ALEKSIJA

Uopšte nisam izlazila iz sobe od kako smo došli ovde. Spavala sam do podne jer sno stigli kasno. A i prethodni dan mi je bio jako naporan. Stojala sam pored prozora i posmatrala jako lep vrt. Kuća im je zaista lepa, bez obzira i na tu lepotu kuća je nekako posebna zbog svih njih. U vazduhu se može osećati ta pozitiva i ljubav. Ne smatram da su me nešto zavoleli, ni ne poznaju me i verujem da me neće ni zavoleti kada me upoznaju. Nije mi to bitno, poenta svega je da se u vazduhu oseća ta  njihova radost jer su svi na okupu. Naravno, tu sam i ja uljez.

Pogled mi je zastao na jednoj devojci i momku koji se kriju kao neki tinejdžeri ispod drveta, na svakih par sekundi se izvirkuju da li će neko naići. Bilo mi je jako simpatično, i onda kada su se okrenuli oboje shvatila sam da je to Damjanova sestra i njegov drug ili šta mu je već. Nisam ih sve mogla zapamtiti, a vala i njih ima koliko ti duša želi. 

Damjan je ušao u sobu i naslonio se na vrata, zatvorišivši ih. Prišla sam mu, a on se zacerekao. Koja budala, pomislila sam da mu se nešto desilo.

- ,,Hoće majka da me ženi." osmeh mi se pojavio na licu, ni da se smejem ni da plačem. Nisam sigurna kako sam se osećam.

- ,,Čemu takva faca?" upitam iskreno, a on se uspravi te zaključa vrata sobe. 

- ,,Ja sam tebi i onda rekao, ako se budem ženio, ženiću se samo sa tobom." Polako krene ka meni. 

- ,,Ne, Damjane. Ne u kući tvoje porodice." pričam ozbiljno, ali me on definitivno ne sluša. Ubrzo smo završili na krevetu.

- ,,Zašto se ti ne bi udala za mene?" gurnem ga od sebe, previše je to. Čula su se vrata, neko je pokušao ući.

- ,,Ko je?" upitao je glasno Damjan. 

- ,,Šta ti tražiš u njenoj sobi?" začuje se njegova majka, a on ustane sa kreveta te otključa i otori vrata. 

- ,,Eh, samo da znaš." kaže ironično Damjan.

- ,,Hoće li ovo dete jesti šta danas?" kaže ona misleći na mene. 

- ,,Što nisi jela još uvek ništa?"

- ,,Znaš da ja ne jedem puno Damjane." kažem iskreno, nisam veliki ljubitelj hrane. Da ne moram, ne bih jela nikako.

- ,,Pa zato i jesi poput grede. Hajde postavila sam vam oboma u kuhinji." kaže te nas ostavi same. 

- ,,Damjane, što se te devojke tiče, nemoj da se osećaš neugodno zbog mene. Na kraju, ti nju verovatno već znaš. Biće tebi fino sa tom devojkom, nemoj zbog mene da ti bude neugodno." Damjan je prevrnuo očima.

- ,,Nelupaj gluposti."

- ,,Mi smo ništa, kako ja to volim reći." kažem sa osmehom dok silazimo niz stepenice. 

- ,,Jel si ti svesma svojih reči? Mi možemo biti sve, ali ništa ne." bio je ljut.

- ,,Damjane, to ništa ne menja. Ja ne želim da imam ništa sa tobom, niti brak a kamoli decu." 

- ,,Okej, nemojmo imati decu. Odustajem od toga, ne trebaju nam deca. Ali daj, Boga ti, nemojmo više da budemo ništa, kad to definitivno nismo."

ZAAAMISLITE KOLIKO ON NJU VOLI KADA ODUSTAJE OD TOGA DA IMA DECU SAMO JER ONA TO NE ŽEELI. Al ona nešto nije baš pametna :D