LAURA

Cyntia me je gotovo izbacila iz odeljka sa zatvorenicima i poslala me da cekam Davida na -7 spratu, a pre toga mi je dala duks da prekrijem zavoje na ruci.

Anestezija je bocinjala da bledi i bol se ponovo vracao, posto nikoga nisam poznavala bilo mi je glupo da zaustavim nasumicnog prolaznika i pitam ga za tabletu protiv bolova.

"Laura!", David je dotrcao do mene.

"Nisam ocekivala da ces ovako brzo doci", rekla sam uz oseh, znam da cu morati da mu ispricam sta mi se desilo, ali trenutno nisam raspolozena za pricu.

"Sta se dogodilo?"

"Cyntiu su hitno pozvali povodom neke misije i ona je morala da dodje ovde, a mene nije pustala da se sama vratim do vaseg stana i zvala je tebe da me pokupis"

"Sigurno nista ne skrivas?", nije izgledao ubedjeno u moju pricu:"Cyntia je zvucala nervozno"

"Pa bas zbog toga je i bila nervozna, dugo nije imala slobodan dan i bila je ljuta jer su nas prekinuli u sopingu", rekla sam.

Pre godinu dana nisam bila sposobna ni da slazem roditelje, a pogledajte me sada slazem u trenutku, zaista sam pocinjala da se brinem da ce mi ovo preci u naviku.

"Ako tako kazes", rekao je, ali idalje nije izgledao ubedjeno:"Pa sta zelis da radimo danas?"

"Umorna sam, a i nesto me boli glava, zelela bih da odem u vas stan i da se odmorim"

"Mislim da bi bilo najbolje da sidjemo dole da te mama pogleda, ne izgledas mi bas najbolje, malo si bleda", rekao je zabrinuto.

Samo bi mi jos i to trebalo, ako me odvede kod Claudie velike su sanse da sazna da nemam glavobolju vec ogromnu posekotinu na ruci, a to bi znacilo da bih morala da mu odgovaram na mnoga pitanja, za sta trenutno nisam bila svesna jer ni sama ne znam sta se dogodilo.

U jednom trenutku sam bila u obicnom sopingu, u drugom sam bila talac, u trecem sam bila na usivanju i u cetvrtom saznala da me svetski poznati mafijasi traze.

Osecam se kao da se neko sali sa mojim zivotom, sve mi je izgledalo kao neka losa ironicna komedija u kojoj sam ja bila glavni glumac.

"Laura?"

David me je zabrinuto gledao i shvatila sam da i dalje ceka odgovor na njegovo pitanje.

"Ma nije mi nista, samo me je verovatno stigao umor od puta, ako mi ne bude bolje do veceras obraticu se tvojoj majci, obecavam"

Posle kraceg ubedjivanja konacno smo se vratili u njihov stan, a kada sam se uputila ka mojoj sobi osetila sam jaku vrtoglavicu i osecala sam se kao da cu pasti.

David je to primetio i dotrcao do mene da me pridrzi, ali me je uhvatio za nadlakticu i tada sam vrisnula zbog bola. On se odmah pomerio i zabrinuto me pogledao:"Laura?"

"I-izvini imala sam jaku vrtoglavicu", rekla sam.

Ali on me je samo pogledao i naglo mi odkovcao duks pokazujuci mi zavoje koje sam imala na ruci.

Do tada nisam ni prinetila da su mi zavoji bili natopljeni krvlju koja je unistila i duks.

"Objasni ovo odmah!", procedio je ljutito kroz zube, a ja sam otrcala u sobu i zakljucala vrata, nikada mi se nije obratio takvim tonom.

Suze su pocele da mi se slivaju niz lice, bila sam preplasena. Od svega sto mi se danas dogodilo, ovo je bilo najgore, nisam zelela da on bude ljut na mene.

Cula sam kucanje na vratima i njegov sada blagi glas:"Izvini, nisam mislio da vicem na tebe, molim te otvori vrata"

"Ostavi me samu, molim te", rekla sam, nisam zelela da me vidi ovakvu i mislila sam da me je poslusao jer mi se vise nije obracao, ali posle petnaest minuta vrata od moje sobe su se otvorila i on je usao.

Dosao je kleknuo ispred mene:"Izvini, zaista mi je zao, samo...samo sam zabrinut za tebe"

"Izadji, molim te, ne zelim da me gledas ovakvu"

"To su gluposti, ne idem ja nikuda, ostajem uz tebe", rekao je i obrisao mi suze, a zatim me zagrlio.

"Ovo sam trebao mnogo pre ovoga da uradim, kada ti treba pomoc mozes da mi se obratis, uvek cu biti tu za tebe"

Ispricala sam mu sta se dogodilo, jer nije bilo razloga da bilo sta vise krijem.

"Sigurna sam da je lagao, nemoj o tome sada da brines, Cyntia ce se pobrinuti za to", rekao je i prosao mi rukom kroz kosu:"Ne brini, ja cu te zastititi"

"Hvala ti na svemu", rekla sam i cvrsto ga zagrila.

"Hajde da se sada pobrinemo za tu ranu", rekao je i poveo me do kupatila. Pokazao mi je rukom da sednem na kadu, a onda se bacio na previjanje moje ruke.

Ocistio mi je ranu, a zatim stavio nove zavoje i dao mi par analgetika.

"Idi sada da se odmoris, razgovaracemo kada ustanea mnogo toga ti se danas desilo"

Kada sam legla u krevet on me je pokrio i krenuo da izadje iz moje sobe, ali sam ga uhvatila za ruku.

"Znam da ce zvucati glupo, ali mozes li da ostanes uz mene dok ne zaspim", pitala sam, a on mi se blago osmehnuo.

"Ako tako zelis", rekao je i seo na fotelju koja se nalazila pored mog kreveta.

Utonula sam u san sa osecajem sigurnosti i bila sam presrecna jer je David ovoliko brinuo o meni i sto mi je konacno do nekle pokazao i njegovu blagu stranu; a osecanja koja sam imala prema njemu i koja sam pokusavala da potisnem sada su bila jos jaca.

_____________________________

Hvala vam sto citate ovu pricu, u predhodnih par dana knjigu cita sve vise vas i zaista bi mi znacilo ako bi ste ostavili ⭐ i komentar.

U komentarima mi recite sta mislite o knjizi, tj. sta vam se svidja i sta bih trebala da promenim :-)

Sledece poglavlje pisem nakon 7 ⭐ i 7 komentara :-D