LAURA

-POSLE LETA-

Posle visecasovnog leta stigli smo u Vasington.

"Pa vas dvoje, bez gluposti i problema, od sada morate cuvati jedno drugo i niko nece biti tu da vas opominje, znate do cega greske u ovom poslu mogu dovesti", rekao je Daniel.

Zasto li nam to sada prica?

Nastavili smo ka izlazu aerodroma, ali se Daniel uputio u drugom smeru.

"Gde ces?", pitala sam zbunjeno, pa i on treba da ide sa nama u agenciju.

"Vec sam dosta vremena izgubio na vas dvoje, sada ste samo tu jedno za drugo, a ja nastavljam sa mojim misijama", nasmejao se:"Lepo se provedite na odmoru i srecno na misiji"

"Hvala ti na svemu", rekla sam, a on se se samo nasnejao i bratski zagrlio Davida i sapnuo mu nesto, na sta je ovaj samo klimnuo glavom i osmehnuo se.Iako je bio strog,zahtevan i ponasao se prema meni tokom treninga kao da sam mu najveci neprijatelj, bio je dobar prijatelj i odlican tutor, jer zahvaljujuci njemu i Davidu sam sada ovo sto jesam.

Ubrzo smo ga izgubili iz vidokruga zbog guzve, a ubrzo smo i pronasli auto koji je bio poslat da nas pokupi.

"Nego sta je Daniel mislio pod tim "srecno na misiji"?", pitala sam:"Pa videcemo ga posle odmora"

"Zapravo... ne znam kada cemo ga sledeci put videti, on je stalno van zemlje na misijama i retko kada je sa nama, cak me cudi i sto je ostao da te poducava sa mnom. Nama je sasvim normalno da se ne vidjamo i po 6 meseci, jer takav je nas zivot, uvek smo u pokretu"

"S-sest meseci?!", bila sam zapanjena, pa kako moze pola godine da provede ne vidjavsi svoju porodicu?

"Nista cudno za nas, od kada sam napunio 12 godina uvek je tako i vremenom se naviknes na to"

Ne mogu ni da zanislim kako je to kada ne mozete da vidite clanove porodice toliko dugo. I zaista im se obojici divim na tome.

"Uskoro stizemo"

"Kako to da je srediste agencije u sred Vasingtona, zar na primer ne bi trebalo da bude na nekom mirnijem mestu?"

"Potpuno si u pravu, zapravo ovo je samo jedna od baza, pravo srediste cak i nije na ovom kontinentu"

"Kako mislis nije na ovom kontinentu?", pitala sam zbunjeno.

"Pa tamo samo retki imaju pristup, moj otac i jos par ljudi, cak ni David ni ja ne znamo ni na kom se kontinentu nalazi, a kamoli nesto vise",rekao je ozbiljno:"Samo znam da tamo retki imaju pristup i da je to mesto sa najnovijom tehnologijom, onom za koju ni ne mozes povererovati da postoji"

Zgrada u koju smo usli izgledala je kao i svaka druga poslovna zgrada u kojoj su ljudi radili kancelarijske poslove.

David se uputio ka liftu broj 9 i spustio dlan na kontrolu i vrata lifta su se odmah otvorila.

Lift nije pokazivao standardne brojeve spratova, vec brojeve u minusu.

"Ovo je lift "za osoblje" ostali liftovi su obicni liftovi i samo agenti imaju pristup ovom liftu", rekao je sa osmehom.

Pritisnuo je taster za -7 sprat i lift se pokrenuo, a ubrzo zatim i vrata su se otvorila.

"Prati me"

Pratila sam ga u stopu bez i jedne reci, sreli smo dosta ljudi koji su se Davidu blago naklonili u znak postovanja, a onda smo se nasli ispred ogromnih vrata.

David je pokucao i usao.

Kancelarija je bila ogrona i prelepa, a u centru je sedeo covek u srednjim cetrdesetim godinama. David i Daniel mnogo lice na njega pa predpostavljam da im je to otac.

