sjajno, ni sama ne znam u koju pricu da verujem, jer i dalje mi izgleda nemoguce da je Davidova porodica odgovorna za to sto su me oduzeli bioloskim roditeljima i da su obi krivi za to sto nikada necu upoznati svoju biolosku majku.

Od mene se trenutno ocekuje samo jedno, da budem razmazeno bogatasko deriste i da za par godina preuzmem poslove mog oca, ali ja i nisam neko koga bi se plasili i ne verujem da bih dugo opstala u takvom svetu.

Otac mi nudi ponude o kojima nisam mogla ni da sanjam, najnovija ponuda je ta da se vratim u skolu, ali ne bilo koju skolu, vec u skolu za decu najuticajnijih roditelja u celom svetu.

Pitate se kako to da moj otac nikada nije uhvacen i zasto za njim nema poternice? Jednostavno je, postoje ljudi koji su uticajniji i od vlasti i od policije, a on je jedan od njih. Znao je tajne i imao svoje ljude koji su ga postavili na najvise mesto, bio je onaj koga su se bojali...

"Nudim ti sansu da tri godine provedes dalje odavde, da budes obicna bogatasica sa laznim identitetom, nudim ti da ides u skolu za najuticajniju decu u Koreji i da imas sve sto pozelis, da pravis zurke, ludujes, provodis se, radis sve ono sto zelis, a posle toga bi pocela da zauzimas moje mesto, cak ti dopustam i da se na neko vreme vratis u Ameriku i uveris u to da sve ovo sto sam ti ispricao nije laz, jedini uslov koji imam je da prekines sve kontakte sa osobama iz te organizacije, zauvek, odluka je na tebi"

Oceve reci su mi odzvanjale u glavi kad god bih zatvorila oci. Da li sam bila sposobna da se suocim sa istinom? I jos bitnije da li sam mogla napustiti Davida?

On je i dalje ocekivao moj odgovor, a i sama znam da on i nije jako strpljiva osoba i znam da necu jos dugo moci da odugovlacim sa mojom odlukom.

Ipak i nemam mnogo izbora...

"Gospodjice, da li Vam je nesto potrebno?", pitala me je jedna od sluzavki ulazeci u moju sobu.

"Ne, pozvacu Vas ako mi nesto bude potrebno", rekla sam.

"Gospodjice, Vas otac me je zamolio da Vas obavestim da se spremite veceras, jer cete imati bitne goste", rekla je.

"Ko su oni?"

"Zaista, ne znam, na meni je bilo samo da Vas obavestim o tome"

"U redu, slobodna si", rekla sam i blago se osmehnula, a ona se samo blago poklonila i izasla iz moje sobe.

Sta li si sada smislio?

Trenutni nisam bila u poziciji da biram hocu li ici ili ne, morala sam se pojaviti.

Uskoro mi je neko pokucao na vrata.

"Napred!"

U sobu su usli, ni manje, ni vise, nego: sminker, frizer i stilista.

"Gospodjice , Udinov", rekli su jednoglasno i poklonili mi se.

Pa da li toliko lose izgledam kad mi je poslao tim ljudi da me spremi za veceras? Ovo mi je nekako govorilo da me otac i ne smatra nesto lepom.....

Posle visecasovnog spremanja konacno sam bila spremna da se susretnem sa tim toliko bitnim gostima, za koje me iskreno nije bilo mnogo briga. Verovatno ima celo vece da provedem osmehujuci se i klimajuci glavom pred nekim ljudima, ima da izgledam kao pojedine praznoglave manekenke.

Jedno mi nikako nije bilo jasno. Kako je moguce da hodanje na jeftinim stiklama boli kao i hodanje na onim skupim? Pa zar ne bi trebalo da ove skuplje budu makar malo udobnije?

Dok sam silazila niz stepenice, pazeci da ne uganem nogu, ugledala sam ledja dvojice muskaraca, a onda me je i otac primetio.

"Evo je i moja naslednica, Irina", rekao je ponosno, a dvojica muskaraca su se odmah okrenula ka meni.

Jedan od njih je bio u ranim cetrdesetim godinama, isto kao i moj otac, a drugi je bio priblizno mojih godina u opustenoj odevnoj kombinaciji, koja je odisala luksuzom.

Otac je insistirao na tome da nastavi da me zove Irina, iz meni nepoznatih razloga, ali meni je i dalje bilo tesko da se priviknem na to ime.

"Ona je slika i prilika njene majke", rekao je stariji gospodin, a moj otac se na to samo blago nasmejao.

"Ja sam Irina, drago mi je", rekla sam uz blagi osmeh.

"Ovo je gospodin Ivan i njegov sin Adrian, a ko zna, mozda i moj buduci zet", rekao je sa osmehom.

Ma da li je on lud? Kakav zet? Ne pada mi napamet da se skoro udajem.

Na to su se svi nasmejali sem mene.

"Ma hajde Irina, Adrian je prelep mladic, a uz to ce te za koju godinu sklapati poslove zajedno", rekao je moj otac sa osmehom.

_____________________________

Zelela bih da se zahvalim svima koji su me sprecili u tome da prestanem sa pisanjem i koji su mi pruzili podrsku da nastavim sa pisanjem.

Jos jednom vam svima hvala.