"Stigli ste", rekao je kratko:"Gospodjice Willson dosta toga sam cuo o Vama, zeleo bih licno da Vam cestitam na ulasku u nase timove,drago mi je sto Vas konacno upoznajem"

"Hvala Vam"

"Vas dvoje idete na odmor, slobodni ste naredne tri nedelje, a zatacno 25 dana zelim dabudete u mojoj kancelariji u 6:00, tada cte dobiti vasu prvu zajednicku misiju i Davide voleo bih da razgovaram sa tobom nasamo"

"Razumeo"

"Razumela"

Posle kratkog predavanja o tome sta sa sobom nosi ovakav nacin zivota bila sam slobodna, a David je ostao u kancelariji da razgovara sa njegovim ocem. Posto sam verovala da ce se njihov razgovor oduziti, odlucila sam da malo razgledam okolo.

Svi su bili u zurbi i nisi mnogo obracali paznju na mene, sto mi je i odgovaralo.Nastavila sam sa razgledanjem i shvatila da je zgrada izgledala mnogo lepse iznutra nego spolja.

"Dobro je, mislio sam da te necu naci", bio je to meni dobro poznat glas:"Nadam se da ti nece smetati da posetimo moju mamu pre nego sto odemo"

"I tvoja majka je agent?"

"Ne bas... nekada je bila, ali vise nije, sada je doktorka koja je strucna za razne vrste povreda koje se mogu desiti na misijama i verujem da je jedna od najboljih u zemlji,a mozda cak u svetu",rekao je ponosno.

"Pa ja stvarno ne razumem kako je moguce da su skoro svi iz tvoje porodice nadprosecni"

On je poceo da se smeje:"Ma daj, mi se samo malo razlikujemo od ostalih, inace smo kao i sve druge porodice"

Usli smo u lift i spustili se na -12 sprat.

Uputili smo se ka recepciji i David je trazio doktorku Wolf.

"Gospodine Wolf, ona je upravo zavrsila operaciju, obavesticu je da ste stigli", rekla je jedna od sestara na recepciji.

"U redu, hvala Vam, recite joj da cu je cekati u njenoj kancelariji", rekao je i povukao me za ruku u meni nepoznatom smeru.

Zaustavili smo se ispred vrata na kojima je pisalo DIREKTORKA DR WOLF CLAUDIA(Cita se kao Klaudija :-D).

Usli smo unutra, a ubrzo zatim visoka i prelepa plava zena u doktorskoj uniformi  je usla i zagrlila Davida.Zena je vise izgledala kao Top model nego doktor, a ja konacno znam na koga su oba brata ovako lepa.

"Zdravo mama i ti si meni nedostajala", rekao je smejuci se.

"Ti mora da si Laura, ja sam Claudia, Danielova i Davidova mama, drago mi je da sam te konacno upoznala", rekla je i zagrlila me.

"I meni je drago gospodjo"

"Ma nemoj ti meni gospodjo, za tebe sam Claudia, ne zelim da se osecam starije nego sto jesam", rekla je kroz smeh.

Claudia je zaista izgledala kao majcinska figura i zaista me je podsecala na moju majku.

"Pa koliko dugo ostajete ovde? Zelela bih da provedem par dana sa sinom i da i tebe bolje upoznam, nadam se da ne putujete odmah"

"Ostajemo ovde cetiri dana", rekao je David.

"To je super! Znaci veceras imamo zajednicku veceru, a zatim imam nekoliko dana da se druzim sa vama", rekla je veselo:"Da li je to u redu sa tobom Laura?"

"Naravno", rekla sam sa osmehom, zaista mi se svidja licnost njegove majke.

"A ja se nista ne pitam?", pitao je David, praveci se da je povredjen.

"Naravno da ne", rekla je i nasmejala se.

Na vratima se culo glasno kucanje i jedna medicinska sestra je usla.

"Zao mi je sto Vas prekidam, ali imamo hitan slucaj"

"Odmah dolazim", rekla je Claudia i okrenula se prema nama:"Vidimo se veceras, a sada moram da idem"

Pre nego sto je izasla oboje nas je zagrlila i istrcala za medicinskom sestrom.

"Pa idemo onda mojoj kuci da odmorimo, nadam se da se slazes, ja sam veoma umoran"

"Naravno da se slazem"

Cim smo izasli iz kancelarije jedna devojka je skocila Davidu na ledja, a zatim ga i cvrsto zagrlila.

"Cyntia?Sta ti radis ovde?", pitao je, a zatim je zagrlio. (Sintija :-) )

_____________________________

Evo i novog poglavlja nadam se da vam se svidja.

Sta vi mislite ko je Cyntia?